''Kepec ima odlično sredstvo da bude viši od džina a to je da mu se popne na ramena''

U narednih šezdesetak dana imaćemo ista opravdanja, ista obećanja, zaklinjanja, a boga mi i po neko vaskrsenje što u političkom životu Srbije uspeva i te kako.

Narednih šezdesetak dana na ceni će biti manjine, što nacionalne što etničke, osobe sa invaliditetom, penzioneri, socijalni slučajevi, deca zaključno sa bebama, odnosno njihovi roditelji sluđeni nemanjem, bolesni, samohrani roditelji, trudnice i one koje nisu trudne, žene.

Narednih šezdesetak dana pohodiće nas svako ko pretenduje na parčence vlasti, kao misionari. Svako će širiti svoju religiju.

Zato molim sve one koji veruju u prazna obećanja da samo malo uključe u odlučivanje svoja sećanja, ono što su, izgleda, zakopali duboko u sebi zajedno sa nadom da se neće ponoviti.

Ne zaboravite da se svako bori samo za vlast. Narod mu dođe kao kolateralna šteta koju mora da podnese. Da je bilo ko iz dosadašnjih vlasti nešto radio u interesu naroda mnoge stvari se ne bi desile.

Ne verujte u čuda jer se čuda ne dešavaju, bar ne ona bajkovita, preko noći.

Svi, ali baš svi, koji vam budu obećavali da će Srbija od maja biti Švajcarska znaju kakva je situacija u zemlji. Savršeno dobro oni znaju dokle su dogurali ovu zemlju u ekonomskom i svakom drugom smislu.

Ova bolest u kojoj se nalazimo predugo traje. Vreme je da se izlečimo ili će preći u hroničnu. A ako pređe u hroničnu ostajemo bolesni zauvek. I zavisni od terapije.

Zato, ne dozvolite sebi da zaboravite gde smo i zbog čega smo.

Uzdajte se samo u sebe, ne potcenjujte više ono jedino što vam je ostalo, sebe same. Umete vi dobru odluku da donesete bez ičijeg saveta.

A to znači da ste je već doneli. Glasali, za koga god, ili ne glasali.

Ako je budete doneli u sledeća dva meseca, kepec će i dalje sedeti na našim ramenima i nećemo moći da ga otresemo.