Bog, istorija i srpski marketing

Gore, na nebu koje ne postoji, sedi Bog. Tvorac, umetnik, mudrac i svevideći sudija. Češka bradu koja je odavno prestala da raste jer bi se već vukla po zemlji i gleda šta se radi i priča ovde dole. I ćuti. Dosadno mu nevidjeno pa iz te dosade povremeno sruši kocke kojima se igra i pošalje na zemlju neki zemljotres ili cunami. Ili poplavu. Obično u najsiromašnije i najnerazvijenije krajeve, valjda misli da je gre’ota da ruši impresivne gradjevine i da remeti lagodan život onima koji mu najviše veruju. Ovi drugi ionako žive prilično neuslovno pa računa i nije neka šteta. Čuo koliko se ovde trubi o iskorenjivanju siromaštva i gladi, računa aj’ da pripomogne.

Bog je biće sa neverovatnim osećajem za pravdu, tačno zna kom tasu na vagi da udari čvrgu i  uspostavi trenutno narušenu ravnotežu. Većina njegovih sledbenika ga se plaše i žive po njegovim uputstvima strogo se pridržavajući njegovih deset zapovesti, ne d’o bog da neko prekrše, znaju da im ne bi oprostio.

Ovde dole, na svim stranama sveta i svim meridijanima a naročito na ovom parčetu živi mnogo ljudi, verujućih, koji pričaju šta im padne na pamet istovremeno lupajući šakom o sto i govoreći – JA tvrdim; živi mnogo onih koji prave sranja i uništavaju sve čega se taknu dok njihove lične imperije rastu, zaštićeni nekim vrhom, partijom, tudjom glupošću i pravednim bogom, naravno. Čine strašne zločine, ne krivična dela – to je u ovoj zemlji diskutabilno, nego zločine, prema pojedincima, čitavom društvu i onima koji se još nisu rodili.

Ovi drugi ih posmatraju, godinama, i jednog trenutka kažu – Aman, bre, dosta! Dosta laži, dosta prevare, dosta sranja! Što je mnogo mnogo je!

Zeštićeni samo baci prema masi jedan pogled pun gadjenja i nerazumevanja i saopšti da neće da kaže ono što bi trebao da kaže. I poruči – Ko vas, bre, jebe! Ko ste vi da ja vama nešto objašnjavam! Ja znam šta radim, bog sve vidi pa ako proceni da nisam radio kako treba on će i da mi sudi.

Ukapiraš da on sa bogom ima dil kakav ti nemaš i kakav ne umeš da napraviš. Nisu te naučili.

Šta ti posle toga možeš da misliš o tom bogu sa kojim on ima dil ne smeš ni da kažeš da ne bi uvredio nekoga ko to razume. Ti možeš da nastaviš da živiš čudeći se, ne krstiš se odavno – vidiš da od ta posla nema ništa, i da pokušaš da odgonetneš kako je devedesetih godina onaj spasitelj srpskog naroda uspeo da vaskrsne boga i uputi ga baš medju one kojima je potreban. I kako se bog primio ko svoj medju svojima. Al’ dobro, to je jedno od čuda koje kao običan smrtnik ne možeš da razumeš.

Ostaje ti da čekaš da se sretneš sa bogom. I da se plašiš da l’ će da te prepozna. Ili da sumnjaš da gore sede dvojica – jedan pravi a jedan ovaj njihov. I da gore još jednom dobiješ po nosu što bi bilo u redu. Ko nije uspeo da se izbori za pravdu ovde dole ona gore neće otvoriti oči.

I dok bog gore igra šah ovde se dešava istorija. Učiteljica života. Svakodnevni proces od kako je sveta i vijeka koji piše sam sebe. Što je pogrešno. Istoriju pišu pobednici. U realnom vremenu zapisuju ono što će u budućnosti biti prošlost. I učiteljica. Radi kao učiteljica u seoskoj školi gde u jednom odeljenju sede djaci četiri razreda. Niti može svima isto da se posveti niti stigne nečemu da ih nauči.

Uglavnom, za ono što nikako nije jasno, ovaj trenutak može da kaže da će to postati kristalno jasno jednog dana kad ovaj trenutak postane istorija. Prosto. Ostaje samo da čekaš da stigne istorija. I da vidiš šta ti se dešavalo onda kad nisi imao pojma. I da se lupiš po čelu – Bato, al’ sam bio glup, bilo mi pred očima a ja nisam vid’o. Tvoj život je ono što će istorija dokazati. Dotle, sedi, trpi, ćuti i kukaj što je nekome upala sekira u med a tebi u govno. To jeste nepravda samo još treba provaliti čija je.

Rezime – sve ono što bog vidi istorija će dokazati. Sudjenje se neće održati pošto u pravosudju postoji zastarevanje.

Naravoučenije – Istorija je buduće vreme kad je za ono zašta ste u realnom vremenu mislili da je rano – isuviše kasno. Bio sam al’ šta mi vredi.

Pisala Mahlat u realnom vremenu leta gospodnjeg 2009. Naspavana, spremna da potroši još jednu nedelju u nepovrat.

Inspirisana neverovatnim marketingom koji prati H1N1. Učite, dragi moji. Kako ovo rade tako rade sve ostalo.

Gospodin ministar zdravlja izjavio da će Srbi dobiti najkvalitetnije vakcine što logično dovodi do toga da postoje i manje kvalitetne, da one koje ćemo dobiti nisu nigde u svetu pokazale neke neželjenje efekte. Vid’o čovek. Priustvovao hemijskom mućkanju pa sme da tvrdi. I da će Srbi medju prvima u svetu dobiti vakcine.

Na tenderu ’’pobedio’’ monopolista. Svi ostali treba da otpuste svoje službenike, to, bre, niko nema tender stručnjake kao monopolista, pokupio sve najbolje. Ovi ne umeju nida nude, ni da se bore, ni da pobede.

Do pre dva dana H1N1 je bio fatalan samo za hronične bolesnike i decu koja nisu stekla imunitet. Sa pojavom sumnje u vakcinu od jutros su ugroženi i zdravi i gojazni, plavooki, crnokosi, nema ko nije. Evenutualno manekenke. Izjavio gos’n Predrag Kon, aktuelni promoter H1N1. Potkrepio izjavom da će istorija dokazati njegove tvrdnje. Ono znate – ovaj trenutak će u budućnosti biti jasan, saglediv i služiće kao učiteljica.

Ko još nije naučio kako da se odnosi prema javnosti, odnosno svojoj ciljnoj grupi – učite!

Kome će suditi bog i istorija nije moguće sagledati u ovom trenutku.