Home / Srbija medj' šljivama / Jeb’o te monitor datejebomonitorpostoputa!

Jeb’o te monitor datejebomonitorpostoputa!

Crko taj monitor pre neki dan. Skup k’o za oči, još u garanciji. Radnja u kojoj smo ga kupil , sa sve  kompjuterom i pratećom opremom i platili ga k’o bolji polovan auto, zatvorena. Nema. Al’ ima ovlašćeni servis. Bogu iza ledja pa još malo dalje. Pa levo i tri koraka unazad.

Krenuli juče nadrndani ljubimac i ja još nadrndanija da ga nosimo u taj servis bolnicu. Mene poveo da dižem galamu.Ulicu da pronadjemo – nikako. Da na’vataš nekoga na Novom Beogradu da ga pitaš gde je – nema šanse, široke one ulice, jedino na kola da naskačemo.  Nadjosmo je, seče neki bulevar, nemamo pojma da l’ levo il’ desno i krenemo levo. Nigde jedne table da pročitaš neki broj da se orijentišeš. Naletesmo na jedan zamak, pitasmo koji je broj, jedno 300 dalje od onog koji nam treba i to na suprotnoj strani. Tu sam se posvadjala prvi put – gde je bre tabla? Ima kaže. Ja nema, on ima, nema, ima dok se on ne seti da je vetar oduv’o tablu ono zadnji put kad je duvao. Budbogsnama! Zakovrnusmo u suprotnom pravcu.

Idosmo, idosmo, idosmo, bre, nigde broja, nigde zgrade, nigde ničega. Ja se upoznadoh sa svakim portirom usput, priupitah ga za junačko zdravlje, kol’ka mu je plata, kako žena, kako deca i nekako saznadosmo gde treba da idemo. Stigosmo, ispred nas žica. Rupu nema. Ja već otabanala. Ljubazno zamolih nekog dečka da me propusti kroz nešto kuda je zabranjen prolaz nezaposlenima. Prodjosmo.

Tamo saznamo da jesu ovlašćeni za naš monitor al’ da to mora preko nekog desetog servisa koji je na Terazijama. Tu sam se posvadjala drugi put s kretenkom koja mi je objašnjavala gde je i saopštila joj da mi uopšte nije bilo neophodno da je upoznam. Dala nam tu adresu.

Stigli, očas posla našli pošto vetar nije odneo table s Terazija al’ table za firmu nema. Izvadim si telefon i saopštim nekoj  finoj gospoji da sam tu al’ da ne znam gde su oni. Kad me kap nije udarila ! Kaže gospoja mi smo kod voždovačke crkve! Ni slično Terazijama. Odma’ sam pozvala onu s Novog Beograda i rekla joj da ću da dodjem ponovo da je posetim i da plati neko obezbedjenje jer ću sve da je počupam.

Odemo do Voždovca, nadjemo ih i saznamo da ne pripadamo njima nego nekom servisu na Autokomandi. Ja već bez snage ostala, nit’ da se svadjam, nit’ da se onesvestim, ništa, samo ćutim i gledam ih.

Odemo na Autokomandu. I tu, ako ćete mi verovati saznamo sledeće – da moramo monitor da nosimo na Novi Beograd, kod one kojoj sam obećala čupanje za kosu i vadjenje očiju. Ona će taj monitor posle da prosledi kod njih na pregled i lečenje ako nije teško bolestan. Mora tako. Oni tamo su ovlašćeni za primanje a oni ovde za lečenje!  Pitali nas je l’ nam jasno. Ja rekla – nije, bre, opisala im celodnevno putešestvije i pitala – da l’ bi vama bilo jasno. Zamoli čovek da prepričam još jednom i kaže da mu ne bi bilo jasno. Pozove onu koja je u mojim mislima već oćelavela i mile majke joj se ono. Nas zamoli da se ne razočaramo u Samsung monitore. Ja obećala da nećemo.  Što da se razočaram u monitor? Nema on ništa s vama, poslovnim ljudima.

Danas nas ponovo čeka Novi Beograd.

Jučerašnja tura je bila NBGD – Terazije – Voždovac – Autokomanda – ništa.

Danas kao treba da se nadam da me neće uputiti u Koreju, Kinu, negde bliskoistočno.

Ubuduće ću se nadati da svi koji mi kažu – Niša ne britine, oni su jedini ovlašćeni, to profeisonalno, stručno, u roku od 48 sati… znaju i ko je taj ko je ovlašćen i gde mu je sedište.

Inače, BOSH mašinu za pranje posudja sam kupila kod ovlašćenog distributera na malo i veliko. Za dva meseca sam saznala da jeste original al’ da ima falš papire i garanciju a da ovde niko nije nadležan za takve stvari.

I tako već godinama. Prvo platiš skuplje nego da si otputovao, kupio i platio carinu a onda utvrdiš da je taj original prošvercovan, sklepan, ukraden, sve tako nešto. I da možeš da goniš onog koga su već gonili drugi  i ko je već u zatvoru.

A saznam i sledeće – Ne znam šta da Vam kažem, znate, protiv njega postoji već x tužbi, već je silan narod prevario. Al’ i dalje radi, reklamira se kao jedini ovlašćeni, s garancijom, sve dok mu definitivno ne presude. Ja uglavnom kriva što nisam poznavala nekoga ko je već prevaren.

Inače, još jednom – hard disk umro pre dva meseca, dali nam nov, drugi hard umro pre mesec dana, još je na posmatranju. Zanimljivo u vezi njih je što smo jedan nosili kod jednog ovlašćenog a drugi kog drugog koji nije bio taj pa nas uputio na trećeg. Svi oni su nam uzimali broj telefona i nikad nas niko nije pozvao, odgovor smo dobijali tek posle višednevnog cviljenja, moljenja i pretnji.

Slušalice nismo ni nosili kupili smo nove.

Inače, treći put prosto je neverovatno da svuda, na svim mestima, rade iste, našminkane, nadrndane, mlade i golosise devojke. I sve do jedne misle da dodješ da gledaš u njih a ne da završavaš neki posao. I nikad ništa ne znaju. I uvek telefoniraju nekome da mu izlože tvoj slučaj dok ti kao retardirani majmun slušaš kako se samo tebi desilo da ti ne radi jedan običan monitor. I da je smak sveta.

Inače, četvrti put – ovo je prevarantska zemlja, gde god da pogledaš. Kad ti uzmu pare više nisi ničiji slučaj. Za bilo šta.

I da, juče kupovala nešto suhomesnato. Kod kuće utvrdila da imam pola onoga što sam htela a pola nečega što nikad ne kupujem. Da sam se vratila ubila bih nekoga. Samo sam bacila.

Pre nedelju dana sam kupila dve konzerve ananasa po ceni od 148 dinara, na kasi su koštale po 189, odmah se pobunila i dobila odgovor da su to stare cene. I da ona nije kriva, ta kasirka.

I tako. Živim u zemlji Srbiji. Valjda ne bi trebalo više da se čudim. Stanje redovno.

Krivaca nema. Ne može da se utvrdi.

Pročitajte i

Kako nas je zajebala nepismena Srbija

Osvanulo postizborno jutro u Srbiji. Sunčano. Atmosfera međ’ intelektualnom elitom (bokte!) zgusnuta do pucanja. Juče …

14 komentara

  1. S

    Alal ti vera kad si uspela da nikog ne ubijes, majke mi. Ja vec kod terazija zapenila.

  2. Uuuuuuuuuuuuuuuuuu, kod mene bi bilo mrtvih odmah na pocetku. Za svaki slucaj.

  3. Z

    :mrgreen: čini mi se da se taj servis nalazi pored jedne veleprodaje koju sam ja tražio na Novom Beogradu 3 sata. Poslednji sat smo proveli u kolima ja i nekoliko lokalnih sveznalica koje sam usput pitao za prokletu adresu a oni se zainatili da mi pomognu, seli samnom u kola i vozi… levo do kraja, desno do kraja, ajmo sad od kuće do kuće, pa zaustavljali neke cigane oni mislili da smo panduri pa bež preko nekog blata… Čisto ludilo. Na kraju je čitav kraj znao ko sam i šta tražim i svi se upinjali da mi pomognu… I nadjosmo… iza nekih kukuruza, u njivi, naravno ograda velika, kapija zaključana, dok smo ih našli oni zatvorili. A adresa im ima u ulicu i kućni broj… što nije bilo mnogo od pomoći… Ja budala pitao te dobre ljude kako bre živite u ovim uslovima… Beograd bato, šta da ti kažemo, da je Karadžić živeo u ovom kraju nikad ga nebi navatali…

  4. Eto zasto se sad najvise turisticke agencije i neznamjosko zale na novi zakon o zastiti potrosaca. Do sad su ziveli k’o bubreg u loju. Radili sta su hteli i kako su hteli.
    A ti Mahlat i ti Lejla pretrcite grad 2-3 puta sedmicno, to je dobro za kondiciju!

  5. …umro sam do pola posta… 😛

  6. Mahlat, sestro, kako dođem kod tebe na blog, tako ustanovim da ti moje muke prepisuješ ili ja tvoje, zavisi koju prvu snađe konkretna muka. ‘Ajde što nas je boles’ pokosila zadnji put u isto vreme, ali ovo sa monitorom istoga imena, a i cene slične, doživela i ja pre par meseci. Nisu me šetali, jer imam vezu u prodavnici, a i ti si naivna te ne ‘vataš najpre vezu, kao i za sve što u Srbiji treba da završiš. Ali! Kad je ovaj moj ljubimac (bez gaće, monitor 😉 )otkazao poslušnost, posle samo 6 meseci rada, njega su šetali po Srbiji, bio i u prestonici, ali ne ume da priča pa da mi kaže kako se proveo. :mrgreen:
    Naime, ovi iz prodavnice gde je kupljen, odneli ga kod uvoznika čija je centrala u Nišu, ali je uvoznik rek’o da je izgubio licencu za Samsung u međuvremenu te da mora mojega monitora da transportuje u Beograd jer je tamo servis koji ima licencu. Naravno da sam telefonirala, opet preko veze, više puta da priupitam za monitorovo zdravlje, jel mu bolje, kad će kući, al’ dušmani ga ne vratiše 40 dana, tačno dan pre onoga kada su dužni da mi daju novi.
    A ovom tvom (monitoru) želim brzo ozdravljenje i povratak kući :mrgreen:

  7. Mada bi i taj monitor radio da si promenila grafičku kartu… 😯

  8. s

    idi zeno…vas dvoje ste otkaceni skroz…
    Odma’ sebi slikovito predstavila-ljubimac, ti, monitor i…pola Beograda….haos

  9. A ja kupila samsung monitor pre dva meseca i sada posle ovoga posta se razmisljavam i to duboko 😐

  10. Dok ovo citam, ne znam da li imas srece ili nemas sto imas takvog muza koji hoce da trazi servis.
    Moj kad nesto crkne, a crkava redovno,i ne pokusava da trazi servis.
    Placem mesecima dok ne resi da kupi novo.

  11. Sećaš li se moje BEKO mašine s’početka godine?
    E, skoro me zvali iz Beograda, ima tome mesec dana, d ame pitaju da li je deo stigao. Rekoh da nije, i reče mi gospoja saće u sledeću turu.
    Kad će ta tura pojma nemam. meni sad crkla i druga pumpa al’ nema više garanciju.

    A imaš živce k’o konopce, ipak. 😉

  12. Sanja, ja sam zapenila još pre nego što sam pošla al’ sam ljubimcu obećala da neću da se svadjam, on sve misli da prolazimo gore od drugih zbog moje jezičine.

    Elektra, to kad idem sama, ovako se pravim fina 😉

    Zeko, imao si sreće što mene nisi sreo, ja bi te odvela u Belu Palanku il’ tako negde, ćuti i uživaj :mrgreen:

    NP, čim mi se nešto sledeći put razboli tebe ću da proglasim za baksuza 😛

    Sandra, ne možeš ti to da zamisliš, ja nadrndana, rogovi mi rastu, ljubimac miroljubiv kod doktor Džekil i mister Hajd :mrgreen:

    Zelena, mislila nemislila, sve ti zavisi od serije, tako uvek kažu – loša serija 😆

    Casper, i moj je u početku kvarove rešavao kupovinom novog pa ga opametih. Jedva 😐

    Suske, sećam se 🙂

    živce nemam uopšte, samo se pravim

  13. Dijica kako preskocih ovoliki sestrinski komentar pojma nemam :mrgreen:

    Fala ti sestrinski sto me utesi 😕

Ostavite komentar