Home / Izgubljena u prevodu / Glede Vlaka u snijegu i unatoč svim glupostima

Glede Vlaka u snijegu i unatoč svim glupostima

A u vezi alarmantne, skandalozne, jezive, zašta smo se mrzeli tolike godine i govorili pameti – ajd’ zbogom pa ako se nekad sretnemo – sreli smo se a daće bog i onaj vaš i ovaj naš da se ne sretnemo nikada – vesti: Alarmantno: Deca rastu uz crtaće na hrvatskom!

Jeste li pročitali vest?

Skupa sinhronizacija na srpski jezik, kažu distributeri, boli njih uvo, važno je da se zaradi, nema kontrole na koji je jezik sinhornizovan crtani film, deca rastu i progovaraju hrvatski, sram ih bilo na zemlji svojih dedova i pradedova, koji se sigurno ne okreću u grobu al’ ovi što su pretekli, ‘oće da pocrkaju. Al’ šta ćete, uvek je bilo koliko para toliko muzike.

Pa dragi roditelji, vi koji niste nacionalisti i koji ste u školi učili srpskohrvatski jezik i koji savršeno dobro razumete svaku reč tog jezika, ako vam se ne svidja kako vam crtani filmovi vaspitavaju decu, koliko god da vam to olakšava život, ukinite ih i deci čitajte bajke na srpskom. Može to da se pronadje. Ako nisu štampane nove ima starih, bajke se decenijama i decenijama ne menjaju. Da l’ makazama ili škarama baka je svakako rasporila vuka, bajke za najmladje su obično ilustrovane, ukapiraće deca ali mislim da će prvo postaviti neko pitanje o tome a ne da l ‘ je ime alatke pogrešno. Nego, to oduzima vreme.

Mene ovo, da je moje dete sad u uzrastu crtanih filmova i bajki, uopšte ne bi uznemirilo. Uzemirilo me kad je sa četiri godine došla iz vrtića i otpevala pesmu Dragane Mirković, sva ponosna što je nešto novo naučila. Eto, uvek možete da birate, da l’ dete da vam zna po neku hrvatsku reč i da suštinu bacite na to a ne na ono što priča nosi ili da vaspitavate dete da bude ultra, mega, giga zvezda na balkanskim prostorima, onda će je svi razumeti.

Možete recimo da ispričate deci bajku: Bila jednom jedna zemlja… I u toj zemlji je većina nas govorila srpskohrvatski ili hrvatskosrpski jezik. I svi smo se odlično razumeli. Kralj te zemlje bio je jedan čika koji nikad nije umeo da izgovori Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija ali je u svakom iole znamenitom mestu imao svoju palatu koja se nekad zvala i palača. I onda je taj kralj umro a njegovi sinovi se setili da nisu od iste majke i tako je počelo ludilo. A pošto ludilo ima tendenciju da se množi, nije bilo dovoljno što su se mrzeli i svadjali nego više nisu hteli ni da se razumeju. I tako su rešili da jedan jezik, onaj hrvatskosrpski ili srpskohrvatski podele na dva potpuno različita. To im nije bilo dosta nego gde god stignu glume budale pa i u Ujedinjenim nacijama, tamo, znaš, plaćaju prevodioce da tijekom prevedu u tokom, unatoč u uprkos, vjetrovito u vetrovito, odjenuto u odenuto i obratno. I pošto sve bajke imaju srećan kraj na kraju objasnite da to nije zato što se stvarno ne razumeju nego zato što je danas ultrapopularno biti nacionalista pa još i bezobrazan i blesav.

Moj bi vam savet bio da odmah posle toga odete i kupite detetu film Vlak u snijegu (srpski prevod je Voz u snegu), jedan od onih bajkovitih filmova za decu kakvi se više ne snimaju, da uče šta su sloga i drugarstvo, sećate se pesme iz tog filma – Kad se male ruke slože, sve se može, sve se može… I samo sačekajte da vidite da li je vaše dete ukapiralo da je vlak – voz a snijeg – sneg. Ako razume zalud vam kuknjava da vaše Srpče progovara hrvatski.

Ima da se kupi, nije sinhronizovan, kuku nama.

Napomena – moj taternji jezik je sprski, maternji hrvatski, pišem srpski jezik latiničnim pismom, умем да пишем и ћирилицом…ne pravim razliku, kad čitam retko primetim kojim je pismom napisan tekst, smatram se bogatijom.

Ko hoće da bude getoiziran u nacionalizmu, pismu, čemu god – volja mu. Samo ne vidim čemu to vodi jer kad smo jednom pustili da vodi videsmo da nije odvelo nigde i da smo se svi našli u ćorsokaku.

Ako me ne razumete smatrajte me izdajnikom.

Inače za lektiru preporučujem ovo ili ovo, kako kome više odgovara.

Pročitajte i

Slučaj kabadahije Aleksandra Šapića s osvrtom na ovce

Jutros osvanu vest da je Aleksandar šapić, bivši sportista, sadašnji političar – –       pretio bolničarki …

19 komentara

  1. deci čitajte bajke na srpskom

    Meni baba čitala Kosovski i Predkosovski ciklus pred spavanje, Najviše sam voleo Šarca i uvek sam navijao za Musu Kesedžiju. Da ne beše vile Ravijolje, sjebo bi Marka samo tako.

  2. A zato si ti tako junački i spasiteljski nastrojen 😆

    gle, svaki junak ima neku vilu koja mu sjebe račune :mrgreen:

  3. Kad pomislim da sam kao klinac čitao stripove na slovenačkom i ništa mi nije falilo, uz povremeno zapitkivanje kad naletim na nepoznatu reč… A da sada dolazim u čudne situacije kad nekome moram da objasnim da će zapravo razumeti hrvatski, osim, eventualno, naziva meseca…

    Jedini komentar je jedno veliko NjA.

    Uzgred, Hrvati su oduvek bolje radili sinhronizaciju. Seća li se neko „Asteriksa“ emitovanog u formi serije na TV Zagred 1986. godine? Taj nivo lipsinka je u Srbiji dosegnut nekih petnaest godina kasnije.

  4. Ja sam pre dve nedelje bio u Zagrebu, uhvatila me je malo frka, ali sve je vrlo brzo prošlo posle par špricera tj gemišta kako oni kažu. Ugostili su me ljudi koje sam 1. put video u životu kao da sam neki kralj. Da mi je neko pričao ne bih mu verovao… takav prijem, takav doček i takva gozba za mene Srbina…
    ma jebeš jezik i ko kako priča, bitno je da su iste frekvencije

  5. Bojane, zato Dalmatinci govore, prvi, drugi, deseti misec, sve se razume 🙂

    a i ja razumela za Zagreb 😉

    Exxx, ljudi su svuda i prema svakome ljudi. Ona novorodjena vrsta tokom devedesetih je nešto meni potpuno nepoznato, znam da postoji ali ne mogu da shvatim. I vidim, takvima nikako nije dosta krvi i “krvi“…

  6. Da sam sam pisao, ne bih tacnije pogodio ono sto mislim o ovoj temi !
    Vreme je da se vec jednom zaustavi to ludilo i da se ljudi okrenu pravim vrednostima. Za neke je mozda kasno ali za nasu decu sigurno jos nije.
    Rodjen sam ’71. i pamtim dobro to vreme o kojem picas. Odratao sam uz „Alana Forda“ sa fenomenalnim hrvatskim prevodom („cijena , prava sitnica“, „ako kanis pobijediti, ne smijes izgubiti“…), serija „Mucke“ takodje. To nekako nije bilo ni vazno , dok je ono sto citas/gledas dobro i kvaliteno.

  7. Ja sve vreme pokušavam da se setim tog Alan Ford rečnika/riječnika i ne mogu, nisam ni onda primećivala razliku, a “Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti” nikad nisam pokušala da prevedem na srpski 😆 mislim, stvarno bi izgubilo na autentičnosti 🙂

    Za dobro, ispravno, sa ciljem, u korist… nikad nije kasno…

  8. Svaka ti zlatna!

  9. A nisam Njegoš :mrgreen:

  10. Dragana Mirković ili glazba, pitanje je sad!?

  11. Firstname Lastname

    Unatoč ovakvim glupostima ja ću svoje dete učiti onako kako su učili mene – vrediš onoliko koliko jezika razumeš! Eto tako.

  12. Da bre, neko reče Alan Ford. “Ako kaniš pobjedit, ne smeš izgubit“’. Nije isto sad, izgubilo šarm.

    A generalno naše sinhronizacije su kretenske (osim onih starih-Nikola Simić, kao Duško i ta ekipa). Svi ti unjkavi, kroz nos, drekavi glasovi. Loše mi kad čujem. Dajte titlove, deca tako uče razne jezike.

    Ma ljudi su idioti teški, da se ponovi Ivana po milioniti put

  13. lepo sroceno… 🙂

  14. Meni najjace ono „Bolje biti bogat cjeli zivot, nego siromasan jedan dan“! :mrgreen:
    Jes’ da to nije tema, al’ otrglo se. 😛

  15. Prijatelju 😀 muzika/glazba kako je je zamišljam ne podrazumeva Draganu Mirković i slične, stoga glazba

    FLastname, to na ovim prostorima izgleda gubi smisao, mora se voditi računa o nacionalnoj pripadnosti 🙄 unatoč tome u pravu si 🙂

    Ivana, i Vera Čukić kao Oliva, neponovljivo 🙂

    Nedodjija, fala ako misliš na mene

    Sanja, nije da nije tema, vi’š da mi post ode na Alana Forda, mora padne jedan tekst – Alan Ford – uloga u odrastanju bivših SFRJugoslovena 😆

  16. ja nekako o sebi razmisljam kao o nacionalisti. crtani filmovi sa hrvatskom sinhronizacijom mi ne smetaju ic, dapace, moja ih deca gledaju. alan ford 🙂

  17. Vidiš Miljo, ja sam rekla da ko nije zadovoljan kako mu crtići ili crtaći vaspitavaju decu treba da se sami malo posveti vaspitanju.

    I sama kažeš da mi nismo imali problema sa učenjem iz hrvatskih knjiga. Jeste da to dolazi kasnije ali teško da će ovim generacijama doći ako ih uče da je to pitanje nacionalizma i patriJotizma.

    Nekako smo svi bili normalniji kad nismo za svaku sitnicu trčali kod psihologa, odnosno dok nas nisu ubedili da oni bolje znaju kako se vaspitavaju deca i šta je za našu decu najbolje.

    Nisi odgledala prilog o onoj bebi koju mama uči i engleski jezik jer je otac, čini mi se, Englez i koja još ne govori ali sve stvari ume da pokaže i kad je pitaju na engleskom i kad je pitaju na srpskom? Psiholozi oduševljeni. Sve u životu zavisi od toga ko je pratilac koje “škole“.

Ostavite komentar