Home / Politika je kurva / Hipokrate, prevrćeš li se u grobu?

Hipokrate, prevrćeš li se u grobu?

hipokrat ‘’Prepisivaću lečenje na dobrobit svojih pacijenata u skladu sa mojim sposobnostima i mojim rasuđivanjem i nikada nikome neću naneti zlo.

Nikome neću, čak i ako me zamoli, prepisati smrtonosan otrov niti ću mu dati savet koji može prouzrokovati njegovu smrt.

Ukoliko se verno držim ove zakletve, neka uživam u mom životu i praksi moje umetnosti, poštovan od strane svih ljudi za sva vremena; ali ukoliko zastranim sa nje ili je prekršim, neka me sve suprotno zadesi.’’

Iz Hipokratove zakletve

‘’Apsolutno ću poštovati ljudski život od samog početka.

I pod pretnjom neću popustiti da se iskoriste moja medicinska znanja, suprotna zakonima humanosti.’’

Iz moderne verzije zakletve usvojene 1946. godine.

Ako vam današnja vest o tome da je pacijentima obolelim od karcinoma medju kojima ima i dece prepisivana dupla i trostruka doza citostatika koji su, nažalost, otrov u službi leka, nemojte se čuditi. To favorizovanje odredjenih farmaceutskih kompanija i lekova koje proizvode postoji, mnogo postoji.

Za prepisivanje potrebnih i nepotrebnih lekova lekari debelo profitiraju što u novcu, što u putovanjima, što u raznoraznim poklonima jer, njima je, jelte, mala plata. Kad je mala plata čovek-lekar je podložan tome da može da bude kupljen i da ljudske živote, o dečijim da ne govorim, stavi ispred svojih ličnih potreba i lekarske časti.

Ako niste znali, onkološke klinike od farmaceutskih kuća, kao protivuslugu dobijaju klima uredjaje, televizore, poklon čestitke, spremni su na sve i svašta samo da proguraju svoj ‘’lek’’. O seminarima organizovanim na planinama, ekskluzivnim letovalištima pa čak i inostranstvu da vam ne pričam. Ozbiljni ljudi organizuju seminare u zemlji kad već na njima ne učestvuju strani predavači a ni oni koji slušaju, naročito ne organizuju seminare u zemljama gde se lek koji proizvode uopšte ne uvozi, ne distribuira, gde ne postoji. Svaki ‘’trgovački putnik’’ farmaceutske kompanije koja organizuje seminar vodi ‘’svog’’ lekara, ponekad i članove njegove porodice što, moraćete priznati, izlazi iz okvira službenog i edukatvinog. Ali, tako vam je to u trgovini.

Po statistikama oblasti medicine i pravosudja su najkorumpiraniji u korumpiranoj zemlji Srbiji.

Ne očekujem ništa.

Akcija ‘’Kraba’’ je trajala 14 meseci. Za tih 14 meseci nebrojeno pacijenata i dece primalo je ogromne doze citostatika jer, nažalost, ne možete optužiti dok ne utvrdite.

Ministar zdravlja koji je pre dve godine izjavio da u tranziciji stradaju najosetljiviji je zgranut. Niko ga nije obavestio. Taman da jeste, lažirali bi se papiri, svako bi svakoga pokrio. Ne zaboravite, u kodeksu ponašanja kojim je pokušao da kontroliše šta izlazi iz njegovih bolnica strogo je zabranio da se greške u poslu a njihove greške su fatalne iznose u javnost.

’’Nedopustivo je da zaposleni kritički ocenjuju rad zdravstvene ustanove i pretpostavljenih u bilo kojoj prilici, osim na internim službenim sastancima.’’ Prevod – nemoj da je neko zucnuo šta se radi po zdravstvenim ustanovama. Ovo ’’osim na internim službenim sastancima’’ znači nigde jer se obično ćuti da ne bi bilo proganjanja, anatemisanja i još koječega. Ili, ako dođe do fatalnih grešaka, a kao što znamo one se dešavaju, to ne sme ni pod razno da procuri u javnost. Problem sa ovakvom stvari je što se uvek nađe neko da nekome kaže u poverenju, pa ovaj nekom drugom i tako redom. Ne znam da li će posle odgovarati onaj ko je pogrešio ili nesavesno obavljao svoju dužnost, ili onaj ko o tome nije umeo da ćuti. A ako baš budu solidarni onda će na prijavu pacijenta nadležni za istragu naići na zid solidarnog ćutanja i počiniocu neće moći da se udje u trag. Odmah mogu da se pozovu na kodeks.

Da ne živimo u zemlji u kakvoj živimo u kojoj su vam lekari bog i batina koji mogu da rade šta im je volja a da kolege ne smeju da ih kritikuju jer time rizikuju da izgube posao čuli biste sve i svašta.

Pošto u pravu postoji prezumpcija nevinosti po kojoj je svako nevin dok se ne dokaže suprotno, ovi koji su danas optuženi jer postoji osnova sumnje da su radili to što su radili, su samo sumnjivi i još uvek nevini.
Pitam se kako je danas onim roditeljima kojima su ovi ljudi “lečili“ decu.

Karcinom je i bez citostatika, a pošteni lekari će vam reći šta su citostatici, samo izbor tamo gde ga u stvari nema, smortonosna bolesti.

Kako će živeti sa saznanjem da je neko bukvalno trovao njihovu decu zbog svog lagodnog života.

Ono što me najviše interesuje – ako smo spremni da čerečimo silovatelja i ubicu što je po meni normalna ljudska reakcija a što je kako sam videla proglašeno slabošću društva, nismo kolektivno ništa bolji od ubice, je – kakva je razlika izmedju onoga ko stegne za vrat, upotrebi pištolj ili nož i onoga ko ubrizga otrov?

To me interesuje.

Za koliko dana ćemo ovo zaboraviti?

Koliko dana traje čudo u Srbiji?

Hipokrat se okreće u grobu, verujte mi.

Ali ovo je Srbija.

Ovde je bog rekao laku noć.

Postoji mogućnost da izgube licence???!!!

Izvin’te, doživotno ih treba zatvoriti.

Naravno, ako se dokaže da su krivi.

To je u ovoj zemlji nemoguće.

Inače, da ne brinete, komisija je zasedala, cela jedna komisija, a zasedaće ponovo.

Gadi mi se ova zemlja.

Pročitajte i

Drugovi Hrvati, Tito je deo i vaše istorije

Svet u 21. veku radi na tome da ljude pošalje na Mars, usavršava bioničku ruku, pokušava da otkrije tragove inteligentnog života van ovog sistema, vama je najveći problem kako da se nosite sa sramotom ako popijete kafu, pardon – kavu na Trgu maršala Tita.

34 komentara

  1. S obzirom sta smo sve prevrnuli preko glave nista me ne cudi. Ali mi se ponekad stvarno gadi, to stoji. Kazu da uvek treba gledati pozitivno, mislim da je to kod nas s vremena na vreme prosto nemoguce…

  2. čovjek nije obaviješten 😯

  3. `El da ponovim;
    Rodjen sam u Srbiji od toga cu i da umrem!
    Zanemela sam danas, majke mi!

  4. I meni se gadi ova zemlja.

  5. s

    U soku sam skroz. Ma mislim, opste poznato je kakva je situacija u nasem zdravstvu i koliki skotovi, odnosno cudovista brinu o zastiti i unapredjivanju zdravlja naroda ove nase usrane nam drzave.
    Pratila sam u medijima neke slucajeve, koji su zavrsavali na sudu. Ali skotovi su toliko zasticeni da im niko nista ne moze. Ove gadove pohapsise, SAMO POHAPSISE.I da ih drze tamo do kraja zivota maloje, nepravedno prema deci, prema onoj koja nisu prezivela, njihovom roditeljima….jooooj.
    Monstrumi!!! Ne vidoh na tv-u roditelje te dece, nista, samo par recenica, suta ili prekosutra vec tajac, nista, tisina…A sta mi, obicni smrtnici, da radimo? Da urlamo : NE DAMO NASU DECU!!!???
    Ali ne, cutimo, vrtimo glavom, govorimo pu pu daleko bilo…Do kada vise?
    Privatnih klinika na sve strane, ne znas ni ko tamo radi, ni da li je stolar, automehanicar ili mozda ipak neki DR.spec….odes prisiljen, jer u D.Z. ne mozes na red dodjes, sve se ceka, pa i usrano vadjenje krvi.Onaj „privatnik“ ti kaze nesto, da ti toboze neki recept, naplati min 2.500,00 din., ti jos kupis taj lek, koji uglavnim kosta isto koliko i pregled, koji moze samo da se nabavi U JEDNOJ APOTECI. A ti, papak, naravno sve za zdravlje..Pa meni rekli da moram hitno da se podvrgnem nekoj hirurskoj intervenciji, ja pristala, ali „srecom“ zabole me u to vreme stomak i ja odem kod ginekologa u D.Z., koji je izricito negirao tu dijagnozu iz privatne ordinacuje, i jos me posalje u bolnicu, da mi se i tamo potvrdi da sam prava i zdrava.
    E moj Hipokrate!

  6. Hipokrat bolje iz tog groba da izađe i da počne da davi. 😕

  7. 💡 Opet se bavimo posledicama,a ne uzrocima…
    Ne budite tako oštri prema našem večnom Pinočeu.On, valjda ste do sada mogli da ukapirate, već ima dobroprolazeći uigrani scenario u predstavi koja igra verovali ili ne skoro čitavu deceniju pod izvornim naslov-nikad nisam kriv. On je samo zaslužan za napredak srpskog zdravstva, zar niste naučili već napamet tu pesmicu koju stalno peva..?
    A, to što se priča po čaršiji, to što se u pojedinim slučajevima od zdravih prave bolesni, što se bolesni ne leče, nego puštaju da umru iako leka ima, dakle, to je već druga priča.
    Ali, neće ni ta priča dugo da nas uznemirava,ehej, ima uvaženi Pinoče lek i za tu boljku po „preporuci“, abez recepta. Kontraindikacije još nisu utvrdjene, ali, ko preživi, pričaće. Jednog dana..
    Nego da vam kažem, ono što ne znamo to ne može ni da nas boli.Elem, sve u ime našeg opšteg duhovnog i moralnog ozdravljenja, dobićemo svi jednu lepu infuzijukada se uvede cenzura, tj. usvoje pravilnikom predvidjene mere i doze izveštavanja javnosti o dogadjajima iz zdravstva, nećemo imati više o čemu da brinemo..U ovoj zemlji ne žive turci, rumuni ili ne znam ko drugi. Živimo mi.Naša deca, naša familija, prijatelji. Ovu zemlju činimo mi.. Kako mogu da kažem onda, muka mi je od nje?
    Po meni je odavno sve prevršilo svaku meru, a pogotovu kada se radi o zdravstvu..i o tome mi je muka da pričam. Jer sam pričala hiljadu puta.
    Trebalo bi da izadjemo na ulicu i da ne idemo kući dok se Tomica ne skloni! Svi!
    Basta sa pričom, trebalo je još juče puno toga uraditi, pa danas ne bi bili tu gde jesmo.
    Danas možemo da izaberemo da li ćemo i sutra biti tu gde smo danas.
    Jako je prosto.
    Ne kažem da je lako.
    Ali..Na nama je.
    Neće doći niko drugi da nam pomogne u onome što moramo i možemo sami.

  8. Zaboravih da dodam, na kraju…pošto su sve druge i klasične i alternativne mogućnosti lečenja iscrpljene, ostaje nam jedino hiruški rez na raspolaganju, mada, ruku na srce, imamo dosta metastaza koje ne smemo gubiti iz vida..ali, opet, sa druge strane, kod nas se baš i ne štedi sa citostaticima, tako da ..
    nemamo čega da se plašimo. . :mrgreen:
    Let“s do it!

  9. Adekvatna kazna bi bila da se njima ubrizgaju sve te doze..odjednom!

    Ne mogu da opšem koliko mi je bilo muka od kad sam čula za ovo..a nisam htela ništa da pišem jer se bojim da bi mi namakli košuljicu sa podužim rukavima i koristili kao pokusnog kunića za nove lekove…za šta im bolesnici i služe…

    Gospodin Tomica je sličnog kova kao ljudi o kojima pišem…prijatelj mog bivšeg svekra – evo prvi put javno…zbog toga znam da se svojim poslom neću baviti dok je on na vlasti a kako je počelo pre ću crći ja nego on…
    Još za vreme studija su ga zvali Tomica-Torbica i ako će da priča o svojoj nevinosti mogao bi da ispriča priču kako se postaje ministar ZDRAVLJA uz pomoć čarapa koje se ne peru nedeljama nego se samo zamene onima koje manje smrde i još kojekakvim malverzacijama lekara još pre ovoga sa citostaticima…tad su bili interferoni (oko 250E su doze za 5 dana) za decu obolelu od hepatitisa – lak način da svaki lekar zaradi malo sa strane samo ako je dovoljno pametan da nađe farmaceuta koji će mu pomoći da receptom pokrije skupe lekove…

    Imao bi on štošta da ispriča…ali eto, još tada, za vreme njegovih studija, se znalo da je za napredovanje potrebno biti beskrupulozan, složiti kiselu facu tipa: ja nemam pojma, i primati mito za sve i svašta…

    Ne mogu više,gušim se u besu…
    Svoju decu sam uvek sama lečila – ne dao Bog nekome da se „našali“ ovako sa njima…a roditeljima lečene dece samo mogu da poručim da uzmu motku u ruke i oteraju g#### tamo odakle su i došla!

  10. Crnaperla, sve si u pravu, kad kažem muka mi je od ove zemlje mislim na vlast ove zemlje, kako drugačije da kažem.

    Treba da izadjemo na ulicu samo očigledno niko nema vremena. Ja sama, ti sama, nas pačica ne možemo ništa i ne bismo se videli kao što se ne vide mnogi kojih je malo, mediji o tome uopšte ne izveštavaju.

    Sve je prevršilo svaku meru, odavno i ja sam spremna za još jedan bager, motke, oklagije, šta god. Kad već oni koji su nam sve ovo napravili nemaju obraza.

    Na nama je. Uvek bilo. Samo je lakše d amislimo da nije i da neko “od gore“ rukovodi svim stvarima, vlast na tome uvek temeljno radi. Stado se mora držati pod kontrolom. 😕

    Marouk, nema on prava da nema pojma! Toliko. Ostalo si sama lepo rekla.

  11. Pa hajde da pronadjemo vreme, pre nego što ovakve stvari u vremenu pronadju nas..Pitanje je samo jel hoćemo ili ne, a da li možemo, nećemo znati dok ne probamo;-)

  12. Možda čudno zvuči, ali mislim da bi za njih zaista bila veća kazna da izgube licence, nego da zaglave zatvor. Te licence ih čine drugačijim (i „boljim“) od svih ostalih smrtnika. One daju smisao njihovim životima… 😕

  13. Ne zvuči čudno, jeste tako samo što to mene/nas ne bi zadovoljilo, ne može da izgubi licencu a da mu se ne sudi za ubistvo/pokušaj i to sa predumišljajem i iz zlih namera.

    Inače, lekarska profesija je najsujetnija koja postoji, bezgrešni su, najbolji, bez njih bismo propali a toliko su neodgovorni čak i kad ne čine zločine da je to čudo jedno.

    I tako će biti sve dok u ovoj zemlji titula bude najvažnija a zna se kako se do njih dolazi. Izmedju ostalog.

  14. Kako se dolazi… neka kaže ministar koliko je studirao…i Sunđer Bob je položio vožnju pre njega

  15. I

    Smrdibube ili Srbija

    Kada smo početkom 2006. na konferenciji za novinare u Medija centru pokušali da otvorimo oči srbijanskoj javnosti šta se krije iza šifre „G-17 +“ nismo sumnjali u moć protivnika. Za sobom smo imali pune tri godine protraćenog vremena u naporima da pokrenemo fabriku lekova zasnovanu na znanju i inovativnosti kao kapitalnim resursima, a od trenutka zakazivanja konferencije do njenog održavanja kaznena ekspedicija Ministarstva zdravlja prognala je (na Božić, grešna im duša!) naše proizvode, najpre iz Kliničkog centra Srbije, a zatim iz svih veledrogerija. Da se uvozni ne postide zbog cena (po pravilu tri-četiri puta većih), a – što da ne – i zbog kvaliteta (na primer, prognan je naš lokalni anestetik u spreju sa propelentom u korist tehnološki jednostavnijeg sa mikropumpom – naravno, iz uvoza).
    Nisu nas uplašili („do not be afraid“ je srušilo totalitarizam u Istočnoj Evropi), pa smo bili u prilici (bez obzira što je Medija centar našu konferenciju „poklopio“ znatno većom, o gej i lezbejskim pravima u Srbiji, a sve u ime „slobode“ informisanja) da pokažemo kako je jedini politički proces koji se odvijao paralelno sa pripremama za ubistvo Zorana Đinđića bilo prerastanje nevladine organizacije sa šifrovanim imenom u istoimenu političku stranku. I da tokom te metamorfoze iz gusenice nije nastala leptirica već smrdibuba. A smrdibube – kao što je poznato – ne samo da smrde već i zuje. To čine i sada, valjda da se sa smrada skrene pažnja. Da se ne vidi kako njihovom zaslugom na političkoj klackalici preovladava razbojnički interes za koji u javnosti postoje eufemizmi „tajkunski“ i „oligarhijski“. Da zujanjem prikriju smrad nedostojne manjine koja bi da vlada i otima, baš kao u zdravstvu. Tada smo predložili novinarima da se raspitaju zašto je Direktorka fonda zdravstvenog osiguranja dobila nagradu Privredne komore Beograda kada – po definiciji – nema nikakve veze sa privredom. I da se raspitaju zašto je, sa Ministrom zdravlja, to proslavila u tajkunskom brlogu u Šekspirovoj. Sukob interesa dr Borojevića i mnogih drugih koji ga naplaćuju, a još nisu uhapšeni, periferna je posledica institucionalizovanog razbojništva. Ili, ako hoćete drugačije, unutrašnje okupacije Srbije.
    Kakve ostavke! Zatvor i oduzimanje imovine! Zdravstvom upravlja organizovana kriminalna grupa! Ako nas nije izludeo njihov smrad, izludeće nas njihovo zujanje – lastavica (poput gospođa Jovanović, Barać i sličnih) još uvek ima malo, a smrdibube se spremaju na novu prevaru – u interesu kriminalizovane manjine žrtva će, ovoga puta, biti i ideja decentralizacije. Zato, štipaljke na nos, vatu u uši, mlatilice u ruke!
    Smrdibube ili Srbija!

    U Leskovcu, jula 2010.

    Ivica Savić
    DCA-laboratorije

  16. B

    Draga Mahlat…
    Moje mišljenje je da je ovde potreban insajder, a to će jako teško da bude.
    Mi smo vro jasno izdeljeni (i međusobno konfrontirani) na privatne, državne, „salonske“, „šljakatore“, podobne i – nepodobne. Najčešće privatni i šljakatori (kao što sam ja) itekako imaju glavu na ramenima, i znaju savršeno dobro šta se sve događa, ali to je – na nesreću – daleko više nego što je zdravo za čoveka. A mi smo „mali zubarčići“, isto kao što ima „malih lekarčića“, malih, bednih građančića, radničića, i svega sličnog, što ne samo da se ne šljivi 5%, nego može dooobro da nadrlja ako je „antiprotivno“.

    @Pedya,
    licenca nije nešto što nas čini posebnim; to je normalan svetski običaj, koji je kod nas (kao i sve drugo) poprimio jednu sasvim drugu, grotesknu ulogu. Bez licence niko od nas ne može da radi sa pacijentima. Ali: licencu možete dobiti samo ako ste zaposleni za stalno; dakle – ako nekog želim da zaposlim mora da ima licencu; a ne može da je stekne ako nije zaposlen za stalno….

    Licencu „mali doktorčići“ gube lako, ona se može „nečijom voljom“ i oduzeti i suspendovati na određeni period, što znači da dotični gubi pravo na rad… Licenca se plaća, a plaća se (žestoko) i upis u Imenik Komore i članarina Komori (5% mesečnog prihoda svakog meseca). Licenca se obnavlja za 7 godina, a da bi je obnovili, treba vam 24 boda godišnje sa različitih predavanja, kongresa i slično. Šta mislite ko organizuje i održava kongrese i simpozijume i za koje pare, za par bodova? Nadam se da je sada jasnije čemu licenca, zapravo služi, a svakako ne da bi činila nekog posebnim, verujte… Sada ima oko 6.300 stomatologa sa licencom (mislim da je ima i preko 20.000 lekara), a vi svakako računate bolje nego ja…. Onaj ko je „gore“, licenca mu nije ni od kakvog značaja… Profesor univerziteta ne mora da ima licencu (čak i ako radi privatno), ali privatnik mora da je ima, čak i ako je doktor nauka i bivši profesor. Možemo ovako unedogled…

    Mahlat,
    ne zamerite što sam se raspisala :), kako rekoh – ne samo da znamo baš svašta, nego smo i mi direktno pogođeni ovakvom situacijom – da ne pričam sada moje lične sukobe sa doktorima zbog teške bolesti meni bliske osobe; ona je živa samo zato što sam ja doktor, a ja sam skinula diplomu sa zida još prošle godine, kako mi se sve smučilo…

    Al’ ozbiljno vas volim i poštujem, Mahlat :).

  17. Draga Borislava,

    Znam šta licenca predstavlja i kako se do nje dolazi i kako ko tu šta sakuplja (neko bodove, a neko… ;)). Dobar deo najuže familije su mi bili, a neki su još uvek lekari, pa sam neke stvari mogao da osmotrim iz poprilične blizine. U ovom tekstu sam na licencu gledao više kao na simbol koji lekare odvaja od drugih i zaista ih čini posebnim (nije svakom u opisu posla da se bavi ljudskim životima). Problem je u tome što se neki od njih ponesu, pa zaborave zašto su prvenstveno počeli da se bave tim poslom i misle da su toliko posebni da se neka „zemaljska pravila“ na njih ne odnose. Da su iznad toga. Zato mislim da bi oduzimanje licence imalo taj simbolički značaj, da ih „spusti na zemlju“ i vrati među ostale smrtnike koji podležu nekim pravilima i nekim zakonima…

  18. Draga Borislava, ja bih samo oko insajdera.

    Ništa to ne vredi dok oni koji daju informacije ne daju i zeleno svetlo da kažete da vam je to rekao taj i taj i da stoji iza toga što je rekao.

    Ja sam, kao i Pedya, iz doktorske familije i doktorskog okruženja, većina mojih milih & dragih rodjaka i prijatelja su dr, mr, sci… mnogo toga mi kažu, mnogo toga medjusobno polemišu što ja čujem i uvek, ali uvek, mi naglase da slučajno ne zucnem o onome što su mi rekli. I ja tako ostanem sa dignutom kosom na glavi a da ne mogu ništa. Ne što ja ne smem, ja bih zvonila na sva zvona, nego zato što se oni plaše i što, valjda svi znamo, mogu da imaju mnogo problema. To moram da poštujem.

    Što se licence tiče, moja sestra polomi i noge i ruke i isprazni džepove odlazeći na seminare da bi sačuvala licencu, njoj i njenim kolegama je direktorka uspela da obezbedi cela 3 boda.Mislim da je Pedya u pravu, ne možemo se mi ovde pozivati na nešto što funkcioniše u svetu kad imamo sistemski problem u kome nedodirljivi urnisaše sve.

    I uz svo poštovanje, ja moje bliske lekare baš umem da opletem, kod nas su lekari najsujetniji, ma to se rodili sa diplomom pa još i licneca koja u vezi poslednjeg slučajeva ispade kruna na glavi – “ukoliko se dokaže, optuženi doktori će izgubiti licencu…“ Samo to?!!!

    Moja bliska prijateljica, glavna sestra na odeljenju dečije intenzivne nege prijavila je doktorku koja je pozvana na konsultaciju da nije htela da obavi pregled jer dete nije htelo da “saradjuje“, dete koje je imalo težak epileptični napad. I? Odmah zasela disciplinska komisija na kojoj su je upozorili – Pa ne možete Vi tako, ona je ipak lekar…

    I šta da zaključimo, šta je ovaj sistem napravio od lekara – bezgrešne i nedodirljive.

    Dežurnu doktorku koja je napustila isto to odeljenje u toku noći jer joj je dojavljeno u kom restoranu njen muž sedi sa ljubavnicom niko nije smeo da prijavi, kažu samo smo sedeli i molili se da ništa ne krene po zlu na odeljenju, ne što ne bi znali šta će, nego što ne smeju.

    Već sam posala o ovome ali morah sad da pomenem. Samo to.

    Volim i ja vas 🙂

  19. B

    @Pedya,
    ja se izvinjavam zbog onolikog teksta i „soljenja pameti“ :), nisam znala da imate „insajdere“, onda znate sve…
    Ja sam drugog mišljenja, jer – kako rekoh – licenca Onima Na Liniji nije od značaja; ja bih to drugačije.

    Doktori „koji ne valjaju“ su pretežno kukavice, bar ovih nekoliko stotina koje ja znam. Oštra, javna (pa i zatvorska) kazna, oduzimanje imovine i slično, bi – po meni – mnogo pomogla da ostali slični deset puta promisle pre nego što uzmu sledeći euro, na načine kako ga uzimaju. No, vi znate da za takve stvari nama treba daleko bolji sistem u celini… To treba da prati i neselektivno delotvorno pravosuđe i sve ostalo.

    Prema mom viđenju, ti koji se ponesu… ima vrlo malo stvari koje ih potresaju; kad su mojoj kevi tražili (ogromne) pare za operaciju (u privatnoj bolnici – ili da je zakažu 2020. u državnoj), pa kad sam načelniku „obećala“ u četiri oka da će doslovno poginuti, osim što će cela klinika izlaziti u novinama u nastavcima, operaciju su zakazali za manje od 2 nedelje. Načelnik jeste čestit i vrlo častan čovek i profesionalac, ali ni on ne može ništa tom koji je tražio pare (znali smo i on i ja „čiji je“). I to je svuda tako, u ogromnim količinama, a POSEBNO tamo gde je život u pitanju. Moje čvrsto ubeđenje je da samo jasna, oštra kazna i STRAH od iste može da postavi nove standarde, a i to ne brzo…
    Hvala vam na razumevanju :).

    @Mahlat,
    tačno tako, u pravu ste od reči do reči.
    Ima takvih priča da se meni kosa diže na glavi; i mi, stomatolozi, i lekari – svi znamo precizno ko je kakav, ko je kupio diplomu osnovnih studija ili specijalističku, „čije je dete“, kao i šta nam se može desiti ako ga napadnemo – nebitno da li sam to ja kao pojedinac, ili udruženje ili ko drugi (imali smo situacija da ni SLD ne može ništa).
    Moja draga prijateljica iz detinjstva (specijalista, subspecijalista, sada na doktorskim studijama, direktan insajder) je pre dve godine progovorila o ovome što sada po onkološkim klinikama češlja UBPOK, odmah je „popila“ kancelariju, tamo je i danas. A privatna situacija joj je takva da nema šta drugo da radi ako dobije otkaz nego da krene da sprema po kućama… Ona nema „tajne račune“, zalihe i ne znam šta.

    Dragi prijatelji,
    hvala vam na razumevanju. Ima nas zadosta koji smo zaista očajni; stara škola – učeni smo da mi nismo bitni, a narodu se događaju strašne stvari. Nama se događa u poslednjih možda godinu dana nešto što nije prethodnih 20 godina: dolaze nam naši (stomatološki) pacijenti, ili neki njihovi prijatelji/rođaci da OD NAS traže pomoć.
    Recimo: lekar opšte prakse (moja pacijentkinja) iz provincije dolazi da mi kaže da su njenu ćerku (16 godina) zakazali za zračenje Bog sveti zna kad, kod oboljenja gde je vreme jako bitno, i da me pita da li mogu nešto… Koleginicu je juče pitao jedan pacijent, koji ima problema sa sinusima i disanjem zbog alergije, kuda da ide i koga da pita, jer je takve stvari doživeo da nije za jednu epizodu.
    Mi smo prvi u Evropi i svetu po umiranju od PREVENTABILNIH oboljenja, a sve što se događa je znak da ništa, ama baš ništa ne funkcioniše, osim lova u mutnom….

    Dakle, ja bih bila slobodna da vas ispravim: ovaj sistem je od NEKIH doktora napravio bezgrešne i nedodirljive, a ostali su direktno za odstrel, i drže se low profile koliko mogu, u nadi da njih neće zakačiti…. Strašno da ne može biti strašnije. Samo pojedinačno pomažemo koliko ko može da da od sebe, i to je sve :(.

    Pozdrav i poštovanje i vama dvoma :).

  20. I

    Zuji li, zuji!

    Kao što je u ranijim tekstovima nagovešteno, zujanje se nastavlja ne bi li se pažnja skrenula sa smrada. Danas, u jutarnjem programu „nacionalnog servisa“, Tomica je opet naša izdvajanja za zdravstvo stavio sebi u zaslugu. Usput je iskritikovao poslovodstvo Instituta Torlak jer, avaj, još nisu u stanju da proizvedu bezbednu vakcinu protiv gripa. Opet će on morati da se muči da namoli „Tajkuna“ da nam je uveze iz Zagreba. A ako mu to ne pođe za rukom ili mu – kao prošle godine – pođe za rukom kada je kasno, opet će da mu se omakne da će „građani morati da se potpišu ako žele da je prime“, pa će ova civilizacijska tekovina biti ponovo bojkotovana. Niko normalan u Srbiji ne veruje Ministru „zdravlja“.
    A on moli Boga da sezona godišnjih odmora požuri i da blogeri nemaju kome da pišu. U rukavu već ima džokera: nesrećnu presudu Međunarodnog suda pravde u vezi južne nam pokrajine. Dirne li neko u Tomicu posle godišnjih odmora sledi pitanje: „Zar da mene smenjujete kada nam se otima Kosovo?!“
    Taman posla! Čekaće se da Srbija sa takvim ostane i bez severne nam pokrajine i tako redom, dok mu se nadležnost ne svede na kancelariju u Nemanjinoj. Mada, i to je prevelika nadležnost. Zato, daće Bog da neka čistačica zaboravi prozor. Kada se prostor za smrad i zujanje svede na kancelariju smrdibuba će morati da leti.

  21. O, da, to “zar vi sad o tome kad nam otimaju Kosovo“ je zgodno pomagalo ostanku na vlasti koja je to postavila kao jedini problem ove rajske zemlje.

    Proći će i godišnji odmori.

  22. L

    Kada smo početkom 2006. na konferenciji za novinare u Medija centru pokušali da otvorimo oči srbijanskoj javnosti šta se krije iza šifre „G-17 +“ nismo sumnjali u moć protivnika. Za sobom smo imali pune tri godine protraćenog vremena u naporima da pokrenemo fabriku lekova zasnovanu na znanju i inovativnosti kao kapitalnim resursima, a od trenutka zakazivanja konferencije do njenog održavanja kaznena ekspedicija Ministarstva zdravlja prognala je (na Božić, grešna im duša!) naše proizvode, najpre iz Kliničkog centra Srbije, a zatim iz svih veledrogerija. Da se uvozni ne postide zbog cena (po pravilu tri-četiri puta većih), a – što da ne – i zbog kvaliteta (na primer, prognan je naš lokalni anestetik u spreju sa propelentom u korist tehnološki jednostavnijeg sa mikropumpom – naravno, iz uvoza). Nisu nas uplašili („do not be afraid“ je srušilo totalitarizam u Istočnoj Evropi), pa smo bili u prilici (bez obzira što je Medija centar našu konferenciju „poklopio“ znatno većom, o gej i lezbejskim pravima u Srbiji, a sve u ime „slobode“ informisanja) da pokažemo kako je jedini politički proces koji se odvijao paralelno sa pripremama za ubistvo Zorana Đinđića bilo prerastanje nevladine organizacije sa šifrovanim imenom u istoimenu političku stranku. I da tokom te metamorfoze iz gusenice nije nastala leptirica već smrdibuba. A smrdibube – kao što je poznato – ne samo da smrde već i zuje. To čine i sada, valjda da se sa smrada skrene pažnja. Da se ne vidi kako njihovom zaslugom na političkoj klackalici preovladava razbojnički interes za koji u javnosti postoje eufemizmi „tajkunski“ i „oligarhijski“. Da zujanjem prikriju smrad nedostojne manjine koja bi da vlada i otima, baš kao u zdravstvu. Tada smo predložili novinarima da se raspitaju zašto je Direktorka fonda zdravstvenog osiguranja dobila nagradu Privredne komore Beograda kada – po definiciji – nema nikakve veze sa privredom. I da se raspitaju zašto je, sa Ministrom zdravlja, to proslavila u tajkunskom brlogu u Šekspirovoj. Sukob interesa dr Borojevića i mnogih drugih koji ga naplaćuju, a još nisu uhapšeni, periferna je posledica institucionalizovanog razbojništva. Ili, ako hoćete drugačije, unutrašnje okupacije Srbije. Kakve ostavke! Zatvor i oduzimanje imovine! Zdravstvom upravlja organizovana kriminalna grupa! Ako nas nije izludeo njihov smrad, izludeće nas njihovo zujanje – lastavica (poput gospođa Jovanović, Barać i sličnih) još uvek ima malo, a smrdibube se spremaju na novu prevaru – u interesu kriminalizovane manjine žrtva će, ovoga puta, biti i ideja decentralizacije. Zato, štipaljke na nos, vatu u uši, mlatilice u ruke! Smrdibube ili Srbija!
    +1

Ostavite komentar