Dok Medvedev ne dodje, vidi, pobedi i ode, ja ću da poblesavim!

Znači, opsadno stanje!

Danas obula nove čizme, one što sam dobila na glavobolju, i krenula s voljom da plaćam račune i lajem na državu. Pola sata čučah na ulici i gledah neku pokaznu vežbu policije. Sličnu onoj vojnoj od onomad, nešto kao ’’Odlučan odgovor’’, mi to tako volimo da odgovaramo kad nas niko ništa ne pita.

Muvaše nešto oni policajci obučeni k’o suncokreti, zaustavljaše, prestrojavaše, ajd’ reko’, proći će neko moodo k’o ptica trkačica pored nas, ma jok. Samo povremeno proleti neki arlaučući i svetleći, diže frku bezveze, garant uče nekog što su ga juče primili kako sludeti učesnike u saobraćaju, što vozače, što pešake.

Gde god mrdneš nešto glancaju, krpe, peru, lepo će Beograd za pet dana da postane podmoskovski Beograd.

Grad pun stranaca, slikaju šta stignu od ruševina koje čuvamo za uspomenu i dugo sećanje do Kneza koji je zajahao u budućnost pa nikako da stigne, ako mislim se, poludeće i on i samo će da odjaše.

Koje god novine da otvoriš to histerija kao da dolaze bića iz svemira koja do tad nismo videli, ne možeš ništa drugo da pročitaš sem da će poseta Medvedeva biti sadržajna & konstruktivna. Licitira se s kim će da se sretne i na kol’ko minuta, samo čekam kad će da prorade kladionice.

Kako ukapirah ova poseta znači da izmedju Srbije i Rusije postoje posebni odnosi od kad je sveta i veka a naročito od pre neki dan. A odnos čim je poseban nije normalan. Il’ je fatalan, il’ patološki, il’ ima uvrtanja ušiju al’ bilateralan je. Istorijski. Mi i braća Rusi, sve tako nekako, pa crvenoarmejci, pa blesavosrbi, sve sam čekala kad će nas na’vatati na ulici da vežbamo za slet k’o ono što su Kinezi spremali drugu Titi.

Od svega ovoga mi proradi baksuzluk, namrgodim se k’o onaj Sneguljicin patuljak što se drvi od kad oči otvori i već vidim da mi nije dobro. A i nove čizme pa se ponašaju k’o da su mi broj manje. A platila što sam komunalno opslužena. I rešim da gledam u nebo da se ne bi posvaljdala sa nekim. Bolje da nisam, odma’ sam se nadrndala još više i psovanje proširila na samostalne stvaraoce reklama u cilju da postanem potrošač kreten.

Nebu pod oblake piše da treba da letim nekom turskom avio kompanijom i da ću se, ako se vinem u nebesa sa njima osećati kao…. čekah da se ono otvori do kraja… kao Kevin Kostner! Trepnuh ono se prelama u drugu reklamu – Potrebna vam je samo jedna kockica pa da budete tamo, ja dobih seksualne asocijacije kad ono Milka, čokoladna krava, pase na nekoj švajcarskoj livadi, znači progutam kockicu i vinem se il’ na livadu il’ na Milku, mogu da biram.

Spustih, jadna, pogled, nit’ bi da budem Kevin Kostner, nit’ da jašem kravu, kad tamo mila nam Nata  skakuće u nekim gaćama k’o da je na spavanju kod drugarice, a pored nje piše – Sve ono što vam leži na srcu! Umal’ ne nasrnuh na onu reklamu. Dobro, bre, šta mi leži na srcu? Nata il’ one gaće pošto onako obeznanjena ukapirah da reklamira gaće. Il’ ja treba da kupim te iste gaće pa da nalegnem nekom na srce? I od kad se s gaćama juriša na srce? Ma, od kad gaće leže na srcu kad ja lepo znam da leže na dupetu!

I rešim da krenem kući da ne bi počela da zavijam na mesec usred bela dana. Čizme u medjuvremenu postale srednjevekovna spava za mučenje sa sve čupanjem noktiju.

Na onom istom mestu, oni isti suncokreti i dalje zaustavljaju saobraćaj, pretrčavaju ulicu, ushićeno mašu nekome k’o političari kad se vraćaju iz prijateljskih zvaničnih poseta, pište, vrište, da ukapiraš šta rade nema šanse.

Dočepam se kuće, ovo dvoje k’o ptići, gladni, ništa jeli nisu, osetih se ko ženka beloglavog supa koja je obletala i ništa uradila nije, samo mi pao mrak na oči. Pa, bre, ni ja ništa nisam jela i još sam silovana nekol’ko puta.

Naredim dizanje i tako se opremimo ićem i pićem k’o da ćemo da dočekujemo Novu godinu, i njihovu i našu i kinesku.

I sad ću da se zamandalim dok se Medvedev bude sadržajno provodio a Tadić mu konstruktivno predlgao. Posle ću da izmilim da vidim je l’ nam svanulo.

Ako bude da jeste pretvoriću se u Kostnera. Il’ u kravu.  Svejedno mi.

Gaće sam već skinula, bolje ja nego da se nerviram što su mi ih skinuli drugi.