A možda ću onda i njemu da dozvolim

Molim za precizna uputstva

Od kako smo zajahali ka Evropi koja je možda na ovu stranu, a možda na ovu, a možda i na ovu, stvarno ne znam ko pokazuje u pravom pravcu, a vidim da ne znaju ni oni koji su nas poveli, suočena sam sa tim da ne umem da se ponašam, da moje slobodnoumno ponašanje i proces mišljenja nisu evropski i svakodnevno me neko bije po ušima.

Pošto me uši već dobro bole, a pošto sam i nedokazana, molim da mi se precizno objasni šta spada u evropsko ponašanje a šta ne.

Do sada sam naučila da:

sam veći neprijatelj ovog društva kad zapalim cigaru i pogledom holivudske dive meračim muškarce koji prolaze pored mene, nego Mišković, Beko, patriota Mladić čiji smo svi taoci, Cece,  šund pevaljke, Saša Popović, sve rijaliti emisije i sve najgledanije serije u istoriji srpske televizije, koje se vrte u krug;

da ne smem da renoviram svoje kupatilo bez saglasnosti stanara i građevinske dozvole koja bi me koštala kao da nasred Terazija gradim svinjac, ali da mogu da serem u šljivaru kao i milion Srba koji ili nemaju wc ili misle da nije lepo srati u kući;

da na skener mogu da čekam od 3 meseca do 3 godine ali da sise mogu da pregledam iz odma’, to je evropski;

da budem poštena i da držim stisnute noge ali da za svaki slučaj u tašni nosim paletu kondoma, i to je evropski;

da 30 i slovima TRIDESET kilometara autoputa može da se gradi 30 godina, da tu nije najvažnija gradnja nego seckanje crvene tračice, igranje valcera i slikanje bagera;

da je važno da dobiješ donaciju a posle nije važno kako će se to potrošiti i u čije džepove će stići;

da ministri mogu da budu u sukobu interesa ali da ja ne smem da se sukobljavam ni sa samom sobom, o njima da ne govorim;

da moram da imam evropsko poštansko sanduče, po standardima, iako mi niko ne piše, samo mi stižu računi jerbo to ovde ne može online;

da mogu da se vozim u vozu koji ide sporije nego 1936;

da mogu da se vozim u autobusu koji prokišnjava i kojim od Kragujevca do Beograda stignem totalno mokra samo malo brže nego da sam išla pJehe;

da moram da platim ono što mi se već odbija i to viskijem, Milkom od 300 grama i kovertom;

da u restoranu mogu da dobijem jelo sa dlakom pa još da mi traže da ga platim jerbo je prošlo kroz neku kasu i jerbo… jebi ga, kuvarici opada kosa;

da nije evropski da pitam za platu;

da nije evropski da mislim;

da nije evropski da imam dostojanstvo;

da nije evropski da ne patetišem kad god neko crkveno lice lupi pa jedva živo ostane;

da nije evropski da glađujem i žeđujem, ali je evropski da postim dok crkveni velikodostojnici žderu, njima treba snaga za zamlaćivanje stada;

da patrijarh može da zastupa vladajuću stranku;

da se to zove sekularna država;

da je evropski zamandaliti sve fabrike a otvarati narodne kuhinje;

da je evropski zemlju iz koje bi nikao kamen da ga baciš, pretvoriti u ilovaču za sahranjivanje;

da nije evopski štrajkovati iako je po Ustavu;

da se laže, krade, zataškava, vara, i tako u krug i u nedogled.

Stoga, molim vodiča u Evropu, onog što savršeno dobro zna da će meni u životu biti mnogo bolje ako se svakog jutra naguzim i kažem – navali, praviću se luda i neću nikome da kažem, onom koji priča da Srbija mora da sačuva svoj identitet ali samo tako što će isto kao ja podmetati svoju guzu jer Evropa nema alternativu, da me obavesti, precizno –

kad moj muž, ili kogod drugi, mene dohvati za dupe, šta da radim i koju pozu da zauzmem, straga, spreda, koju, bre???

Jer, ako se budem namestila kako treba, možda i ukapiram.

A možda ću onda i njemu da dozvolim…

Mada ja ne dajem nikada onima koji imaju ovolicni, ali žensko sam, mogu da se predomislim.