Politika je kurva

Iz zatvora u kome je živela Jovanka je izlazila samo jednom godišnje da poseti Titov grob. Ostalih trista šezdeset četiri dana je gledala kroz prozor. Okrenut ka dvorištu. Okrenuta leđima ovom društvu. U prostoriji bez grejanja.

Oliver je bio Hrvatska. Balašević je bio Jugoslavija.

Novinari, učinite uslugu svima nama - pitajte milion puta sve dok vam ne odgovore. Ko ima Twitter nalog neka prati @amfibolije Napomenaa - ovaj tekst ne treba da vam unosi paniku, treba da vas natera da tražite tačne informacije. Iako pripadam rizičnoj grupi, ne paničim. Samo sam besna.

Ne radite ono zbog čega će vas se deca stideti, naravno, ako vas prevaziđu, ako ne uspete i od njih da napravite uplašene klimoglavce koji će biti statisti u ovoj državi koja za narod ne  mari. Ukoliko i od njih ne napravite beskičmenjake. Biće i toga, neka deca neće znati za bolje, neće videti dalje od vas, ali i to treba da je vaša lična tragedija i sramota jer normalan roditelj ipak teži da ga dete prevaziđe.

Sve ovo sa ovim spomenikom podsetilo me na to šta nam sve promiče, šta sve dozvoljavamo, za šta sve mislimo da ne možemo da promenimo. I kako razum građanima Srbije već par godina maše i govori – pa, pa... a građani odmahuju i ispraćaju ga sve misleći da će sedeći i zezajući se po mrežama nadjebati ovu ogromnu marketinšku mašinu. Dok im se bolji život smeši samo ko zna koji put kao repriza.