Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
… dva, dva, tri, če – tiri…
… tri, dva, tri, če – tiri…
… drži ri – tam, tri, če – tiri…
… pet, dva, tri čet – tiri…
… sta – ni u vr – stu, tri če – tiri…
I živesmo lepo, ustrojeni, u ritmu, k’o pioniri pa k’o omladinci pa ko časni ljudi i komunisti al’ on poteže i umre pre dva’es i devet godina.
Ode čovek u legendu a nas ostavi da se potucamo od nemila do nedraga i da stojimo čvrsto kano klisurine šta god da nam padne na glavu.
Kako on umre tako ispadosmo iz ritma nikako više da ga uhvatimo. Evo, tolike godine. Nit’ umemo da dočekujemo, ni da ispraćamo, ni da se svrstamo, k’o guske u magli.
Inače, ako niste znali hrvatski deo bračnog i vanbračnog potomstva pokojnog nam predsednika Tita, zaštitio je njegovo ime i potpis u Agenciji za zaštitu intelektualnih prava.
Dragi moji, ako vam je palo na pamet da nekom proizvodu, na primer, pivu, deterdžentu, čokoladi, kožnoj jakni, cigaretama ili novokalemljenoj ruži puzavici date ime TITO – nećete smeti sve do 2016 godine.
Naravno, opravdali su to, ne finansijskim razlozima, već čisto emotivnim!
Na prostorima bivše SFRJ, emocija je vrlo popularna kategorija.
I eto vam apsurda. Ispade da ga oni vole više nego što smo ga svi mi voleli, a zna se da smo ga mi voleli najviše na svetu.
Tako je ispalo da drug Tito više nije naš, to jest najveći sin naših naroda i narodnosti, nego njihov deda!
Ponavljam pitanje kako sam ja mogla da budem njegova pionirka a on istovremeno moj sin.
Ako neko zna neka javi meni, bivšoj TITOVOJ pionirki. Moralno odgovaram za ovaj tekst, a materijalno mi ne pada na pamet sve dok taj detalj ne izbrišu iz moje biografije.
Kako je mogao biti i tvoj i moj sin u isto vreme?
A i ti i ja smo bili njegovi pioniri…
Nista mi vise nije jasno, majke mi. Jos sad kad se javi njih dvajes da kazu kako su i oni bili njgovi pioniri a on njihov sin, ispadosmo svi ko u Dinastiji, onoj Kolbijevoj od 2000 serija…
Aj da cekam druge komentare, nista ni meni nije jasno… 😛
Ma svejedno, mi ionako ne poštujemo ama baš ničija prava. Inače, ne mogu da se setim da li je trebalo platiti crvenu maramu ili ne. U svakom slučaju ako je trebalo onda moji matori sigurno nisu imali para za tako nešto. 🙄
Deda, oni su sve nas lagali 😀 ako je on bio tvoj i moj sin sta smo onda ti i ja
Stevo, nije, dobijali smo je na poklon cim podjemo u skolu, da nas obeleze i da se zna ciji smo
http://www.geocities.com/aa_kume/Kume/pioniri1.jpg
http://www.leksikon-yu-mitologije.net/files/tito%20umro-tomislav%20ivic%20i%20zoran%20vujovic.jpg
I ja sam bila njegova pionirka a on…a ti i Deda mi dodjete…mislim, jeb’ga, mi smo Titovi, Tito je naš! Familijo! 😆
I samo da ti kažem da sam mnogo plakala i nije me sramota, da sam znala šta će sve da se desi, plakala bi ja i više. 😯
Sta se desilo ??!? 😯
Šaptava, plači sad slobono, i za ono što se desilo i za ono što će se tek desiti, biće toga pa ajd’ ti polako 😀
Drnch, ko, bre, da ti ispriča istorijat, ukratko:
Rodjena 29.11 1943. godine u Jajcu kao komunisticka zemlja. Porodjaju prisustvovali drugovi partizani i drugarice partizanke na čelu sa drugom Titom, svojim junačkim sinom. Rodjena u crvenoj krvci svih naroda i narodnosti.
Bila je nesvrstana al’ zavisna. Činilo je šest republika i dve autonomne pokrajine.
Rasla je od bratstva, jedinstva i kredita.
Stanovništvo su činili pioniri, radnici, seljaci i poštena inteligencija.
Pioniri, radnici i seljaci pevali iste pesme, poštena inteligencija samo otvarala usta.
Imala želju da bude veća nego što jeste pa su radnici i seljaci sa istoka uzvikivali ’’Trst je naš’’ a pojma nisu imali ni gde je ni čiji je.
U toku svog plodonosnog života ponosno je usviknula nekoliko puta istorijsko ’’NE’’, što istoku, što zapadu.
Živela kao da će uvek biti mir i kao da će sutra biti rat. Jednim okom spavala a drugim bila budna.
1990. godine počela da poboljeva i posle dve godine bolesti je konačno umrla.
Na rukama naroda i narodnosti.
Pre toga je umro Tito
Što do 2016 godine?
Nemam pojma, valjda nisu imali para za vise 😆
il racunaju da cemo ga dotle zaboraviti pa nam nece pasti na pamet da novim proiyvodima damo njegovo ime 🙂
…sada mi je jasno:
Tada su nas jebali samo jedni a sada ko stigne!!!
Zato smo tada bili slozna porodica a sada neko ima majku a neko macehu….
Javlaj se jos jedan Titov pionir. Maramu i kapu jos imam u ormaru, zlu netrebalo
Oci sam ko’ i Sapke isplakala, mora da nije bilo dovoljno… 😥
Obrni-okreni, ne zaboravljamo nista. Takav smo narod.
U potpisu bivsa piJonirka.
aaaaaaaaaaaaaah jos se secam da je prva pesma koju sam pevala u horu bila
Uz Marsala Tita, junackoga sina
nas nece ni pakao smest’.
Mi dizemo celo, mi krocimo smelo
i cvrsto stiskamo pest…
nisam ni rec razumela.. sta je pest ❓
Pest je neki insekt. Treba ga cvrsto stisnuti da crkne.
Pesma pravljena kada je bilo dosta problema sa buvama.
Danas postoje pest-icidi.
Deda, vidis da se tad nije znalo ko je kome majka, ko kome deda a ko sin, bila opsta pometnja
Sara, kakvom zlu,pionirka ponovo da budes neces sta god da se desi, prerasla si 😆
Zelena, mi smo skloni da pamtimo ono sto ne treba i od pre dvesta godina ali zato nemamo pojma sta je bilo “juce“, takav smo narod!
Alta, evo Drnch ti objasni sta je to pest, a ti Drnchu, kako smo stiskali vidi se danas 🙄
Stiskali smo boje no danas! 😆
Al’ mora jos! Nakoti se gamad zacas. 😉
drnch, sve je dobro dok nam se strofe rimuju…onda se i stiskamo bolje.. 😆
al’ izes ga..ne istrebljuju se buve pesticidima… uzalud nam sto ih imamo danas.. 😆
Sjećam se k’o da je bilo juče, kad je komšija Vejzo, sa sve devetoro djece plakao za svojim kumom, a cijela mahala mu išla na žalost.
Ja, pionirka, ponosno sam pjevala i klela se da sa puta neću skrenuti. Nije da sam baš kapirala o kakvom putu je riječ, nisam znala putokaze, semafore.. al pjevala sam. Kol’ko me grlo nosi.
Jao, Alta potpuno si u pravu Silne pesticide pojedoh i opet buve ne mogu da istrebim!
Nista bez da se cvrsto stisne…pest! 🙂
I svaka cas’ komsija Vejzimiru!
Ja ti vec pomenula da sam bila bolesna kad su delili marame. Mozda zbog toga kad su mi je naknadno dali nikad nisam znala gde je kad mi zatreba a nisam ni znala da je vezem kako treba. Tata mi pricao da su posteni predratni komunisti napustili SKJ i partiju. Bio covek postar u centru Beograda i upoznao sve razocarane komuniste. Govorio mi da postujem ljude svih nacionalnosti ali da se udam samo za Srbina da ne bi imala problema u zivotu i da ce mi trebati pasos za Hrvatsku.Tetka saputala mami da niko ne cuje da je “ pravi “ Tito poginuo a Rusi ga zamenili s ovim. E, dobro je sto sam tad umela da cutim, inace bi me druga deca tukla i mislila bi da sam ludaca. A mozda bi i danas neko da bije zbog Tita 👿 .
„Upleti mi majko dve trake u kosu
crvene, crvene k’o zastave sto su!
Upleti ih majko, nek’ ponosno stoje
na srecu i radost Republike moje!“
Izrecitovah ja ponosno kada mi urucise pionirsku maramu.
Sto li to jos pamtim?
Valjda zato sto mi je to bio prvi javni nastup na pozornici?
Jeb’ga, posle se navukoh, pa s pozornice nisam silazila.
A da sam plakala, jesam. Ridala sam.