O onoj korupciji…

O onoj korupciji…

Posle one  jučerašnje „rasprave“ na Twitteru tokom koje shvatih da većina misli da Srbija od toga ne može da se izleči.

Elem,  korupcije je od kako je sveta i veka, i nema zemlje u kojoj je nema, nama se često podmeće da smo najkoruptivnija zemlja na svetu. U isto ne verujem, ali da imamo problem, imamo i to žestok. Ni zvanično nismo, što se regiona tiče, od nas je gora samo BiH.

Najveća tema ovih izbora je bila borba sa korupcijom, muvalo se tu malo i sa problemom nezaposlenosti, no korupcija je imala prvo mesto koje u predizbornim kampanjama inače zauzimaju rak-rane društva. Sad ja ovde mogu da vam iznosim statistike ali to i sami možete da proguglate, stoga ćemo onako ljudski, kao za kafanskim stolom.

Odmah da vam kažem da nikoga nikada nisam ni za šta „podmazala“, iskreno, na pamet mi nije palo, ja odlazim po uslugu, svoja prava, ovako narogušenoj mi nikada niko ništa nije tražio. Ali jesam, sva u šoku, prisustvovala kad neko traži, i kada sam vriskala da ću o tome da pričam rečeno mi je da svedoka nemam iako sam ga ilama. Onaj ko je davao nije hteo da bude moj svedok, mnogo mu je važnije bilo da završi ono za šta ga je ovaj prvi ucenjivao a bilo je toliko bezobrazno, nisko i pod izgovorom da se tamo neko mora podmazati.  Stoka uvek nađe livadu na kojoj će da pase.

Nego, malog čoveka pogađa sitna korupcija, sitna u u odnosu na onu krupnu – on mora šaltersku službenicu podmazati Milkom, službanika viskijem, akušera takođe viskijem, umetničkom slikom, kovertom, kao da mu je on, božemeprosti, pravio dete, na operacije ćete čekati dok vam Smrt ne zakuca na vrata duše pa opet mora da se plati ono  za šta primaju platu, tarife u pojedinim kliničkim centrima su javna tajna. Zdravstvo se vodi kao najkorumpiranije, pisah o tome pa htedoše da me skrate za glavu, ali tu su i prosveta, sve moguće službe i institucije koje vam mogu pasti na pamet, zajedno sa policijom, od – do.  O sudstvu da ne govorimo, stradaćete ako niste platili kaznu, ali ako ste ubili čoveka, nehotice ili namerno, ukrali, prevarili, doveli firmu do bankrota i radili sve ono što po zakonu spada u krivična dela, ne treba da vas boli glava ako imate prave ljude na pravom mestu. Lično mislim da zdravstvo i sudstvo vode mrtvu trku ko je korumpiraniji.

Da biste napravili običnu šupu u svom dvorištu treba vam mali milion dozvola, mnogo para i tone živaca, ali, opet, ako imate prave ljude na pravom mestu, možete usred bilo kog grada početi da dižete neku karakondžulu od zgrade koja se ni u šta ne uklapa, da probijate gabarite, radite šta vam je volja.

Po onoj narodnoj – para vrti gde burgija neće, vi u ovoj zemlji možete da uradite šta god hoćete. Mimo zakona, preko zakona, zakoni nikada nisu bili isti za sve.

Do čega može dovesti korupcija videli smo skoro na onom tragičnom slučaju požara u diskoteci u Novom Sadu. Niko me neće ubediti da je neki savestan inspektor otišao tamo i zažmurio na nedostatke, uradio je to samo ako je dobio debelu kovertu. Možda i nije, ali onda ne zaslužuje da obavlja posao koji obavlja i trebalo bi da odgovara isto kao i vlasnici disksoteke i onaj nesrećni električar.

U vezi korupcije imamo dva problema – nikako da shvatimo da je onaj ko nudi i daje jednako odgovoran kao i onaj ko traži iIi prima, što pred zakonom kao jesu, ali u praksi ne, i oni, tj. narod, koji su pozvani da prijavljuju slučajeve korupcije su nazvani “uzbunjivači” ili “zviždači” kako sam negde pročitala. Ovo me asocira na situaciju – odem da prijavim korupciju a oni kažu – evo je jedna budala, došla da remeti sistem, muti “bistru” vodu, izmišlja rupu na saksiji, samo diže uzbunu bezveze. Ig Nobela onome ko je smislio ovaj kretenski naziv za građansku dužnostl. Usput, zbog građanske dužnosti može lako da odleti glava.

Pre par godina, bivši ministar zdravlja koji je izbegao odgovornost za one vakcine protiv grppa H1N1 pozvao je narod da ne “čašćava” lekare. Istovremeno nije pozvao lekare da ne primaju čast koja nije čast već nešto mnogo više od toga. Jel to normalno?

Ko je prvi počeo ovu igranku sa gurkanjem koverti nisam sigurna ali sam sklona tome da mislim da je ipak narod pošto je narod, jelte, lepo vaspitan i zna šta je red pa je tako i razmazio one koji za sve to što su vanredno plaćeni već imaju platu. Od koga da se krene da l’ od doktora il’ od pacijenata niko ne zna. Jer, ima i onih doktora koji ni za živu glavu ne bi uzeli te koverte, al’ živi ne mogu da ostanu od onih koji im ih gurkaju u džep i na kraju sve te doktore proglase za baksuze zbog kojih će ih biti maler. I ko bi poverovao da ima takvih kad ovih drugih ima mnogo više.

Zato sam ja juče rekla da na vratima bolnica, klinika, ambulanti i domova zdravlja treba istaći ogroman papir – Zabranjeno lekarima i sestrama u ruke davati bilo šta drugo sem knjižica i nalaza! I tako na svim institucijama.

Nego, šta vi mislite, može li Srbija da se izleči od korupcije i svede je na nivo hronične bolesti sa kojom se može živeti ili ćemo svi da pocrkamo od toga? I ako mislite da može, kako?

Nota bene: Izostavih slučajeve korupcije na nivou. Nemam živaca da u ovom mesecu još jednom prolazim kroz pakao pretnji. Ali, čitaćete o tome kad bude bilo pravo vreme.