Izvn’te, gde su oni ljudi što su smišljali ‘’Bilo kuda Kiki svuda’’

Ič se ne razumem u reklame a i ne treba, ja sam potrošač i kao takvu reklama samo treba da potakne moje emocije da se probude, prisete kako mi je milo em drago kad nešto kupim i obezglave me da kupujem, bilo šta, bilo gde, bilo čemu to da služi. I da, reklama treba da me ubedi da neću moći da živim bez toga što su mi izreklamirali, da mi je to potrebno više nego hleb nasušni.

O prašku,i ulošcima i šamponu neću da govorim, dovoljno je što se zbog nebrojeno reklama za iste osećam kao pralja koja 30 dana u mesecu ima menstruaciju ali je pri tom nevidjeno srećna jer nema perut.

U poslednje vreme reklama nije reklama, kratka i efektna nego kratki film koji valjda služi tome da čoveka potpuno izbezumi i često se pitam kako niko ne ume da smisli nešto tipa ’’Bilo kuda Kiki svuda’’, ’’Eurokrem – za generaciju koja raste’’ i slično. Dok su se reklamama bavili oni koji proizvode pa su hteli to i da prodaju reklame su i imale smisla, od kako su za reklame u ovo moderno, eruopsko, vreme zadužene specijalizovane agencije sa nevidjenim iskustvom i još nevidjenijim stručnjacima, reklame su ili ukradene ili ponižavajuće. Oni koji se kao razumeju u tržište, reklame i psihologiju običnog kupca kakav sam ja i koje naravno ne interesuje šta običan kupac misli uvek na ovo dogovore – aha, vidiš da razmišljaš, to svesna poruka, pa podsvesna, pa ovo, ono…. pa jes’ mislim kako nikad neću da kupim nešto od tih vaših gluposti.

Kako da reagujem ako me reklama navodi na to da nekom muškarcu koji je ukrstio oči prema meni kažem – ma ne blistam to ja nego moja Shauma, ili što će me reklama ubediti da vidim perut  na ramenima manekena sa daljine od kilometar i odem u drugi red da čekam dva kilometra da me usluži maneken bez peruti.

Ili onaj reklamni bilbord Dunav osiguranja koji me poziva da spakujem dete u avion i ništa se ne sekiram iako je ljudski brinuti se jer će mi Dunav isplatiti premiju ukoliko se avion skrši u okean a ja ostanem bez dece. Nevidjeno glupa i ponižavajuća reklama u odnosu na to koliko se malo na to odreagovalo. Dunav je brend, jelte, a brendovima se, kad su već to uspeli da postanu, ne može zamerati.  Oni uvek ubodu k’o prstom u onu stvar.

O reklamama koje me uče da bebi ne pevam uspavanku nego joj držim predavanje koliki joj je želudac, koliko se širi i kako njeno telo ne proizvodi neke kiseline, koje pojma nemam, da ne govorim. Al’ to je vrlo poučno za bebe isto kao ono u šta se pretvara njena kaka, čisto da je ne bude sramota kad joj neko kaže – buci, buci.

U stvari, htela sam nešto da kažem o dve reklame koje videh zadnjih dana koje su me izule svojom genijalnošću.

Prva – muškarci stare, jelte, iako se do skoro mislilo da ne stare i da u vreme kad žene ulaze u menopauzu oni doživljavaju drugu mladost, pa shodno tome imaju i problema sa prostatom koja ume da im kida živce noću što za njih ume da bude vrlo traumatično. Dakle, on valjda deseti put u toku noć ustaje da piški, sav izbezumljen jer nije siguran hoće li ili neće, ona pali svetlo, sekira se jadna, kad on šušne ona već budna, prati zabrinutom pogledom zvanim  – kuku meni, šta ću sad jadna – njegov hod po mukama do kupatila.

I?

Odmah mi pala na pamet bura oko one hrvatske guze koja je promovisala ovogodišnju turističku sezonu i koja je proglašena seksističkom, Ovo je bre seksistička reklama, mizogičnična reklama, kako god hoćete koja manje više zaludjuje da će njegovoj prostati nešto pomoći, na stranu što garant neće da ima ni perut, a mnogo više zbog toga što žene stvarno stavlja u položaj – kad njega boli ni ja ne mogu da spavam, dakle tamo gde smo bile pre sto godina, da se zna kakva je prava žena. Inače, dok se mi poradjamo sasvim je normalno da oni naše porodjajne bolove leče u kafani. I bilo koje naše bolove.

Druga me, kako rekoh, izula a i svukla. Počinje sa  – Naš narod,  pa onda – naš narod to junaci, ratnici, osvetnici, čast i obraz, snaga, s kolena na koleno, ide, bre, ide, ja pomislih sa’će da krenu peške preko Albanije odakle će do Krfa garantovano da plivaju boreći se sa morskim nemanima ,a kad Francuzi budu došli do njih reći će – neka fala, možemo mi da plivamo i do Francuske.

I?

Reklama za pivo!

To je možda zato što sam ja žensko i što imam svoju tajnu a u muške se ne razumem, ko zna.

Pa eto…

Samo sam pitala gde su svi oni kreativni ljudi da smisle nešto što ću od pogleda na proizvod odmah početi da pevam.

Ja sam ipak potorošač, ciljna grupa, treba me imati u vidu.

Mislim kupujem i pivo ponekad, mogla bih i ja da znam zašto.

I da, je l’ vi ne vidite seksizam u reklamama ili se pravite?

Nama je da se sekiramo  da veš bude beo, da avion ne padne, supa ne pokipi, niko ne primeti da imamo menstruaciju, kosa bude bujna a po izdepiliranim nogama niče poljsko cveće a njima ništa samo – vi znate zašto šta njima ima da objašnjavamo.

Ako vam ovo ništa ne znači računajte da ovo nisam pisala ja nego moja Shauma, ipak sam ja žensko.