Home / Politika je kurva / Spomenik Juriju Gagarinu – veliki postament, mala glava – sve isto kao u Srbiji

Spomenik Juriju Gagarinu – veliki postament, mala glava – sve isto kao u Srbiji

Kad su Sovjetsko savezni onomad birali ko će biti prvi čovek u svemiru, Gagarin nije izabran samo zbog svoje fizičke i mentalne spremnosti, izabran je i zbog fizičkog izgleda – pravilne crte lica, lep osmeh, celokupan izgled lepog i finog dečka iz komšiluka. Marketing nije izum ovih današnjih prepisivača, naravno, Rusi su i tada bili svesni da će Gagarin postati planetarno poznat i da će kao takav predstavljati „lice“ Sovjetskog saveza koje u godinama kad se svetu dešavao svemir i nije bilo bogzna kako lepo i omiljeno.

Marketinški trik je i da je Gagarin dojavio da tamo gore nije video Boga, ili da ga nije sreo, svejedno, kakav bog u gvozdenom komunističkom Sovjetskom savezu, ima da ga nema, a ko će to bolje nego onaj ko je kao stigao do tamo gde bog sedi, češka bradu i misli – šta li mi je ovo trebalo, ala sam se zajebo kad sam stvorio čoveka!

Pola veka kasnije, u Beogradu osvane spomenik Gagarinu, iza kojeg stoje Karići, ljudi od stila i ukusa i valjda neki umetnik koji mora da pati od nekog poremećaja u poimanju proporcija. Čoveku koji je otišao u svemir i vratio se i sve to u vreme kad se u Srbiji ljuti rat vodi oko jedne zračne luke, niškog aerodroma.

Fotografija spomenika, odnosno vest da su Beograđani blagosloveni ovim spomenikom ispred kojeg neće znati da li da se krste, valjaju od smeha ili pljuju, postala je viralna. Gagarin da je živ, pa da je video ovaj spomenik, još jednom bi se napio kao majka i tako pijan skočio odakle je skočio i polomio lobanju. Kao onda.

A kad je viral, braćo i sestre, zaboravimo na sve ostalo. I tu sam nekako počela da se nerviram.

Koliko pratim, a pratim, na društvenim mrežama, u nas Srba, još ništa nije postalo viralno a da je nešto što većina podržava i da to nosi neku opšte dobru poruku, uvek su virali obojeni negativno, uvek je nešto bezveze, uvek je glupo, uvek je za podsmeh, uvek se smejemo onome što smo dozvolili. Još od Ekrema.

Da bi u Srbiji nešto postalo viralno, to prvenstveno mora da bude glupo. Pa prosto. Pa da ga šeruju i Kurta i Murta. Dakle, nije što je viral, nego što je glupo i što je odraz naše gluposti.

Postavljanje ovog spomenika ima svoju predistoriju, kao i sve što se dešava u ovoj zemlji, samo što niko ne obraća pažnju. Iza spomenika stoji Fondacija Karić, fondacija porodice čiji je jedan član dugo bio u Rusiji, za koga su govorili da ne može da se vrati, pa da će u zatvor ako se vrati, pa se vratio, pa aktivno učestvuje u kampanji sadašnje vlasti. I postavljanje ovog spomenika su usvojili poslanici Skupštine grada Beograda. I nikao spomenik. U ime neraskidivog viševekovnog rusko srpskog prijateljstva, nas i Rusa trista miliona.

I dok se ovih dana društveno umreženi ljudi ubiše utrkujući se ko je duhovitiji, pored nas stidljivo promiču stvari koje ne mogu biti viralne, samo će nam se desiti, kao što se desio ovaj spomenik.

Samo početak ovog meseca, imajte u vidu da su ovo sve stidljive vesti:

  • jedan aktivan naprednjak – Pa šta ako više pričamo o napadu na Đurića nego o ubistvu Olivera Ivanovića, Ivanović je mrtav, šta sad treba da radimo;
  • patrijarh je žene nazvao čedomorkama;
  • predsednik je sve materice ove zemlje proglasio javnom svojinom;
  • priča se o onim čuvenim naprednjačkim autobusima koji voze glumce po Srbiji, uzduž i popreko koji će ih odvesti u Niš da glume Nišlije i vrište za predsednika;
  • „Iš iz Niš“ nije viral;
  • žene koje su se porodile od početka godine, tako me obavestiše, još nisu dobile novac za trudničko bolovanje, ali one koje će se tek poroditi, dobijaće nešto kao platu;
  • za paradajz uvezen iz Turske na čijoj deklaraciji piše da kora nije za ljudsku ishranu, rekoše da je ok, da se radi samo o grešci na deklaraciji, kod nas vam je sve uglavnom štamparska greška;
  • da je ubistvo Dade Vujasinović još uvek u predistražnom postupku me sramota da napišem, ali, evo, napisah;
  • u Čačku nikao automat za lekove, raznorazne, između ostalih i lekove protiv „dečijih bolesti“;
  • Kurir je na naslovnoj strani objavio da je ministar prosvete izjavio da treba oduzimati decu roditeljima koji ih ne vakcinišu. Nije sigurno da je ovo tačno, ko bi verovao Kuriru, ali i kao laž zaslužuje pažnju;
  • jedna nastavnica će odgovarati što je u saradnji sa roditeljima, van škole i školskih aktivnosti decu odvela u Amsterdam i odvela ih da vide „ulicu crvenih fenjera“. Sablaznula se javnost zemlje u kojoj seks imate u prajm tajmu i koja ne mrda dupe od rijaliti programa…

Kao što rekoh, ovo ne mogu biti virali, viral mora biti kratak, efektan i jebitačan, ne iziskuje preveliko uključivanje procesa razmišljanja, samo šeruješ i bog otac si društvenih mreža.

Mene je samo sve ovo sa ovim spomenikom podsetilo na to šta nam sve promiče, šta sve dozvoljavamo, za šta sve mislimo da ne možemo ništa da promenimo.

I kako razum građanima Srbije već par godina maše i govori – pa, pa… a građani odmahuju i ispraćaju ga sve misleći da će sedeći i zezajući se po mrežama nadjebati ovu ogromnu marketinšku mašinu. Dok im se bolji život smeši samo ko zna koji put kao repriza.

Ozbiljnim stvarima nema ko da se bavi.

I mi smo baš zaslužili ovakav spomenik Gagarinu.

Ni manji postament, ni veću glavu.

Sve je baš kao u Srbiji.

(Foto u zaglavlju: prtscr iz tvita Roberta Čobana)

 

Pročitajte i

Suze Nataše Jeremić

Nepoštovani premijeru zemlje Srbije, ako ste otvorili 130.000 novih radnih mesta, ako ste spasli Železaru …

Jedan komentar

  1. R

    Da, izbor je, izmedju ostalog, pao na Gagaruna jer je taj i takav Gagarin bio čovek malešnog rasta, prava zgoda za onovremenu kosmo-tehnologiju.

Ostavite komentar