Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Primećena je neverovatna pojava – u zemlji Srbiji čim neko počne materijalno da slabi počinje duhovno da bude bogatiji. Ili se, bar, trudi. Većina se posvećuje tome da kod Boga kupi kartu za raj pa tako odjednom počinju da slave po kafanama, kite badnjacima kola i konjske zaprege, osveštavaju svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, okrenuše naopako ono malo običaja koje smo imali. Nadam se da Bog odozgo to vidi i da im neće ostati dužan.
Drugi se okreću nacionalizmu – preteranom patriotizmu koji obavezo podrazumeva da ako voliš svoje nečije tuđe moraš da mrziš i moraš da budeš anatemisan, tj nacionalista je ubeđen da ga svi ostali Srbi mrze zato što je on jedini uspeo da dokaže da je nacionalista.
Pa u vezi toga navešću vam ša je jedan glumac izjavio, novine prenele a ja čitala sinoć uz kaficu i čudom se čudila. Neću vam reći koji je glumac u pitanju jer neću da ga reklamiram i jer se kod nas negativna reklama očas posla okrene i postane pozitivna.
“Nacionalizam jeste afirmativna kategorija. Ne može mene niko da osudi ako u Žanjicama, sa ženom i četvoro naše dece, sedim na obali mora, čitam naglas besede Matije Bećkovića i – svi zajedno plačemo. Kome bi takav nacionalizam mogao da smeta?“
Je l’ vidite vi šta vam je nacionalista. Istovremeno je sedeo, čitao, plakao i primetio da u toj pomrčini stoji neko ko ga posmatra i kome to smeta.
Prvo sam se čudila pa smejala. Zamislih sebe kako sedim na obali mora i čitam ćerki besede dok se u daljini čuje huk talasa, neko društvo koje svira na gitari, a ona plače, plače… a plače samo zato što je lisicama prikačena za mene il’ vezana za obliznje drvo – drugačije ne bi moglo da bude. Mladje dete nemam pa nisam mogla da zamislim kako je glumac ovo svoje dvoje mladje dece koja su predškolskog uzrasa odvojio od lopatice i peska i naterao da plaču. Valjda time što im je oteo lopaticu.
Pa eto ja sam vam od onih zlih koji nemaju druga posla nego da im smeta tuđ nacionalizam. A smeta mi i to preterano busanje i pozivanje na velikosrpstvo a i ovo što je rekao jer… kako ja sad drugačije da se izrazim na jeziku nebeskog naroda Srbije nego da kažem – sere, bre!
Nego… samo mi žao one njegove dece. Mrzeće Bećkovića. A mrzeće i Žanjice, garantovano. Oduze ima tata dve moguće ljubavi samo zato što se oseća progonjenim srpskim nacionalistom a u stvari je samo glumac bez angažmana. Jebi ga!
Ovaj ovde je trebalo da treska glavom u tastaturu, sto ne treska ne znam, ja samo htela da docaram kolko poludim kad procitam ovako nesto.
Evo par reci o tipicnim srpskim osobinama. Sve si lepo ispisala i imam vrlo jasno misljenje o tome,ali ne uspeva da dodje do izrazaja jer se ja ubih razmisljajuci koji li je taj glumac, majku mu?
Ma kao da je vazno. Nije jedini, ono sto me nervira je sto na ovim prostorima “slava“ na bilo kom polju dozvoljava ovakvim ljudima da iznesu to svoje misljenje, svoj stav, svoje patriotsko osecanje a mi ostali smo budale koje to citaju. To me ponizava. A dosta sam ponizenja u ovoj zemlji morala da otrpim kao pripadnik ovog jadnog naroda kome se serviraju ovakve gluposti.
Imala sam priliku da istog glumca slusam “uzivo“ kad je izmedju ostalog govoreci o svom zivotu izneo veliko zaljenje sto ga ceo komsiluk ogovara kad god ide iz kupovine “Vidi glumac kupio banane!“. Onda je islo lamentiranje nad opet jadnim narodom koji nema para da kupi banane i… mislim sta da kazem. Oni ocigledno zive u zabludi da mi, ostali, jedemo govna a samim tim pameti ne mozemo da imamo. Stoga me ne pitaj koji je. ako nisi do sad obratila paznju na njega, poceces da obracas a ja mu ne dam reklamu. Ne zasluzuje je. Uostalom, glumci treba da glume, pisci da pisu, kuvari da kuvaju, svakom svoje, a mi da primecujemo medju kakvim ludacima zivimo. Na zalost oni imaju diplome, crno na belo da su pametniji od nas. Mi ih valjda nemamo.
Pa to i jeste poenta mog komentara. Ja od svega navedenog, kao tipican predstavnik srpskog naroda razmisljam ko je on. Kao da je to pa vazno. Ne znam zasto mi to uopste citamo. Citalacki ukus i nacionalno opredeljenje su intimna stvar i to ne treba da se razvlaci po novinama. Bas sam razmisljala o tome kada je preminuo nesrecni Zablacanski kako nisam imala pojma da ima dvoje dece,a sada je takvo vreme da svi imamo uvid u plodne dane „poznatih“, njihove planove za oplodnju i omiljenu boju njihovog postara.
Izvini, nisam dobro propratila tvoj komentar i u pravu si. Ali dok god ima onih koji vole sve to sto si navela a ima ih, i bice ih, i eto, vole da zive tudje zivote nema nam druge nego da nalecemo i na takve gluposti.
Pa mi tako izgleda volimo da mislimo o tome šta je neko od naših obožavaoca čitao, gdje je piškio, kako koristi escajg u restoranu, nosi li grudnjak, ko koga drpa, ko se sa kim muva, ko nosi, a ko ne nosi gaćice, ko je na dijeti…
Mislim bez toga mi ne bi mogli da preživimo, ne bi se uveseljavali, šta bi mi bez njih?? Mi obožavaoce moramo da imamo. Ako nećemo ima da ih odaberemo. Tu su sve silni tabloidi i novinari koji se trude da udovolje našim željama. Je bez njih bi naši dani bili tmurni i pokisli, bili bismo depresivni i bezvoljni. A kad nacija nema volje za životom, nema ni svjetle budućnosti, nema napretka, perspektive. Zato je jako bitno da budemo u toku zbivanja i da znam ko je čitao i šta, a ko plakao na Žanjicama.
To bi tako trebalo, ali i brate smuči Žanjice.
Sa’ću se i rasplakati… dok ih zamišljam tako uplakane, a talasi zapljuskuju stijene…
glupan 🙁 …sa sve ženom i četvero dece…
alea, bila sam kod Orfeja i pise da mu je naruseno zdravlje, neko drugi nam je to u njegovo ime saopstio… pozz
ovaj treska glavom, ne brini…