Da li u ljudska prava spada i pravo da ne želite da ratujete?

Pretpostavljam da se o ljudskim pravima nikada ne bi pričalo, i da nikada ne bi bila usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948) da nije bilo „ljudi“ koji su mislili da imaju veća prava od ostalih, rođenjem, statusom, parama, glupošću…

No, kako svaka deklaracija, pravilo, pravo, imaju i rupe, odnosno, na papiru su jedno a na terenu drugo, svet je ovakav kakav jeste pa tako i monstrumi imaju ljudska prava, svirepe ubice, siledžije, pedofili. Setite se one rasprave o hemijskoj kastraciji pedofila kad smo saznali da pedofili imaju ta ljudska prava po kojima mogu biti podrvrgnuti hemijskoj kastraciji samo uz lični pristanak što otprilike izgleda – mi znamo da ti nalaziš zadovoljstvo u seksualnim igrama sa decom, ali da li pristaješ da ti oduzmemo to zadovoljstvo?

Vremenom shvatite da vi kao čovek koji poštuje zakone, pisane i nepisane, naročito moralne, kao tekovinu civilizacije, u mali milion običnih situacija ne možete da ostvarite svoja ljudsta prava jer postoje realni problemi na terenu, a da ekstremni slučajevi uvek mogu da ostvare ta svoja prava, sistem tako funkcioniše.

Jedno od osnovnih ljudskih prava je socijalna sigurnost, mi u Srbiji baš možemo da se pohvalimo tim pravom. Pravo na „puno učešće u kulturnom životu“ – ostatak Srbije, van Beograda,  može da sanja, pravo na obrazovanje se pretvorlo u polje malverzacija decom, knjigama, sistemom, čega god hoćete, slobodu mišljenja možete imati ako niste član vodeće stranke, inače morate da mislite kao Vođa, to jest, možete da mislite šta god hoćete ali da ćutite ili kolektivno lažete, pravo na zaposlenje ćete ostvariti negde 2020, kad uđemo u EU koja će se po svoj prilici raspasti,

Nego, pročitah da je Helsinški odbor za ljudska prava dobio je pismo od muškarca koji je pre par dana od Ministarstva odbrane Srbije dobio poziv za dobijanje ratnog rasporeda 5. oktobra 2011. godine. Vest ovde – Danas – Pozvali ga da 5. oktobra dobije ratni raspored.

U tom pismu muškarac koji je dobio poziv kaže: “Država koja, za sve godine mog detinjstva do sada, kada sam većodrastao čovek koji ima 31 godinu i planira porodicu, nije mi pružila uslove da sebi stvorim pristojan život, ima smelosti da traži da budem deo rezervista u slučaju rata. I pri tom mi preti finansijskom ili kaznom zatvora u slučaju da to ne želim. Ne znam da li me više obuzima strah ili ljutnja.”

Ministarstvo odbrane Srbije, od koga je redakcija Danas-a tražila da odgovori i da li je tačno da se formira ili obnavlja vojna jedinica u Požarevcu i koliko je poziva upućeno, kao i kakva prava ima osoba koja ne želi da se odazove ovom pozivu, do dana objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanja.

Pa bih ja da pitam – da li u ovoj zemlji čovek ima pravo da više ne ratuje? Da neće da ratuje? Da ne bude patriota koji će se boriti za ono što je osuđeno na poraz, što je već izgubljeno. Ima li čovek pravo u ovoj zemlji da ne bude žrtva pogrešne politike, da neće pušku u ruke!

Imamo li svi pravo da više ne živimo u strahu da će neko da nam zazvoni na vrata i “vojno sposobnog” muškarca odvede tamo gde ne želi, kao u prošlim ratovima kad su te iste muškarce lovili kao divljač na ulicama, setite se onoga – Rado ide Srbin u vojnike, dva ga vuku a trojica tuku!

Imamo li pravo da ne živimo “kao da rata neće biti nikada i kao da će sutra biti rata”.

Ne zaboravite, i pobednici u ratu su gubitnici. U ratu ne postoje pobednici, postoje osvojene teritorije i osvojena vlast. Sve ostalo su gubici.

Zar nismo do sada mnogo izgubili, u svakom pogledu?

Ratni raspored… to u ovoj zemlji ne sme da se pomene.

Dosta je bilo.