Slučaj Hitna pomoć

Danas sam na Twiiteru objavila da je moja komšinica pala, polomila nogu i da hitna pomoć nije htela da dođe po nju već da su joj rekli da se snađe sama.

Moj muž , jedna žena i ja smo je na stolici odneli do lifta,  pa izneli iz zgrade gde nam je taksista (u međuvremenu smo pozvali taksi) pomogao da je unesemo u auto, sa njom je otišla rođaka koja je stigla u isto vreme. Ako nikada to niste radili ne možete da zamislite koliko je teško, ona pri tom kuka jer ima bolove a vi strepite da vam još i ne padne sa one stolice.

Noga snimljena, nije bilo preloma čemu su se i lekari čudili, najverovatnije zbog položaja stopala koje je stajalo ukrivo, poprečna rana, otprilike 7 cm duga i 1,5 široka ušivena, ženi je pripalo teško još pre ušivanja, pregledao je internista, pritisak je bio previše nizak, primila je infuziju, rođak je dovezao kući, ponovo smo je, samo sada nas četvoro, uneli u stan. Na kontrolu treba da ode za dva dana, preporučili su joj strogo mirovanje sa podignutom nogom, isto kao da je u pitanju prelom. Trenutno leži, ima groznicu, što od bolova, što od šoka.

Ali, u vezi Hitne pomoći i našeg dezorganizovanog zdravstva.

Ona je pozvala onaj čuveni broj ispred koga je dodata jedinica, tamo su je pitali na kojoj opštini živi, rekli da nisu nadležni za nju i uputili je na neki broj opštine Voždovac. Pozvala je broj koji su joj dali, neko sa druge strane joj je rekao da ni oni nisu nadležni da razvoze poveđene po gradu  i rekli joj da ide kod svog izabranog lekara. Kada je rekla da ona „ne može na noge“, trebalo je da vidite tu ranu, a ja se onako uspaničena stvarno nisam setila da slikam, odgovorili su da se snađe.

Žena inače ima izabranog lekara na Novom Beogradu, ostala kod svoje doktorke kod koje se lečila decenijama još dok je bila u radnom odnosu.

Da je izabrani lekar i preko puta, i da je mogla da dođe do njega, on bi samo mogao da je gleda, isto kao ja i morao bi da je uputi na rentgen, kod ortopeda, hirurga, zavisi kakav bi zaključak doneo, znači sa onom povredom dupla muka i duplo snalaženje kako iz Doma zdravlja otići na drugo mesto.

Imajući sve ovo u vidu, mislim da porparolka Hitne pomoći koja sa osmehom svakoga dana saopštava koliko su prethodnog dana i noći imali intervenicja, treba svakodnevno da daje izveštaj i na koliko nisu otišli i zbog čega.

Takođe, javnost treba da zna na osnovu čega dispečer Hitne pomoći procenjuje gde treba poslati ekipu a gde ne. Ako nije skok sa mosta u reku pa je potrebna reanimacija, ako neko nije upucan ili povređen u saobraćajnoj nesreći, kako proceni da nekome ne treba hitna pomoć lekara.

Nedavno je na b92, čini mi se, išao onaj serijal o Hitnoj pomoći i mukama kroz koje prolaze. Verujem da im nije lako, nisu najsavremenije opremljeni, zove ih i ko treba i ko ne treba, imaju lažne pozive, ali se sećam da su par puta treznili neke pijance, vrlo savesno i sa puno blagih reči. Jel to bilo samo za televiziju ili šta? Hoću reći, ako ste ljubazni prema nekoj ludoj, pijanoj glavi, pružite joj pomoć, po čemu ne može da je dobije poveđen čovek? Kako se to procenjuje?

I ovog trenutka želim da znam zbog čega mi plaćamo zdravstveno osiguranje? Hitna pomoć je lutrija. Knjižicu ne možete da overite ako niste izabrali lekara a ne možete da ga izaberete ako nemate overenu knjižicu. I to vas prvo pitaju kad pozovete Hitnu pomoć?

Zbog čega se zove – Hitna?!

Pošto je ovo post o slučaju Hitna pomoć – snađite se sami, i pošto je bilo dosta reakcija na Twitteru da ljudi imaju ista iskustva, molim vas, ako ste ovo pročitali, napišite u komentarima ako vam se desilo da iz Hitne pomoći nisu hteli da dođu da zbrinu vas ili nekog drugog po vašem pozivu.

Naravno, napišite i ako ste imali dobra iskustva. Dobre i odgovorne uvek treba pohvaliti.