Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Postoji ta pesmica Duška Radovića – strašno, strašno, tramvaj ceo i oblaka jedan deo… i onda ga Brana izbriše…
Postoje u životu strašne stvari koje je nemoguće izbrisati gumom, zaboraviti, ostaju strašne zauvek. Postoje ljudi koji sa nekim strašnim činjenicama nastavljaju da žive i do kraja života to stašno ne umeju da pretvore, niti se to može, u nešto manje strašno, nešto što će nestati kad utonu u san, samo nauče da žive sa tim. Ako se uopšte kasnje sve to može nazvati životom.
Pisala sam onaj post o onoj maloj panici koja zavija u mojoj glavi i mom stomaku kad moje dete izadje iz kuće.
Pisala sam o silovanjima, pedofiliji, o mnogo toga, komentari ispod budu – strašno, strašno, ja bih mu ovo, ja bih ono i ništa. Pisala sam i o tome kako mediji ponovo nameću deci šta su prave vrednosti – patike od 12 000 pa na više, ako ih nemaš i nisi ni za gde.
U Boru se desilo ovo .
Danas je na e-stavu osvanuo ovaj tekst. Da ne prepričavam, pročitajte.
Ako vas interesuje, naravno.
Pre neki dan sam pročitala ovu vest .
Nije da se ne može. Sve se može. Ako shvatimo da se ružne stvari ne dešavaju samo drugima.
Vama, koji imate decu, vama kojima su deca još mala i koje sve ovo još ne brine, vama koji tek planirate da imate decu – ako ste samo otvarali linkove i niste čitali vratite se da pročitate.
Uključite se, bar onako kako ste se svi uključivali kad je ubijen Bris Taton. To je bila bruka cele Srbije, ovo je tragedija svih nas.
Pre tri dana sam postavila pitanje čemu služe društvene mreže. Bolje da nisam jer sam sad dodatno besna.
Svejedno sad, nešto se može, društvene mreže služe i tome. Ja mislim da može. I uz pritisak se može uticati na zakon. I svaki može da se usvoji po hitnom postupku bar kao onaj o medijima jer meni je mnogo, mnogo, važnije svako dete nego koliko će se uvredjeno osećati nepovredivi i nedodirljivi.
Za neke stvari guma ne postoji.
Uradite nešto, sramotno je koliko ćutite.
(Upućeno svima i nikome konkretno. Ko hoće i dalje da gleda samo svoja posla neka gleda. )
Iskreno i najdublje saucesce roditeljima preminulog decaka.
Sta radi jedan osnovac kasno nocu u kaficu?
Cemu sluzi obezbedjenje?
Zasto se sluzi alkohol maloletnicima?
Gde je ta policija?
Otkud toliko nasilja medju mladim ljudima, odnosno skolarcima?
Sta je uzrok tome? Da li je razlog droga, situacija u kuci, …?
Milion pitanja, malo odgovora…oseca m se tako bespomocno, uplaseno, tuzno…
Da, u pravu si. Ovo bi mogao biti test za drusvene mreze i njihove korisnike istih, u pauzi izmedju igara, cavrljanja i (samo)reklama. 🙄
Za 2 sata 179 puta je otvoren ovaj post. Neka ga je trecina procitala, samo vas dvoje je nesto reklo.
Ja nemam sta da dodam.
Mrzim kad komentarišem ozbiljne teme, a posebno mrzim kad se iste dotiču moje struke, ali…
Problem ima nekoliko dimenzija. O ljudskoj je pisala Mahlat. O sociološkoj će pisati i govoriti sociolozi. Država bi trebala da radi. Država donosi i primjenjuje zakon(e). U ovom tragičnom slučaju radi se o krivičnom zakonu.
Savremeno krivično zakonodavstvo zasnovano je na kontradiktornim filozofsko-sociološkim tezama, proizišlim iz teorija pozitivističke, sociološke, antropološke i još nekoliko škola krivičnog prava. Te teze u osnovi čovjeka tretiraju kao tele, nesposobno da pojmi značaj svojih postupaka, ali, eto, pošto smo mi svi neka simpatična telad onda i naši postupci ne mogu da povlače punu odgovornost. U prevodu, štagod da učinite postoji neko opravdanje (ili su vas ševili u mozak ili u nešto drugo dok ste bili dijete, ili niste imali šta da jedete, ili ste bili ružni k`o pašče pa su vas zadirkivali i imate traume und so weiter und so weiter). Odgovornost se, dakle, relativizuje, „igrala se djeca“, kazne se zamjenjuju vaspitnim mjerama, i sve se vrti u krug…
Klasična škola stvari postavlja vrlo jasno- svako ima apsolutnu slobodu volje, izbora, i, prema tome, svako je odgovoran za svoje postupke 😉 Ko je odgovoran, taj i odgovara. Kazneni sistem je vrlo rigorozan, i nema zajebavanja.
E sad, prvi sistem, suštinski zasnovan na manjoj ili većoj nesposobnosti da se bude odgovoran, karakterističan je za komunističke, socijalističke, socijaldemokratske i veći dio modernih neoliberalnih država. Krivični zakoni ex yu država redom su inkorporirali ovakva rješenja.
Klasični sistem zastupljen je u klasičnim liberalnim, građanskim društvima, koja se danas, manje-više, na nivou statističke greške.
U jednoj radikalnoj varijanti klasični sistem bio je primjenjivan u Srbiji Miloša Obrenovića. Kad je čovjek došao na vlast Srbija je bila poznata u Evropi kao hajdučko i leglo svakog mogućeg kriminala i javašluka. Za par godina Srbija je postala najuredjenija i najsigurnija država Evrope (bar u tom bezbjedonosnom smislu ;)). Kako? Vrlo jednostavno- kriminalci su bivali procesuirani i, ukoliko im se krivica potvrdila, kažnjavani su brutalnim fizičkim kaznama, a poznato je da su tijela onih nad kojima je bila izvršena smrtna kazna ostavljana na vješalima pored puta i po nekoliko mjeseci…strah je utjeran u kosti, i nikome poslije nije padalo na pamet da se zeza sa zakonom…
I to je sva poenta- zakon mora imati autoritet. Ljudi su, manje više, đubrad, i fermaju jedino batinu. Zakonski autoritet stvara se na dva osnovna načina- doslijednim i striktnim poštivanjem i provodjenjem zakona, kao i njegovom strogošću. Oni koji se preseravaju o ljudskim pravima neka odu kod ove jadne porodice da lamentiraju o „neznanju“ retarda koji su im ubili dijete.
P.S.
izvinjavam se jer sam odužio sa postom. Pravnicima izvinjenje jer sam izmasakrirao teorije krivičnog prava 🙂 a ostalima izvinjenje jer sam ih zamarao krivičnim pravom 🙂 Takodje, pisao sam ovo u dahu, pa je sve s brda s dola, ali ova tragedija, tj. stanje permanentne tragedije u kojem se nalazimo isprovociralo me da ovako pišem…pozdrav
Ne smeta, potpuno si u pravu, narocito oko olaksavajucih okolnosti koje uticu na procesuiranje i toga da zakon mora imati autoritet.
Jedva cekam da ponovo cujem sociologe i opstedrustvene psihologe, sad ce ih konsultovati da strucno objasne sta se desilo…
I kao po obicaju cemo se baviti posledicama, tragicnim, prevencije nema…
Ja sam ih odavno prestao slushati…tu je Tarantino, on ih je sve iskarikirao…
Najbolja prevencija- čerečenje live…
Jbg, šta da kažem? Očajna sam, imam decu, izlaze i svaki put pomislim samo na ono „ne daj bože da te snadje ono, što ti majka misli“, i umrla sam. Onda, obrišem tu misao, pa zamišljam sve nešto lepo, kako se provode, igraju, zadovoljne.
A onda se desi, Taton, pa se desi ovo maloletno ubijeno dete u Boru, pa ne mogu da verujem!
Strašno! I šta će reći merodavni, šta će se desiti sa zakonom, dokle će to sve da ide kako ne treba? Nisam dovoljno pametna! 😥
Meni je kosa na gore odavno, jer sve ovo tako lici na 90-te, da nemam komentara 😕
Rekoh sta imam na E-stavu. I ovde cu.
Svi smo krivi, to stoji. Sve ste rekli, i to stoji. Ako je drzava trula, mi koji imamo decu ne smemo da budemo truli.
Pored svog saucesca koje imam za porodicu, pitam se zasto je dete od 14 godina bilo na takvom mestu?
Kakav god da nam je zivot za decu se mora imati vremena, snage, volje … do poslednje kapi.
Mozemo mnogo da ucinimo, tvrdim. Samo da hocemo???
nisam citala linkove, sad cu. prvo da nesto kazem. moja su deca mala, ali to ne umanjuje moju odgovornost za svacije dete, pa i odrasle ako hoces, kad su ovakve stvari u pitanju. juce sam videla da je deda na fb ostavio link ka zatvorimo nesto grupi ili peticiji, mislila sam da je neka lokalna stvar i nisam imala vremena, pa nisam iscitala o cemu je rec. pre desetak minuta sam pogledala danasnje novine i cini mi se da je naziv ‘necega’ podudaran sa imenom lokala u kome se odigrala ova jeziva stvar. i evo sad tih desetak minuta razmisljam da li je moguce putem takvih peticija i socijalno-mreznih aktivnosti uciniti nesto. nisam dala sama sebi odgovor. cekaj da procitam ovo sto si linkovala, mozda mi se nesto otvori.
shvatila tvoju poentu. e sad ovako. ubistvo je ubistvo i tu nema mnogo diskusije. ko nekog ubije mora za to i da odgovara. ne znam kako da srocim ovo, ali da probam. profesionalno sam blisko povezana sa decom koja poticu iz nekog kriminalnog miljea, uslovno receno. oni su uglavnom zrtve, cak i kada su nasilnici. ne bih se usudila da uprem prst na nekog ko ima 16 godina, pogledaj gde zivimo. ne moze tu da se krene odatle. sta je dovelo do toga? odakle njima takve ideje? kako bi trebalo da glasi zakon koji bi garantovao bezbednost svakom detetu? da li ih to zaista moze zastititi? ovo je onako, retoricki, dala si mi prostor, pa ja naglas razmisljam, samo hocu da kazem da mislim da se ovo razlikuje od brisa tatona i da se mora biti oprezniji u odredjivanju uzroka i posledice da nam se ne bi desilo da zahtevamo zakon o zatvaranju nocnih klubova po hitnom postupku, a deca nastave da nam se ubijaju u skolama, ili na ulicama.
Elektra, znas kako, dete od 14 godina je do zore u necemu sto se zove nocni klub da se ne odvaja. Tako odgovore svi roditelji.
Magi, to da su nasilna deca uglavnom zrtve je Milko vec rekao u komentaru i iskreno da ti kazem to me prilicno iritira, nisu bas svi necije zrtve i ne vuku bas svi neke traume.
Kad god se nesto desi angazuju se sociolozi i psiholozi da nam objasne sto i kako pa tako posle svakog zlocina imamo objasnjenje da je zlocinac u trenutku izvrsenja bio smanjeno uracunljiv itd., itd., postave mu dijagnozu, ili licnu ili drustvenu kao da mi to ne znamo. Cim ucinis zlocin te vrste nisi normalan i malo mi je dosadilo to bavljenje posledicama jer ono za cilj nema nista sem postavljanja dijagnoze.
Koja je razlika izmedju ovog ubistva i ubistva Brisa Tatona? Obojica su zrtve grupe “mladih“, obojica nevine zrtve cak i ako je tu bilo nekog hoskanja, uzroci i jednog i drugog ubistva su bahatost, ma i ne umem sve to da ponovim.
Pravo, odnosno zakoni poznaju razlike kod ubistava i mogu da ih klasifikuju, ja necu.
A poredjenje sa ubistvom Tatona sam uzela jer se onda digla cela Srbija.
Vreme je da se reaguje oko promene zakona, primenjivanja zakona, malo da se dokazuje krivica a ne da se traze olaksavajuce okolnosti, sta, bre, olaksavajuce!!!
Sve treba da bude jedna velika akcija, naravno da zatvaranje klubova samo po sebi ne resava nista.
Dakle, od porodice pa na dalje…
Tamo, ne e-stavu, AnaJ je sve to obuhvatila.
Bravo za ovaj post. Treba ga odštampati i lepiti gde se god stigne, kao predizborne plakate da ljudi mogu da vide, a što se tiče onih ĆUTOLOGA oni dobro znaju da oni koji ćute bolje prolaze. Ne seče se glava koja se klanja nego ona koja strči, da budem arhaičan. Dokle bre više to poltronstvo i uvlačenje to nas je i dovelo do ovoga. Jadan dečak. Neka mu je večna slava.
Dodao bih jedu opasku na Elektrin komentar: slažem se da kao roditelji možemo mnogo da učinimo ali da li to podrazumeva da decu držimo pod katancem, da ih ne puštamo da izlaze u grad jer tamo ima raznoraznih manijaka ? A kad smo već kod toga koliko se puta sve to desilo u školi ? Dete ne mora da izađe u diskoteku. Manijaka ima i po danu u školama. A to je problem. I šta da uradimo ? To nije samo problem porodice zato ga i ne može rešiti samo porodica. To je i problem države ali izgleda da se ona nešto oko toga i ne uzrujava. Pitanje je, šta činiti ?
Exxx, pa i držati decu pod katancem, sta ce deca od 14 godina u nocnim klubovima!!!
Kad pomenu, obavezno vratiti školske uniforme, da se zna ko su djaci a ne da idu u školu kao da su pošli u neku kafanu na Ibarskoj magistrali.
Nije ovo samo problem porodice, naravno, ali mnogo je onih porodica/roditelja koji i ne haju. Šta će, samo gledaju šta rade drugi i kako rekoh ne bi da im se deca odvajaju.
Šta činiti, pritisnuti državu.
Pre par godina su u Kragujevcu doneli neku odluku da kafei ne mogu da rade posle 12. Sprovodjena tako što su kordoni milicije izbacivali goste na najgrublji način, vukući, psujući, preteći privodjenjem i slično!
Rešeno tako što su svi kafei preimenovani u noćne klubove i dobili dozvolu za celonoćni rad. Na ulicama je u 2 ujutru kao u podne i to su sve deca. Provod počinje tek posle ponoći.
Mislim da si na jednom mestu dobro rekla da se ova drzava uopste ne bavi prevencijom vec samo posledicama (a i to je uglavnom na veoma los i „labav“ nacin). slazem se da detetu od 14 godina nije mesto u nocnom klubu u jutarnjim satima, ali mislim da je to prvenstveno pitanje drustva i drzave u kojoj zivimo, a ne roditelja (vec je potvrdjeno da uvodjenje kazni i zabrana ne vodi ničemu pozitivnom). ako stalno okrivljujemo porodicu (u kojoj god vrsti porodice da neko zivi), onda aboliramo drustvo i drzavu koje prosto „neguju“ i odrzavaju nasilje i sve vrste fobija. ne mozemo odvajati roditelje, skolu, drustvo, drzavu, sistem, sve je to povezano u jedno i svako ima svoju ulogu.
pitanje zastite ljudskih prava nema veze sa oslobadjanjem od krivice (ubistvo je ubistvo) i ne bi valjalo zamenjivati teze.
Potpuno se slažem sa Mahlat da djeca nemaju šta da traže u noćnim klubovima. Ako se tamo nadju, disciplinski (možda i krivično, hmm) treba da odgovaraju roditelji i odnosni noćni klub. Tačka.
Oni iz perioda 15-18 godine mogu da budu napolju do 12 (mislim da noćni klubovi počinju sa radom tek iza 12, bar je tako u BL). Kome milo, kome krivo. Tačka. U suprotnom, opet odgovornost istih subjekata. Ako roditelji ne ispunjavaju svoje dužnosti (da, u pitanju su dužnosti, opet zakonom navedene, oblast roditeljskog prava)organ starateljstva (centar za socijalni rad ili kako se vec danas zove) i sud treba da poduzmu odgovarajuce mjere. U stvari, ne „treba“, nego moraju. Zato i dobijaju pare iz budžeta.
Ako ćemo otvoreno i iskreno, sistem se vrlo lako pravi. Postoje norme. Pratimo normu-sve ok. Ne pratimo- odgovaramo. Ako ne odgovaramo, odgovara onaj što je zadužen da nam utvrdi odgovornost. Ako negdje samo pukne taj lanac- pada sistem. I nemojmo da se pravimo naivnima i nevinima- malo je onih koji nisu negdje nekad dali cenera policajcu kad su vozili u pijanom stanju („sa svadbe od brata“), koji nisu posjetili učiteljicu da urgiraju da mali dobije tri iz matiša, kojima nije simpatično kad dijete od četiri godine šalje redom sve u pm („viiiiidi ti lole“)…primjeri su sitni, a vode do ozbiljnijih..
Hipokrizija je globalna, zato što se ugnijezdila u svakom od nas, a počela je od „malih“ stvari. Prvi sam takav. Umjesto ovolikog komentara sasvim je bilo dovoljno da sam danas makar prešao ulicu na zebri. A nisam. Bilo mi je uz to još i crveno…
YuffieLeo, kad kazem da je porodica kriva ona je samo jedan od krivaca a kriva je, bas zbog onoga sto sam i napisala – da se dete ne odvaja, da, zaboga, ne bi bilo odbaceno. Naravno da kaznjavanje ne resava nista, uglavnom dovodi do otpora ali mnogo toga moze da uradi obicna prica, mnogo roditelja nema vremena, ludo neko vreme, nikako da se posvetimo onima koje najvise volimo, ometa nas trka za necim drugim a ni od toga nikakv vajde, sve je samo privid, vrednosti su potpuno pomerene.
Ja ne aboliram drzavu, nikako, drzava i jeste obezvredila sve pa sad imamo talas maloletnickog ne nasilja nego teskih zlocina koji ce biti opravdani ludim vremenom i jos ludjim godinama.
Pisala sam kako je sud u Australiji dozvolio promenu pola dvanaestogodisnjoj devojcici, smatrali su da je dovoljno pishicki zrela da zna u kakvom telu treba da zivi, da je rodjena u pogresnom i slicno sto prati promenu pola. Kod nas se dvadesetogodisnjaci vode kao mladji punoletnici (!!!) o maloletnicima, zakonskim, da ne govorim pa im se oprastaju jezive stvari. Negde mora da se krene sa sprovodjenjem zakona i sankcija za sva i svakakva ponasanja.
Milko, bar si svestan, mnogi nisu, ja sam skoro stajala na semaforu i cekala zeleno svetlo, i mene i sve okolo je izblatila jedna budaletina – Sta je, usrali ste se da ne platite kaznu. Eto…
Mozemo da se popravimo ili da nas neko popravi. Ili da ostanemo “pokvareni“.
Na nama je…
Obriala sam vec pet komentara, besna sam. Kao prvo, potpisala bih elektru.
Kao drugo, pitanje, sta to drzava, drustvo, zakon, moze da uradi ako roditelji pustaju decu da izlaze do jutra?
Molim konkretan odgovor, odnosno kakav bi zakon trebalo da bude i da ga svi postuju?
@zelenavrata
Naravno da država ne može da spriječi bilo koga od nas da se uništi, ako to stvarno želi. Uopšte, nije posao države da nas čini srećnima ili nesrećnima- ona je nužno zlo, koje smo prinudjeni da prihatimo i plaćamo zbog njene moći da angažuje resurse koji su nam potrebni, a sami ih ne možemo angažovati.
Dakle, pitanje odlaska djece u kafiće, i, uopšte, pitanje vaspitanja djece jeste stvar roditelja, prije svih.
U konkretnom slučaju, država može i treba da procesuira odgovorne za ubistvo. Ona će to i uraditi. Sad se, međutim, postavlja pitanje za nas pojedince i građane kako želimo da tretiramo ovakve slučajeve- da li da krivcima gledamo kroz prste, ili da tražimo stroge sankcije.
Ovo su ključna, životna pitanja. Stranke, kad traže naš glas na izborima, trebaju da govore o ovakvim pitanjima- temama o bezbjednosti, životnom standardu, obrazovanju, zdravstvu itd. E sad, stranke na ovim prostorima uglavnom to ne čine, već koriste „velike teme“. Zašto? Jer su ove „male“ vrlo teške. Znate, potrebno je ipak neko znanje da biste nekoga zaposlili, da biste izgradili efikasne mehanizme pravne države, da biste ponudili održivo rješenje za socijalni sistem…Znanje je skupo, ono se plaća. Zato je strankama jeftinije da prosipaju šuplje priče, koje ništa ne koštaju, a glasači se na njih vataju k`o muve na nešto.
Zašto se glasači/građani tako ponašaju? Zato što su velikom većinom neobrazovani, zatucani i pokvareni. Stara izreka je da narod ima vlast kakvu zaslužuje. Naše vlasti upravo su onakve kakvi smo i mi sami. Ne mogu one da budu bolje od nas, one su presjek našeg stanja i mentaliteta.
Da li su promjene moguće? Da, ali promjene se dešavaju u glavama. Promjena dolazi i polazi od individue, ne od države. Treba sami da se mjenjamo, da bismo mogli mjenjati svoju okolinu. Inače, ostaju nam samo ovakve frustracije, s vremena na vrijeme kad se desi neka slična tragedija…
Kako da ne dodje do ubistva? To me zanima!
Kad je steta pocinjena jebes onda sve!
Kakav zakon i drzava treba da stanu pred roditelje i decu? To me zanima!
Briga me za stranke, izbore….kako spasiti decu???
To me jedino zanima!
cinjenica je da se vecina zakona (a ima nekoliko jako dobrih kad su decija prava u pitanju) ne sprovodi. banalni (iako meni ne bas banalni) primeri su prodaja alkohola i cigareta. svi znamo da se cigarete i alkohol prodaju maloletnicima, a nalepnica o zabrani je tu samo kao dekoracija. ako vec postoje roditelji koji svoje dete salju da im kupi cigarete, onda bar prodavac treba da kaze „ne“. ali ni to se ne desava. ja svaki put odreagujem i opomenem prodavce da rade nesto sto ne smeju. ako im dovoljno puta ponovis, prestace. isto vazi i za kafice – kaznjavati ih zbog prodaje alkohola maloletnicima. prijavljivati ih. ali, kako u srbiji prijaviti nekoga (zbog nasilja, zloupotrebe, kradje…) uglavnom znaci isto sto i „izdaja“, jako mali broj ljudi to zapravo i radi. a dok svako od nas ne pocne da reaguje na ovakve i slicne stvari, sve ce ici uzasno sporo (slaba vajda ocekivati da ce drzava nesto da postane odlucna u zastiti deteta odjednom). s jedne strane kaznjavanje (odnosno postovanje zakona), a s druge strane informisanje roditelja (podrska, podrska). kada bilo koja institucija vidi/upozna roditelja koji zna sta hoce i zna kako to da izvede, prilicno je „raspolozena za saradnju“ (da ne kazem uplasena). potpuno vas drugacije gledaju u vrticu ili skoli kad tacno znate sta hocete i kako to moze da bude uradjeno (ovaj drugi deo je kljucan) ili im kazete da cete reagovati tako i tako ako i dalje budu sprecavali da vase dete ostvari svoja prava. oni koji znaju, moraju da podrzavaju one osobe koje ne znaju. ova vrsta gradjanskog udruzivanja oko iste teme je najefektivniji put do promene. potvrdjeno.
takodje, dete mladje od sedam godina ne sme nikada da bude samo, odnosno bez pratnje odrasle osobe (u gradu, na igralistu, kod kuce…). to takodje niko ne postuje. u vecini evropskih zemalja deca ne smeju da ostaju sama do 12. godine, ali postoje alternative ako roditelji rade (to ne znaci da treba da ostave posao), kao sto su dnevni centri, radionice…
da bi se vrsnjacko nasilje smanjilo, potrebno je zabraniti nasilje nad decom (podseticu da je fizicko kaznjavanje dece u srbiji i dalje dozvoljeno). dok vaspitaci/nastavnici ispoljavaju agresiju i nasilje nad ucenicima (a niko ih ne prijavljuje), dok roditelji vrse nasilje (a niko ne odgovara za to), dokle god je jedina odgovornost medija oznaka za godine kojima se program preporucuje (i samo to), i vrsnjaci ce se medjusobno ubijati, nazalost. zakon je osnova, a posle je na nama da radimo i nateramo drzavu da radi. tesko, ali moguce.
@milko – slazem se u vezi uspostavljanja sistema: napraviti normu i postovati je. to je pravi nacin, ali samo jedan od nacina bas zato sto zivimo u haosu i nesredjenom sistemu. nazalost, nerealno je ocekivati od vecina institucija (skola, centri za socijalni rad) da u potpunosti postuju norme,iako moraju, jer to ne rade.
@mahlat – slazem se da je razgovor sa detetom kljucan; i roditeljstvo se uci i potpuno je ok traziti podrsku u tom procesu (jos jedan no-no u srbiji).
@zelenavrata
Do ubistva neće doći tako što niko neće ubiti nikoga. Vrlo jednostavno.
Ako misliš da država može da eliminiše ubistvo, grdno se varaš- država isto jedino može i treba i mora da sankcioniše.
Ja sam upravo najviše govorio o toj sankciji-smatram da ona mora biti oštra, jer je iskustvo pokazalo da je najbolja prevencija zločina (ono na čemu ti insistiraš i gdje se slažemo) upravo stroga reperkusija za počinioce. Garantujem ti da kad bi se ubice čerečile izmedju dva konja a njihova tijela bila ostavljana pored puteva, broj ubistava u Srbiji za tri godine ne bi bio ni 5% na nivou današnjeg. Razmisli o tome.
@YuffieLeo
Rekao bih prije da živimo u nakaradnom sistemu- pravila igre postoje, ali su katastrofalna. Promjena? Kao što sam već rekao, jedino moguća ako krene od pojedinca i u pojedincu. Dobrog rješenja „odozgo“ nema.
Momci, hvala na objasnjenju, zaista se iscrpni, pametni i nadasve u pravu.
Dakle krecemo od svoje kuce, bi mogao da bude epilog?
YuffieLeo, dakle, reagovati, reagovati, reagovati. Ne posle nego pre jer posle je uvek kasno. Od porodice do sistema. Sad nam samo ostaje da pritisnemo sistem a onda i sve ostale da ga postuju. KAd bi sve to dobilo medijsku “pratnju“ bar onoliko koliko je dobio Zakon o saobracaju vec bismo bili korak napred.
Kad kazem da je razgovor deteta kljucan to odgovorno tvrdim jer se secam na kakva pitanja sam morala da odgovorim, koliko puta sam lupala glavu sta da kazem i koliko puta nisam bila sigurna da sam najpravilnije postupila, nije lako i to je jedna vrsta hoda po ostrici noza ali vredi.
Milko, ja sam takodje za radikalne stvari ali znas kako, zivimo u vreme kad i zlocinci imaju ljudska prava, nazalost. O tome pisah kad sam pominjala zakonsku hemijsku kastraciju pedofila koja ovde najverovatnije nece nikada zaziveti da ne ispadne da smo divljaci. Ostalo nije vazno.
Vama dvoma hvala na ucescu u ovome.
I tebi, Zelena, i da, uvek krecemo od kuce.
@Zelenavrata
samo se odatle može krenuti 😉
@Mahlat
Vrlo dobro. Bićemo civilizovani i nećemo znati šta ćemo sa tolikim pravima,a pa nek` nas koka ko stigne
pozdrav svima
hvala vam na ovom razgovoru i hvala mahlat na postu (jako vazna tema).
p.s. da se upoznamo – Yuffie je cura 😀 (prezime Leo) koja svakog dana reaguje na ovakve stvari i bori se vetrenjacama zvanim decija prava, i mama jedne devojcice sa kojom pokusava da razgovara i da je zastiti od ovakvih sranja (da prostite na recniku) 😉
YuffieLeo, drago mi je 🙂 ja sam vec videla da su ti ovo jako vazne teme i spremam se da bistrim jednu po jednu.
YuffiLeo, izvini curice 😀
Mahlat, samo je pitanje dana kada ces reci: „Dosta, moramo nesto da uradimo svi skupa!“ Do tad te cekam i citam…
eh… i ostalo bi da zvoni…