Utisak vikenda – Miss besedništva

A kako si Mahlat provela vikend

Radno i paradno, rekla bih kad bi me neko pitao i usput bih ga ujela, čito duši da mi bude kakše.

Imala goste što i nije važno.

Išla u kupovinu sa ciljem napuniti frižider. To je važno. Izmedju ostalog kupila jaja a onda otišla do jednog od onih mega marketa, onog čoveka što uvek zezne konkurenciju i koji nije monopolista jer je ulepo sa predsednikom i to samo zato što na pijaci ne prodaju cigarete.

Na kasi mi malo veliki račun za dve kutije cigareta, pavlaku i hleb. Pitam ja onu je l’ ona baš sigurna da mi je toliki račun, ona odgovori da jeste i u startu odgovori i na potpitanje koje nisam postavila da kasa ne laže. E, blago kasi i tebi i ovoj zemlji a najviše monopolisti. Počne da mi čita šta mi je otkucala pa ja tako saznam da moram da platim i pelinkovac koji nisam kupila. Usprotivim se, normalno. Al’ se usprotivi i ona da ja moram da platim šta je kucala kasa koja ne laže, zgrabi onu moju torbu sa pijace, i počne da bunari po njoj bez da me obavesti da mora da proveri, vadi sve ono na pult dok masa poštenih gradjana željnih senzacije budno posmatra odakle će izvući flašu. Samo sam čekala kad će me sprovesti da me svlače kao da sam na carini. Kad je utvrdila da nema flaše, sve ono što je povadila vratila natrag u torbu. Onda se njih deset obadalo po mega, jebote, marketu tražeći taj pelinkovac da ga stornira kasa koja ne laže i utvrde da tu vrstu pelinkovca uopšte nemaju u radnji. Ja se za to vreme dimila. Gradjani razočarano ćutali, ostali bez priče uz kafu.

Stornira ona to nekako, ja krenem pa se setim da mi se, bre, niko nije izvinuo i vratim se da zatražim izvinjenje. Neće gospodja u majici ’’Podržimo Srbiju’ tako nekako jerbo nije kriva ona nego kasa koja inače ne laže. Podbočim se u slovo Ф i kažem – onda zahtevam da mi se izvine kasa. Kasa jadna ne ume. Izvinuo mi se poslovodja, neki što se zove Podržimo Srbiju Drago – sve mu to piše na onoj patriotsko monopolističkoj majici.

Udjem u kuću i utvrdim da mi je ona koja je htela da utvrdi da sam lopov stručnjak koji je u deliću sekunde sakrio flašu pelinkovca, vadeći i trpajući sve ono, pokrcala jaja. Pobesnim i rešim da se vratim i nateram je da pojede sva ona živa jaja i na kraju pokljuca ljuske.

Uto se probudio ljubimac i rekao – jebala te jaja, šta ludjuješ od rane zore, pa sam ja njemu rekla da on od danas kupuje jaja i svadja se sa kasama koje ne lažu, ja ću sedim kući i pržim pokrcana jaja kad se vrati.

I tu sam ga valjda iznervirala pa je saopštio da će sad stvarno, više ne može da čeka, krajnje vreme došlo, doteralo cara do duvara, da kupi kacigu, da sam nemoguća dok spavam i da se po celu noć brani od mene kao od roja pčela, nikad ne zna sa koje ću strane da napadnem.

Onda bili gosti, kako rekoh to i nije tako važno i sinoć mrtva, mrtvosana, legnem i utvrdim da ne mogu da zaspim. Stoga sam gledala izbor za Miss Srbije. Negde pred kraj kad su trebali da proglase onu što će da se bori protiv gladi u svetu i da se zalaže za mir u tom istom svetu, što govori nekoliko jezika i kojoj spoljna lepota uopšte nije važna nego ona unutrašnja al’ pošto joj se ta ne vidi ona se prijavila na izbor. Il’ je prijavio dečko, ili mama pa ona nje mogla da veruje, uvek ista priča.

Odma’ da vam kažem da sam toliko pobesnela da ne dočekah kraj, pojma nemam koja će da se bori protiv gladi.

Elem, pre nego što proglasiše tu ovogodišnju miss borca na godinu dana, dodeljivaše lente za sve i svašta, miss ovoga, miss onoga, miss interneta i kad rekoše da tamo neka dobija titulu miss besedništva ja doživeh nervni slom. Kog, bre, besedništva, i kad je besedništvo imalo veze sa lepotom i šta su besedile te što su lepe i spolja i iznutra i o čemu su besedile! O kremama za samopotamnjivanje!

Ako neko sazna o čemu su besedile molim da me obavesti. Ako nisu besedile molim da me obavestite kog besedništva je ova postala miss i zašto u ovoj zemlji sve mora da se obezvredi. I da l’ će ta miss ubuduće na svakom takmičenju iz besedništva da ulepštava besede ili šta će da bude. Crći ću ako ne saznam.

A ja ću vas da obavestim da mi se već mesecima kuva ideja da sve prodam i odem na vrh neke planine da živim medju pticama, vukovima i medvedima, medju normalnim stvorenjima. U civilizaciji mi se smučilo. To sve divljak do divljaka.

Lepo vidim kako posustajem, niti više mogu da se branim niti imam oružja.

Glupost pobedjuje sve! Nema pomoći.

Padalo mi na pamet da noćas streljam televozor, bez sudjenja, onako po kratkom postupku, nego pred zoru ima divnih emisija pa sam tako jutros zaspala gledajući kako se pare nosorozi.

Jes’ da mi to nije bitno za život al’ opušta a i neću da umrem što znam kako to rade nosorozi. Al’ dok ne otkrijem o čemu su besedile ove što su iznutra lepše neg’ spolja ima da umrem.

Ne morate da mi verujete ali nosorozi su lepši od lepotica.