Home / Srbija medj' šljivama / I smrt ti ogade

I smrt ti ogade

U ovoj zemlji u kojoj su ti već ogadili život i u kojoj se svakodnevno pitaš da li nekim stvarima postoji kraj a lepo znaš da svemu jednom dodje kraj. Samo se ovde ne nazire.

U ovoj zemlji ne možeš imati dostojanstven život a samim tim ni dostojanstvenu smrt. I smrt je postala sredstvo manipulacije.

Patrijar Pavle je dve godine ležao u sterilnoj sobi. Kad neko ima godina koliko ih je imao on i kad  leži u potpuno sterilnim uslovima sasvim je logično da po njega sve može da bude fatalno. Nažalost, bio je u onom životnom dobu kad telo više ne može da nosi nakupljene godine.

Pre godinu dana je objavljena vest da je patrijarh zamolio Sabor da ga razreši dužnosti. Onda su ga ’’umolili’’ da povuče ostavku jer su posumnjali u njenu verodostojnost. Već onda mi je bilo prilično muka od svih onih koji su ga zlostavljali svojim prljavim igrama jer tog trenutka nije bilo pitanje verodostojnosti njegove molbe već naknadnog klanja oko toga ko će ga zameniti. Bio je žrtva podeljenosti crkve! Sramno.

Danas mi je muka isto kao onda. Ne mogu da procenim šta je veća vest – to što je patrijarh preminuo ili šta o tome misli Boris Tadić.

Ne postoji ni jedna stvar koju neće iskoristiti da bi crpio energiju ovog naroda. Ni jednu njegovu izjavu nisam razumela – da je odlazak patrijarha i njegov lični gubitak a naročito onu da se u ‘’teškim i kompleksnim trenucima kroz koje je prolazila Srbija konsultovao sa patrijarhom i dobijao njegovo mišljenje’’. Privilegiju da dobiješ nečije mišljenje treba iskoristiti pa razmisliti o tome što si dobio.

Ne mogu da razumem zbog čega nemaju poštovanja prema smrti onoga kome nisu dozvolili da umre dostojanstveno.

I ne mogu da razumem da u Srbiji sve, baš sve, ima svoju cenu.

Kad neko umre, neko koga ste toliko poštovali, treba razmisliti šta bi rekao, da može, i bar malo se uzdržati.

Pročitajte i

Kako nas je zajebala nepismena Srbija

Osvanulo postizborno jutro u Srbiji. Sunčano. Atmosfera međ’ intelektualnom elitom (bokte!) zgusnuta do pucanja. Juče …

10 komentara

  1. Baš vala…
    A tek šta ćemo sve da slušamo narednih dana.

  2. Samo će obezvrediti sve što je rekao, sve što je uradio, kako je živeo.

  3. s

    Upravo tako!!!!!Bez imalo stida i postovanja…Sve je toliko ljigavo da nemam reci, ali bas sve…

  4. Ispašće da previše ozbiljno shvatam svoju profesiju, ali za mene je život svetinja, i to ovaj naš zemaljski, a iako svakog pokojnika poštujem koliko je zaslužio, a ovaj o kome ti pišeš jeste zaslužio, smrt ne volim da komentarišem nikako. Minut ćutanja je kaoizmišljen za ovakve kao ja.
    A ove narikače koji ga sad oplakuju, njih mogu otvoreno i glasno da prezirem jer su živi a bolje i ne zaslužujem. O smislenim izjavama našeg predsednika Klunija ne mogu da govorim jer one ne postoje.
    Ali tako ti je to Mahlat ovde kod nas. Jednom sam rekla u šali da kad umrem ima da se povratim sa onog sveta da ispsujem ove štomi dođu na sa’ranu, ma..e im ga licemerne. 😉

  5. Ma ovaj narod nije normalan. Uopšte. Odjednom sva omladina prešla u pravoslavno hrišćanstvo. I strašno pati.
    Kako mi sve dovedemo do apsurda, meni nikad neće biti jasno

  6. Ni jednu njegovu izjavu nisam razumela – da je odlazak patrijarha i njegov lični gubitak a naročito onu da se u ‘’teškim i kompleksnim trenucima kroz koje je prolazila Srbija konsultovao sa patrijarhom i dobijao njegovo mišljenje’’.

    Biće da je naš predsednik Kluni pomešao Dobricu Ćosića i Patrijarha. Verovatno je tu izjavu pripremio za onog ko prvi umre od njih dvojice.

  7. U njegovoj glavi verovatno i nema razlike između Dobrice i Pavla i da je njega neko pitao, Dobrica bi odavno bio Patrijarh.

  8. A

    A da ti malo ne preterujes? Meni se cini da je patrijarh bio, ipak, javna licnost i prirodno je da predsednik drzave daje izjave povodom smrti patrijarha…Ne vidim sta ti tu smeta…

    Nisi valjda ocekivala da niko iz javnog i politickog zivota ne daje izjave ovom prilikom?

  9. Ne preterujem i nisam ocekivala da se niko ne oglasi.

    Sta mi smeta pise ovde.

  10. „Postoje ljudi koji samim činom svog postojanja povezuju čitav narod… Njegov odlazak je i moj lični gubitak”, rekao je Boris Tadić. Ad unum omnes, Srbija – to sam ja!

Ostavite komentar