Home / Googlovanje / Internet kradje, internet ’’ponašanje’’ i čemu služe WebMasteri

Internet kradje, internet ’’ponašanje’’ i čemu služe WebMasteri

failPonovo sam pokradena. I ponovo sam se šokirala što rezultira bolom u stomaku u sekundi. Potpuno gubim kontrolu kad vidim da mi je neko ukrao ceo tekst i objavio ga na nekoj svojoj strani, pod nekim svojim atraktivnim imenom. Kad dodjem do komentara i vidim kako se zahvaljuje ’’svojim čitaocima’’ postajem potuno besna.

Internet svet jeste nepregledan ali opet nije nemoguće ne otkriti kradju naročito ako onaj ko krade ne ume to da radi.

Elem, otkrih noćas da sam pokradena tako što sam primetila aktivnu posetu sa sajta karike.com, odem tamo i imam šta videti – ona koja me je pokrala kopirala tekst u kome ja linkujem neki svoj tekst, valjda nije obratila pažnju i ko god je kliknuo na linkovan tekst dolazio je kod mene. I nikome ništa nije bilo sumnjivo.

Jedan tekst, drugi, treći… malo pretražih da vidim da me slučajno negde nije linkovala, ma jok, postavila ih kao svoje. Pregledam profil i pročitam da je devojka u rubrici zanimanje napisala – parazit! Pa našla da parazitira na meni.

Presavijem sitnu knjigu, prijavim na KradiMamu, registrujem se na karike.com, nema šansi da se drugačije nekome obratiš, pošaljem mail WebMasteru, jelte, sve uredno, linkovala ’’njene’’ tekstove pa svoje i zamolila ga da kako su svoje korisnike obavestili da na internetu postoje zluradi ljudi koji mogu njihove tekstove i sadržaj njihovih naloga da objavljuju na drugim sajtovima, isto tako obaveste da nije lepo, da je zabranjeno, da na njihovom sajtu objavljuju sadržaje sa drugih sajtova kao svoje, da je to čista kradja. Zamolim da me obaveste šta su uradili.

U roku od deset minuta, sve se dešavalo noćas oko 1 sat, sporni tekstovi sa naloga Diwljakushice, to je inače veoma popularan nick na društvenim mrežama, su bili uklonjeni.

Onda Diwljakushici ostavim poruku da treba da je bude sramota, da sam je prijavila i da nije lepo krasti. Najljubaznije što sam umela.

Jutros proveravam, njen nalog zaključan. Piše da je vlasnik zaključao nalog. OK. Možda ga je zaključala sama, možda su moderatori, ne interesuje me.

Interesuje me sledeće. Na mail koji sam poslala WebMasteru je reagovano odmah. Od tad je prošlo više od 12 sati i niko mi nije odgovorio jednim običnim – izvinjavamo se u ime našeg korisnika, razmotrićemo vašu ’’pritužbu’’, reagovali smo na Vaš zahtev, šta god.

Pre godinu dana sam zbog iste stvari pisala jednom od tih čuvenih WebMastera jedog drugog vrlo posećenog srpskog sajta. Ni oni me nikada nisu udostojili bilo kakvog odgovora. Moj tekst još uvek stoji tamo kao tekst nekog drugog autora.

Dakle čemu služe WebMasteri? Mislim znam čemu služe ali ako napišu da se za sva pitanja, sugestije, žalbe i ostalo možete obratiti njima ja očekujem da na isto i reaguju i onoga ko im se obratio udostoje nekog odgovora.

U ovom slučaju odgovorila mi je Diwljakushica, onako kako sam i očekivala. Trebala bih da budem drska koliko ona i sad objavim ovde njenu sliku, otnosno nalog, koji sam noćas arhivirala i jednostavno napišem ovo je lopov.

Sve što imam je da sam član nekoliko sajtova koje uopšte ne posećujem, drugačije ne možeš da ih kontaktiraš.

Doduše, u vreme kad sam podržavala Gay paradu koja nije održana primetila sam isto tako ludačku posetu sa jednog navijačkog sajta, i tamo se registrovala da bih mogla da vidim rade li mi o glavi, e – oni me uredno obaveštavaju, kao svog člana, kad se održavaju utakmice, odakle polaze navijači, ko je vodja puta i sve tako.

Ovaj put ću stvarno podneti prijavu. Imam ime, prezime, sliku, dokaze, jes’ da našim zakonima kradja internet sadržaja nije regulisana posebnim zakonom nego podleže opštim pravilima kradje autorskih prava i kako sam danas obaveštena takve stvari se uspešno rešavaju po privatnim tužbama. Neću više da se nerviram za džabe.

Usput, zahvaljujem se KradiMamu na uspešnim rešenjima po mojim prethodnim prijavama.

Pročitajte i

Mame, blogovi, uticaj i marketing – slučaj “pašteta” i malo statistika

Mame blogerke su na balkanskom delu Interneta potpuno skrajnute i nezanimljive onima koji se bave …

11 komentara

  1. Tu quique? Baš mi je žao. 🙁

    U decembru prošle godine, B92 je ukrao fotografiju osobe koju sticajem okolnosti poznajem. Žena je menadžer najvećeg rok benda u Italiji, hobi joj je fotografisanje drugih bendova na koncertima i sve fotografije koje kači su all rights reserved.

    Poslala sam im mejl, napisala da to uklone i rekla da sam je obavestila, ali da ona ne govori srpski, već samo engleski i italijanski, pa sam dodala da ću ih pozvati telefonom ukoliko to ne uklone. Isto kao i u tvom slučaju, zamenili su ga drugom slikom, bez reči. A ja se pitam da li nekome pada kruna s glave i da li prelazi sa ego-vafli na obične ukoliko, zamisli, odgovori na nečiju žalbu.

    I slažem se da treba da ih prijaviš. Ko zna, mozhda su 1 s4m1 k40 njih0wa kl1J3nt3la. 🙄

  2. N4r4wno da tju pr1j4w1t1, dost4 m1 j3 drsk1h lopow4 i n3po0f3s1on4ln1h m4st3r4, mod3r4tor4, sw3g4.

    Nemam pojma da li sam ovo pravilno inernetski napisala 😐

    nisam obučena za tj, ch, w, i slično

  3. Kod zadnjeg slučaja krađe tekstova sa mog bloga, ja zamalo da ispadnem kriv što sam napisao tekst koji je pokraden. Odmah sam kontaktirao Kradi mamu i ostavio svoj komentar na blogu plagijatora. Međutim isti, kada je shvatio da je uhvaćen u krađi, krene da se pravi naivan i neiskusan. Kao fora, na blogu nije naznačeno da je reč o autorskom delu (što nije istina), zaboravio je da ostavi link i onda, kada je video da sam sebi skače u stomak, raspali paljbu po meni što toliko dramim i što javno pišem i oglašavam lopova na svom blogu. Pale su i teške reči jer je isti smatrao da to nije u redu da se ja tako ponašam.. Još mi reče da treba da mi bude čast što me je pokrao ? Mislim kakvi nonseni i kakve sve sitne duše nistu prisutne u ovoj blogosferi…
    Sa druge strane, glupo mi je i trulo da ti kažem ono što su meni par puta rekli kada su mi pokrali tekstove „kradu te jer vrediš“. E pa baš zato što vrediš treba da se boriš za svoje delo. Samo oni ljudi kojima je stalo do svog pisanja i koji u pisanju pronalaze svoj smisao i svrhu, koji se trude i samim tim evoluiraju znaju kako se osećaš. Oni ti sigurno neći reći da te bude baš briga, da te kradu jer vrediš i da ne dramiš previše. Oni ti to neće reći zato jer oni poštuju autorsko pravo. Samo pravi autori ćete razumeti. Svi ostali će misliti da se ustvari previše ufuravamo i da sve previše dramatizujemo…
    Na žalost šta god da uradimo, nemoćni smo. Većina tih plagijatora piše pod pseudonimom ili nekim glupim nikom tako da in ne možemo ništa…
    Ja ti stojim na usluzi ako je potrebno da raspalimo po tim plagijatorima. To mi je najmanji problem. To bar znam da radim. Da ubijam rečima. Pa ako ti zatreba… tu sam…
    I da, koliko god otrcano i patetično da zvuči, kradu te jer vrediš :mrgreen:

  4. P

    Mahlat, opet dramiš 🙂 Trebalo bi da si dosad oguglala i da kradljivce hendluješ hladne glave. Šta će ti da se nerviraš.

    Nisi morala da se registruješ na karike.com, kao ni na nekom drugom sajtu. Postoji servis Whois koji ti daje informacije o vlasniku sajta tako da možeš da ga kontaktiraš a a ko tu podaci nisu dostupni uvek možeš kontaktirati administraciju hosta gde se sajt nalazi.

    Baš pre neki dan sam i ja pisao o slučaju kada sam na jednom pravoslavno-crkvenom sajtu našao jedan svoj članak (http://pedja.supurovic.net/i-srpska-pravoslavna-crkva-krade-autorska-prava). Našao sam kontakt jednog od administratora sajta, kontaktirao ga i on je od mene tražio da se registrujem na njihovom sajtu da bih mogao da tražim da se reguliše sporni tekst. Ja se registrovao nisam, a oni su članak uklonili u roku pod odmah.

    Internesantno, slučaj sam stavio na kradimamu ali ga oni iz nekog razloga nisu objavili. Valjda je neko iz adminsitracije kradimamu pravoslavni vernik pa mu je smetalo malo prljavog veša o njegovoj crkvi, šta li.

    VIše puta sam več pričao o tome da kada mi neko ukrade tekst, ma koji da je, ja to shvatam isto kao da mi pljune u lice na sred ulice. To je, prosto, izraz najgoreg nepoštovanja tuđeg truda i rada, znanja, i volje da sve to podeli sa ostalima.

    Zato nekoj da se nerviraš ali ne odustaj da progoniš kradljivce makar i na benigne načine kao što je javno govorenje ko ti je šta ukrao. A uvek navedi imenom i prezimenom i svim drugim podacima javno i legalno dostupnim ko je taj što te je pokrao, to jest što ti je pljunuo u lice.

    Kad su karike.com u pitanju, proveri unaokolo i videćeš da su ozloglašeni zubog spama, a proveri i kako radi njihov blog agregator. Iznenadićeš se da članke preuzimaju i objavljuju na takav način da sve „poene“ zadrže za sebe. Nemoj se čuditi što ti nisu odgovorili.

    Zato uvek, pre nego što išta drugo preduzmeš napravi snimke ukradenih članaka da ih imaš kao dokazni materijal. To što su oni uklonili sporne tekstove ne poništava činjenicu da su ti tekstovi stajali tu ukradeni.

  5. Exxx, desilo mi se skoro isto kad sam bila prethodni put pokradena, kradljivica je bila šokirana što sam se pobunila i počela da bije po patetici kako nije očekivala da sam takva, bla, bla, valjda je trebalo da joj kažem – izvolte, samo se posluži. Ne dam svoje tekstove, to su moje misli, moj život, moje, bre, o čemu god da pišem. I buniću se uvek a sad ću da preduzmem konketne korake i zbog kradje i zbog drskosti.

    Suproviću, mogu ja od ovoga i komediju da napravim nego neki neće razumeti.

    Dobro poredjenje sa pljuvanjem.

    Elem, napravila sam snimke, naravno, pokupila podatke kradljivice koji su bili dostupni, čak i sliku, kako gore napisah, nisam ih objavila ovde jer poštujem neke stvari. Postoji ko će se time baviti.

    Taj sajt, karike.com me uopšte ne interesuje, no takvim ponašanjem neće dugo trajati. Normalno je da sam očekivala da mi odgovore…

  6. S

    Ovaj tekst me naveo da o tom problemu u ovom komentaru iznesem svoje mišljenje.

    Naravno da nije pošteno da se krade. Po mojim shvatanjima Interneta, ako je nešto negde objavljeno nije greh to preuzeti na svom blogu uz navođenje autorstva ili linka. Čak smatram da to povećava popularnost i vrednost originalnog autora. Možda je najbolji način da se pre prenošenja nečijeg teksta pribavi saglasnost autora ali to je često komplikovana procedura koja zahteva neko vreme a dok to traje tekst koji bi se preneo gubi na aktuelnosti. U početku, kada sam otpočeo svoje blogovanje ja sam se trudio da putem maila dobijem saglasnost autora ili urednika, ali zbog gubljenja vremena u toj proceduri (često mi je trebalo dosta vremena da stupim u kontakt sa autorima), uvideo sam da je jednostavnije da kroz preuzete tekstove postavljam linkove ili obaveštenje odakle sam preuzeo tekst, a da se ispod takvih tekstova, pa čak i ispod svojih originalnih tekstova, potpisujem u stilu: „od zaborava sačuvao -pa onda moj potpis“. Nadam se da na ovaj način nisam nikoga oštetio, a ako to nije ispravno izvinjavam se svima, koji smatraju da sam ih pokrao i pod zakletvom da govorim istinu i sa verom u Boga tvrdim da time nisam zaradio nikakav novac ili neku drugu materjalnu korist.

  7. S. Radulović, jedno je uzeti nečiji tekst i objaviti ga bez navodjenja autora / linkovanja ka originalnoj stranici pa se ispod potpisati kao autor teksta, to je onda kradja a drugo uzeti ga i linkovati ka originalnoj strani, to je onda nešto sasvim drugo, to svi radimo a to je u skladu sa pravilima o preuzimanju sadržaja.

    Oni koji ne odobravaju preuzimanje svojih sadržaja bez prethodne saglasnosti to i naglase i nemam ništa protiv.

    Verujem da većini ne smeta preuzimanje tekstova, slika, čega god kad su korektno navedeni kao autori i kad je isto linkovano ka njima, čak doprinosi većoj posećenosti, čitanju, izlasku iz, recimo, internet anonimnosti, sve je to u redu.

    Pretpostavljam da bi te nerviralo da neko preuzme ono što si ti napisao sa sve linkovanim tekstova i tom napomenom da si sačuvao od zaborava pa se potpisao kao autor.

    Stoga, ne beri brigu, postupaš po pravilima. E, sad, ako nekome i to bude smetalo ima prava da ospori ali važno je da nije kradja u pitanju.

  8. P

    O tome da li kako se tekstovi mogu preuzimati ipak odlučuje samo autor. Ako uz objavljeni članak nisu navedeni i uslovi za kopirawe, onda se podrazumevaju uslovi koje definiše zakon – kopiranje je zabranjeno.

    Stoga, ako autor to nije izričito dozvolio, članak ne treba kopirati jer je to protivzakonit čin. Tako je čak i ako se poptiše autor i navede link na izvor.

    S druge strane zakon dozvoljava da se koriste odlomci, i to je podrazumevano dozvoljeno. Dakle, ako baš želiš da istakneš određeni članak a ne bi d ačekaš odobrenje autora, a ako on nije izričito zabranio, slobodno možeš da navedeš citat, staviš poptis autor i link ka izboru gde se može pročitati ceo članak. Tako postižeš i to da svojim čitaocima budeš interesantan ali i da ih uputiš na sajt autora.

    Meni se čini da je to razumno za obe strane. Sajt dobije interesantan sadržaj a autor kao kompenzaciju dobije posetu.

    Kopiranje celog članka ne razumem, osim kao potrebu da se posetiocima ponudi sadržaj ali da se oni zadrže na svom sajtu te da se tako „zaradi“ na štetu originalnog autora koji je uskraćen za te posete. Ako autor ne dobija posete, onda je red da dobije neku drugu vrstu kompenzacije.

  9. Najlakše je linkovati članak, ne objaviti ga celog, a ukoliko je sajt komercijalan, pitati autora za dozvolu. Ništa lakše, a opet ljude mrze da to čine.

  10. Supuroviću, u pravu si, kopiranj celog teksta je besmisleno, u prethodnom komentaru sam mislila na linkovanje, deo teksta, tek da se naglasi o čemu se radi i zbog čega linkovani tekst treba pročitati.

    Iva, od linkovanja tudjih teksotva, kako se složismo svi imamo koristi, i onaj čiji je tekst linkovan i čitaoci.

    Nažalost, na internetu stvari funkcionišu kao i van njega, nema odgovornosti, morala, časti, ničega…

Ostavite komentar