Za sve to vreme, žene vaspitavaju na drugi način, to već svi znate, vidi se iz edukativnih tekstova – kad se dočepaš penisa, varaj onog ko je neodvojivi deo njega, kako znaš i umeš, gde crna bez penisa da ostaneš. Kakav god da je, znaš ti koje je to blago.

Danas sam na Twiiteru objavila da je moja komšinica pala, polomila nogu i da hitna pomoć nije htela da dođe po nju već da su joj rekli da se snađe sama. Moj muž , jedna žena i ja smo je …

Oni koji se ne voze gradskim prevozom neka ne čitaju, neće razumeti. Elem, ja se vozim, po peesu, svratim u kiosk, dopunim karticu, zazvonim u prevozu i stojim uglavnom na jednoj nozi u poluraspadnutom trolejbusu u kome zimi proklizavam a …

Dok smo se mi godinama klanjali oni su turpijali nokte, pričali telefonom, kikotali se, pravili se ludi, savetovali mamu šta da obuče detetu kao da je mama s kruške pala, ogovarali kumu i najbolju drugaricu, odlazili negde pozadi kao u Ali Babinu pećinu da se ne pojave narednih 15 minuta, nisu znali ni deo onoga što su morali da znaju, kolutali očima, mazali nokte, svega sam se, bre, nagledala. Ne umeju da kažu ni dobar dan ni doviđenja, ni izvolite, ni kako mogu da pomognem, samo dalje, dalje, dalje, sledeći, sledeći, sledeći.

Zato što sam celu noć razmišljala kako je Delimano pogodio cilj sa Karapandžom. A Mooshema i ne gađa cilj pa joj verujem i kupujem njene savete.Eto, mislim kad bih ja bila od onih koji treba da izreklamiraju proizvod, ja bih poštovala buduće kupce.I igrala na kartu poverenja? Jel postoji to beše u marketingu ili nije bitno?