Ko te jebe, što i ti nisi ulagala u sebe

Sećam je se od pre dvadesetak godina. Imala brkove i nije imala sise. I pevala sve zavijajući po pustom turskom, haremima i hiljadu i jednoj noći. Da me pitate o čem’ je pevala – pojma nemam, one sve pevaju isto, uglavnom kako mu je dala srce, dušu i ono a on uzeo, iskoristio i otiš’o pa ona svoju tugu i samoubilačke ambicije spakovala u pesmu. I svaka pesma ista, njega nema u persepktivi, ostao u sećanju, ona će dovek’ da roni suze, pita se gde je pogrešila, da se nada da će njemu da dodje iz dupeta u glavu i kako nikad više neće, do kraja života, da raširi noge. I sve tako varijacije na tu temu kako se ona pred njim prostrla k’o ponjavče, sa sve tim raširenim nogama i otvorenom dušom a njemu to nije značilo ništa. Il’ je zajeb’o neko drugi, najbolja drugarica, nana što je zaključala kapiju, dušmani, neprijatelja kol’ko hoćeš.

I onda uz tu samoubilačku pesmu veći deo nacije skače od sreće što je mene uverilo da sam naopaka i da pojma nemam kad treba plakati a kad se radovati. Mislim, ako je tol’ka tuga red je da pevaljki izraziš saučešće, kako mogu da se radujem i igram kolo sa elementima prljavog plesa kad je ona ostavljena.

Danas ona i one, tak’e što se dva’es’ godina ubijaju da bi razveseljavale naciju nema brkove al’ ima sise. I isto peva. I ima kamione, avione i tako te stvari i što joj trebaju i što joj ne trebaju, i što zna da vozi i što ne zna da vozi. To zato jer je ona, jelte, ulagala u sebe pa joj se isplatilo. Prosto  – svako ulaganje se isplati.

To ja nisam ukapirala pa sad ko me jebe!

Nisam ukapirala kako je to kad neka obrije brkove i sillikonira sise – ulaganje u sebe. Valjda je to ulaganje na sebe.

Rodila sam se bez brkova. Doduše, rodila sam se i bez sisa al’ su mi posle izrasle. Al’ me naopako vaspitavali da je važno kak’a sam iznutra a ne spolja. I tako sam ja stalno nepravedno zapostavljala te moje jadne dve, sve kao one nisu važne, i krila ih i večito bila uvredjena kad mi neko gleda u sise a ne u oči a i oči mi lepe. A i rekli mi da oči govore svašta a naročito istinu a sise baš ništa. Glupača!  Jedno petnaest godina mi trebalo da zavolim rodjene sise i da se ne osećam uvredjeno kad mi neki muškarac kaže – uuuu, što imaš dobreeee. Milion puta sam se posvadjala – šta si bre zapeo za te sise, imam ja još nešto sem sisa, ja sam bre čovek! ‘Oćeš djavola, ja sebe gledala k’o čoveka, oni me gledali kao držač za sise. Uglavnom sam mogla zbog sisa da ubijam.

I tako, pošto je mene priroda častila ja sam ulagala u sebe. Strpala sam u sebe i ono što može da stane i ono što ne može. Na silu sam ugurala. Čitala i ono što razumem i ono što ne razumem. Ovo drugo sam posle čitala ponovo, kad mi se razvilo razumevanje. U glavi držim milione podataka, od druga Tita, preko sedam sekretara SKOJ-a, antičkih filozofa, koliko ispovedaonica postoji u Crkvi Svetog Marka, kako se zovu srednjevekovni hrvatski gradovi, šta je gde iskopano, kakvo je rudno bogatstvo srednje Afrike, koliko kilometara ima od Aljaske do Ognjene zemlje, zašto se Karenjina bacila pod voz, kad je Mocart šta komponovao, što je Rade Drainac bio ‘nako tužan čovek, koja je prva srpska pesnikinja, nagurala sam, vala, u sebe i što je najbolje od svega, kad god mislim – e nema više mesta, vidim da ima još. I dalje jedem, gutam, pijem ono što se ne jede i ne pije.

I šta sa tim? Ništa! To mi je za internu upotrebu. Da pokažem da  nisam žena od sisa sastavljena nego da imam i neke, malo veće vrednosti. I šta? Ništa, bre! Ne mož’ se unovči. Ni jednu svoju priču ne mogu da pretvorim u avione, kamione i zimovanje u Dubaiju a letovanje na Kubi. Sise sam mogla al’ nisam umela. Kako da umem kad mi rekli ulaži u glavu a ne u sise. Jebala vas glava!

I sad sam ja kao pametna. I neupotrebljiva. Pamet mi  za mene. A opet, kad izadjem na ulicu ako me neko i pogleda ne pogleda me u pamet nego u sise. Ista priča. To što sam ja ulagala u sebe je samo meni.

Ona što je uložila u sebe, na sebe, uložila na radost nacije. I isplatilo se. Ko je tu gluplji? Ja! Tako mi i treba kad sam samožvo biće koje je mislilo samo na sebe. Niko neće da kupi. Sise su i hteli al’ ja pametna nisam dala, moglo samo u kompletu. Ja i sise. Jok, bre, ja mu tu pored sisa dolazila kao nužno zlo.  Aj’ i ti ako baš mora. Posle bilo problema kad počnem da ‘’tupim’’. Da sam umela lepo da se ponašam kao moje sise bolje bih prošla u životu.  Ćutiš, smeškaš se, evenutalno zapevaš, ko da te pa neko sluša, boli ga uvo šta pevaš kad imaš sise. Al’ kad imaš sise i progovoriš, e to je već problem, naročito kad počeneš protiv sopstvenih sisa.

I šta sad?

Ništa!

Ko me jebe! Kad sam pametna!