Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Dobih malopre mejl od nekoga ko se mnogo lepo bavi jednom vrstom umetnosti od koje, nažalost, ne može da živi. Kad je od umetnosi pa moglo da se živi sem ako nisi pevaljka. A i one ne žive od umetnosi nego od tih projekata koji nisu ni muzika ni umetnost, nego nešto, bogtepitašta za široke neartikulisane narodne mase.
I tako, čitam taj mejl, sva ushićena kako ću da uživam u dostavljenim prilozima tek da omirišem o čemu se radi, kad čovek završi sa –
A i gde ću sa ovim. Bolje da gledam od čega se živi. Odo u… nije tamo, nego u neki grad.
Prvo se nasmejah pa mi došlo da kukam.
Neurosis Serbia hvata maha, nema nam pomoći. Batrgamo se nešto al’ sve manje se bavimo sobom i stvarima koje volimo a sve više gledamo od čega se živi.
Kad god treba pljunuti novac za ono od čega ti žive duša i pamet sam sebe klepiš po ruci da ne otkineš od onoga od čega se živi.
Ako se baš i prevariš ne možeš da uživaš, kako kad imaš grižu savesti što si štrpnuo odo onoga od čega se živi.
Ubi me ova zemlja koja me uči da živim samo ako imam koru ’leba i punog stomaka. Sreća, pa još to nisam shvatila bukvalno, al’ ima mnogo onih koji jesu.
U Srbiji sve manje ima pameti, sve manje razuma, sve manje padeža, samo se ludilo množi matematičkom progresijom. I političari. O diplomiranim demagozima da ne govorim.
Jebeš knjigu, gledaj od čega se živi!
Jebeš, koncert, gledaj od čega se živi!
Jebeš cipele, gledaj od čega se živi.
Jebeš frizera, gledaj od čega se živi.
Jebeš politiku, gledaj od čega se živi.
Jebeš, jebeš, jebeš…
Stalno moraš nešto da jebeš da bi istovremeno mogao da gledaš od čega se živi.
Postoji li ova dupla radnja još negde il’ to samo kod nas, u Srbiji?
Od čega živimo mi Srbi kad lepo vidim da ne živimo od ovolikog jebanja. A ni od toga u šta gledamo.
Enigma, bato!
Jebeš a nije seks. Gledaš a nisi voajer.
I misliš da živiš.
Jebeš takav život!
..jebes blog , gledaj od cega se zivi…
Ma, jes, odo’ da gledam pa ako ugledam nešto javuću 😛
Ufufuf… ovo za grizu savesti je sto-posto tacno! 🙁
A otvorim i novine, one koje se tu i tamo zamajavaju sa kulturno-zabavnim prilozima i vidim sta sam ja sve ovih dana morao da.. da bih gledao od cega se zivi.
a seksa nigde, kao sto rekoh 😆 😆 😆
E jebes ono od cega se zivi, ja hocu da zivim.
U, jebote, koja mudrost. Zacenih se od smeha samoj sebi.
Neuracunljiva. Dosla s puta. Smrzla se k’o …gladna, sazvakana…
odoh kod jebes frizera.
Svrati na jedno jebes pice posle frizera 😆
i ja se danas smrzla k’o to isto, skroz sam nepripremljena
A od cega se zivi? 🙄
Od voajersianja 😉
Mi bas na poslu ovih dana raspravljali o istoj temi, pa kad mi neko kaze: „Pa jebi,ga, nije nam toliko lose, gledaj ove sto rade za deset ‘iljada, bolje da cutimo i ne talasamo,“ ja pobesnim ko idiot. Jebemu mater, sto da gledam u njih, sto ne gledamo ove druge, sto mogu da kupujem knjige samo na rate kad dodju putujuci trgovci, sto gledam dve slike vec mesecima i nema sanse da ih kupim, sto? Ajd, bre, zato nam je i tako, sto ovaj narod samo da ima za ‘leba, drugo je nebitno. I sto se upustih sad ovde, skoci mi pritisak. 😕
Da ipak nije otis’o u… a ne u taj grad? 😯
Sanja, ma pusti pritisak, gledaj od cega se zivi
MM, ma nije, znam coveka, rek’o bi mi garant 😉
Tek nam predstoji jebanje kad krediti počnu da se vraćaju 🙁
Ma to tek iduce godine
jebes kredite