Jeblativ…

Je osmi padež, onaj koji koriste oni koji ne znaju ostalih sedam. Ovaj jedan im je dovoljan, da objasne ko, šta, koga čega, čime i ostalo, da arlauknu – Evo sam u trolu i da te izbace iz cipela očas posla.

Da pogled može bilo šta da učini sem što izražava gađenje automatski bih sve vratila u školu, dala im otkaze, uklonila ih iz bilo kakvog javnog života dok ne nauče svih sedam padeža i kad se koji koristi.

Uopšte nemam razumevanja, imali su istu šansu kao svi ostali, ne interesuje me što se u njihovom zavičaju tako govori, kad su zavičaji i jezik u pitanju imam razumevanja samo za naglasak.

I svaki put kad čujem nekoga od tih koji su u trolu, na ulicu, u kafanu, ne mogu čudom da se načudim kako li misle ako ovako govore pošto se zna da kao vodiš računa kako govoriš. I uvek se pitam da li ja koja sedim u kafani i taj neko koji sedi u kafanu sedimo na istom mestu. I ukapiram da sam, kakvo god da je mesto, na pogrešnom, da ovih jeblativnih ima više. Ne znam šta je veći problem – što jeblativno govore ili što jeblativno misle. Ono u čemu neće nikako pogrešiti je psovka i uvreda, tako jeblativni nepogrešivo znaju ostalima da pokažu gde im je mesto, mašu nekim tapijama na srpstvo i ostavljaju tragove koje su poneli na cipelama za u varoš kad su izašli iz šljivara, bacili lopatu i rešili da od danas seru kao i sva gospoda gde stignu, a ne u sopstvenom šljivaru.

Sve manje sam politički korektna, kakva politička korektnost, o toleranciji da ne govorim. Ne podnosim jeblativne. Manje što ne znaju padeže a više što ne znaju ništa, a imali su priliku i što misle da sve znaju. I što svoju jeblativnost šire kao pandemsku bolest. Jednog dana, vrlo brzo, ova zemlja će postati jeblativna zemlja u kojoj žive zadrti, neobrazovani ljudi koje je neko sa dobrom PR službom pročitao kao Bukvar i umesto da radi na njihovom ’opismenjavanju’, radi na tome da ostanu što nepismeniji i neobrazovaniji jer tako lakše može da ih upregne zarad sopstvenih ciljeva.

Neverovatno je šta se sve primilo onih devedesetih godina i kako buja. Niko ništa. Više teksotva ima da će nas podaviti ambrozija nego glupost. A ambrozija ne davi svih 365 dana u godini. Ovde vam je glupost zimzelena biljka. Ne može joj niko ništa. Regeneriše se i posle požara.

Nego… napisah ono Kragujevac će se od Durdjevdana zvati Krstojevac – i navukoh sebi na vrat gomilu patriota, svetosavaca, svetih Georgija, časnih ljudi koji me proglašavaju izdajnikom i da vam ne pričam čime sve. I to me uopšte ne uznemirava, kao što sam rekla, blogoporasla sam i to više ne može da me uznemiri.

Ja sam izdajnik. Jedino što mogu da urade je da me pronadju, ošišaju do glave i pospu katranom i perjem. Onda mogu da me postave nasred Terazija ili ispod onog krsta što će nići na ulazu u Kragujevac da me narod kamenuje ili pljuje.

Oni koji kažu da sam izdajnik su neki, kako sam shvatila – Sa tri prsta do časnog krsta. Koriste jeblativ. I tako jeblativno su mi objasnili da se ponose sobom i svakim ko nije kao ja, ko nije izgubio svoju veru ili se vratio svojoj veri pa sad čeka kao ozebo Sunce da mu nikne krst ispod koga će visoko držati tri prsta, Amerikanci da vide kad nas posmatraju i da im pokažu da nam ne može niko ništa, jači smo od sudbine. Ja izdajnik, i meni slični da se pokrijemo po ušima i vaspitavamo svoju decu kako znamo i umemo, biće to jednog dana isti izdajnici kao mi.

Pa eto, meni jedna stvar nije jasna, svi vi koji ste izgubili svoju veru gde je pronađoste? I u kome? U političarima?  Ja znam da je teško objasniti  ali nije vaša vera bila izgubljena, ona je uvek bila tu, bili ste izgubljeni vi, poslušno izgubljeni u onom vremenu koje vam je zabranjivalo i učilo vas da je vera opijum za narod. Ko veruje u opijate ove vrste veruje i da će mu krst nebu pod oblake obezbediti posao, bolji život, platu, dostojanstvo, samo ako bude dovoljno uporan i molio se.

Oni koji kažu da su se Srbi vratili svojoj veri… ako ste se vratili svojoj, koje vere ste bili do ’’juče’’? I mislite li da će taj vaš bog biti milostiviji kad vidi da taj krst gurate ka njemu a nemate ga u sebi? Nema od ta posla ništa. Nije krst bedž na reveru. Na to se pale samo ovozemljaske ’’zvezde’’ bog nije čuo za reč fan. I neće bog prirediti ni jedan koncert pa da kao najveći fanovi budete privilegovani da udjete u back stage i poklonite mu se.

Ako ne verujete meni idite pitajte svog popu. Ako nije mnogo alav na ovozemlajske materijalne vrednosti kojih se navodno odrekao reći će vam isto. Ja nešto čisto sumnjam, popovi su vam danas isto kao političari i ultra, mega, giga, estradne zvezde koji imaju svoj back stage gde će vam oprostiti svaku glupost u ime boga.  Al’ probajte.

Ako uspete da shvatite šta je vera, da se krst nosi u sebi i da tri prsta nemaju nikakve veze sa verom možda vam i krene u životu. Da bi vam krenulo morate vi da se pokrenete.

Dotle, neću objavlivati vaše komentare. Da bi bili objavljeni moraju da budu ’’pismeni’’, uz upotrebu svih sedam padeža, bez jeblativa.

Ako vam je za utehu, pročitam svaki.

I prekrstim se.

Ja izdajnica i nevernica.

Za neupućene  – ovo je mesto na kome niče krst na ulazu u Kragujevac, koji nije nikao do ovog Djurdjevdana, valjda je kasnila gradjevinska dozvola ali niče i biće gotov do sledećeg Djurdjevdana ako ne i pre. Samo pola kilometra odatle je ovo mesto. Jednog dana će tu možda nići crkva. Zlu ne trebalo.