Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Kad nemaš problem sa ljubavlju prema sebi, nemaš problem ni sa nekim drugim stvarima
Danas je Međunarodni dan mentalnog zdravlja, i nije neka tema za pisanje, jel da?
Šta da pišeš o tome u zemlji u kojoj retki posvećuju pažnju mentalnoj higijeni i u kojoj većina misli da su mentalno zdravi svi oni koji ne trzaju glavom, ne šapuću dok hodaju ulicom, ne laju na mesec i nemaju zvaničnu dijagnozu koja se poklapa sa šifarnikom.
U stvari, kad god biste pljunuli televizor, kad komentarišete tuđe izbore, oblačenje, izgled, kad ste bezvoljni, kad do podne mrzite ceo svet a od podne i sebe, kad vam se ne da, kad vam nije ni do čega, kad vam je dosadno, kad god imate one situacije da ne dišete punim plućima, imate problem sa mentalnim zdravljem.
Malo sam karikirala, mentalno zdravlje je vrlo široko polje u koje staje sve i svašta, između ostalog i najviše ljubav prema samom sebi, jer kad nemate problem sa tom ljubavlju, nećete imati ni sa mnogim drugim stvarima.
Povod za ovaj tekst je jutrošnji Mooshemin status:
A on, vidite, ima velike veze sa mentalnim zdravljem žena koje tako često ne vole sebe, umesto da najviše vole sebe, one vole muškarce. Nije tačno? Ma kako da ne!
Prvi znak da ste mentalno zdrava osoba je da se sami sa sobom, sa svojim mislima i u svom telu osećate zadovoljno. Ono, probudite se ujutru, pogledate svoje podočnjake u ogledalu, i neku novu boricu, stanete ispod tuša, prelazite rukom preko tragova koje su na telu ostavili trudnoća, porođaj i godine, ali prelazite nežno, voleći te tragove godina i života, sve vreme misleći šta ćete lepo i važno za sebe uraditi tog dana.
Prvi znak da niste mentalno zdravi je kad pri tom prvom pogledu u podočnjake, dok svoje grudi opuštene od dojenja i, opet, od života pakujete u brushalter, a na noge na kojima se vidi po neka proširena vena navlačite čarape, pomislite kako to nekako da zakamuflirate, izgledate kao da imate manje godina nego što imate i budete lepi svetu kad izađete na ulicu. Da budete lepa slika i zadovoljite svet.
Nedavno sam samo delić neke emisije zakačila u kojoj se, pretpostavljam, govorilo o estetskim operacijama kojima žene maltretiraju sebe i svoje telo a o čemu je govorila glumica Tanja Bošković. Govorila je o tome kao o prevari – Pa koga vi to varate, drage moje?! – rekla je.
Pre mnogo godina, gledala sam jednu od onih Minimaksovih emisija, on najavljuje Tanju, ona se pojavljuje iza publike, zanosno lepa i zanosno zgodna, polako silazi, on joj kaže da požuri a ona mu odgovara – Pustite me da prošetam polako ovo telo dok još mogu, dok još izgleda ovako. I danas, posle svih tih godina, kad god je vidim, doživljavam je kao nekoga ko sa ponosom šeta svoje telo bez obzira na svoje godine. Dama u glavi.
Već smo deceniju i po u 21. veku, veku koji je naglo žene učinio vidljivim. Dopustili su nam da ne budemo samo mame i supruge, pustili su nas na čelo velikih kompanija, priznali da imamo uticaj na globalna dešavanja, dozvolili nam da se pored varjače zanimamo i nekim drugim stvarima. Ne svuda u svetu, ali u ovom našem delu, od polovine dvadesetog veka ženama se priznaje da su i ljudi. Do određene granice.
A kad stignemo do te granice, mi ostajemo ono što smo oduvek bile – igračke za muškarce.
A da bismo bile lepe i zanimljive igračke, da oni ne bi poželeli drugu, noviju i neoštećenu, trpećemo raznorazne torture do tih strašnih operacija koje podižu grudi, guze i jagodice, trpećemo gladne, mrzećemo svoje bore i strije, mrzećemo svoje telo kao jedino što nas predstavlja i radićemo sve da budemo poželjne. Da u tridesetoj izgledamo kao da imamo dvadeset, u četrdesetoj kao da imamo trideset, u šezdesetoj kao da imamo četrdeset. Doživljavaćemo male nervne slomove kad oni primate da imamo novu boru, da nam grudi nisu više tako čvrste, da nam se stomak opustio. I imaćemo napade panike kako da prevarimo život, njih i na kraju sebe.
I kako reče Mooshema, nije do toga došlo tek tako, dugo su mediji u saradnji sa raznoraznim industrijama i društvom u celini, globalno, radili na tome.
A mi smo dobrovoljno pristale.
Postalo nam je normalno da devojka, kad postane punoletna, za rođendan, umesto nekog lepog putovanja, dobije nove grudi. Ili punija usta. I postalo nam je normalno da nekoj devojci objašnjavamo da to nije svakoj dostupno jer je skupo, umesto da joj objašnjavamo da nikada neće biti lepša ni imati lepše grudi od onih koje je dobila nasleđem.
Dakle, danas možda ne moramo da kuvamo svakog dana, ako nas baš mrzi, uostalom, mogu da kuvaju i muškarci. Ali moramo da budemo reprezentativne. Ili nas ne računaju.
Sasvim je normalno da veliki ON prigovara vašoj liniji, borama, grudima, upoređuje vas sa duplo mlađom devojkom, tera vas da se stidite što starite, da mrzite sebi, jer veliki ON ima na to prava, tako su ga naučili, da ima prava na najbolje, iako je odavno ostao bez kose a od stomaka svog vršnjaka može da vidi samo u ogledalu, i to ako se potrudi.
Zato je sasvim normalno što je jedna moja drugarica kupila nove grudi, bacila se na dijetu i skratila suknju kad je otkrila da je veliki ON vara. Jer ona misli da je to zbog grudi, ON joj je rekao.
Sasvim je normalno da vi mrzite sebe i svoje godine, jer vi ste žena a da on sebe voli u svakom izdanju. Jer on je muško, nije to isto.
I sve dok trčite, vežbate, provodite sate u salonima svih vrsta da biste bile lepe njemu i drugima, mentalno zdravlje vam je ozbiljno ugroženo a da toga niste ni svesne. Sve dok osećate mrvu prezira prema sebi kad se pogledate u ogledalo, vi ste u ozbiljnom problemu koji vam ne dozvoljava da budete zadovoljne i koji ne želite da rešite.
Jer, kako rešavati te probleme, otkud vremena u ovoj trci da ostanete kurentna roba na tržištu?
I tako, sve dok mislite da morate da se menjate da bi vas voleo on neki, ili oni neki, a istovremeno ne volite sebe, nema od te sreće ništa.
Lepota se ne može kupiti. Kao što se ne može kupiti lep, sunčan dan. Znamo istinu da sunčan dan nije jedini dan vredan šopinga. Svi žude za tom lepotom koja podrazumeva precizno izvajano dupe, ravan stomak.- izađete na ulicu i vidite za čim to istim ljudi jure na fitnes.
Ako ste stvarno lepi, ljudi će bez i da popričaju sa vama, iako je očigledno da nije tako, pričati da ste glupi. Pronalaziti i truditi se da u svakom trenutku, na svaki način, naprave vaš mozak manje sposobnim. Vole da jure, da sanjaju za lepotom, ali ne vole da je vide. Ne umeju da je poštuju.
Negovati ono što imamo, a ne juriti za nečim što nemamo. Onda ne samo da propuštamo svoju lepotu, propuštamo lepotu celog sveta oko nas. Umesto da sedimo pored reke sa društvom, mi ćemo biti na fitnesu ili u teretani.
Drug, koji ima 35 godina je to LEPO rekao : „U moje vreme u gradu su bile 3, 4 dobre ribe i isto toliko dobrih frajera.“ Da se sve radi samo da bi se bilo DOBRA RIBA ili DOBAR FRAJER?! Kao da to donosi neku posebnu beneficiju, kao da donosi život pošteđen životnih ćorsokaka i problema.
Lepota je magična stvar, to vidimo po lepoti zavejanih ulica, zalascima sunca, divnim pejzažima. Priroda nikada nije pravila nešto od sebe što nije, pumpala zvezdano nebo, jače bojila cvetove.
Dok brišu znoj od treninga ili dok vas gledaju ljubomorno, ponavljaće kako je unutrašnja lepota bitna. Ponavljaće i sutra, i svaki put kada im se ukaže prilika.Dok je njihova unutrašnjosLepota se ne može kupiti. Kao što se ne može kupiti lep, sunčan dan. Znamo istinu da lep, sunčan dan nije jedini dan vredan šopinga. Problem je u tome što svi žude za tom lepotom, koja podrazumeva precizno izvajano dupe, ravan stomak.- samo izađete na ulicu i vidite za čim to istim ljudi jure na fitnes.
Sa druge strane, ako ste stvarno lepi, ljudi će bez i da popričaju sa vama, čak iako je očigledno da nije tako, pričati da ste glupi. Pronalaziti i truditi se da u svakom trenutku, na svaki način, naprave vaš mozak manje sposobnim. Vole da jure, da sanjaju za lepotom, ali ne vole da je vide. Ne umeju da je poštuju.
Negovati ono što imamo, a ne juriti za nečim što nemamo. Jer onda ne samo da propuštamo svoju lepotu, propuštamo i lepotu celog sveta oko nas. Umesto da sedimo pored reke sa društvom, mi ćemo biti na fitnesu ili u teretani. Za mnoge ljude je izazov „voleti samog sebe“, nikako da nauče, da se pomire sami sa sobom.Drug, koji ima 35 godina, je to LEPO rekao : „U moje vreme u gradu su bile 3, 4 dobre ribe i isto toliko dobrih frajera.“ Da se sve to radi samo da bi se bilo DOBRA RIBA ili DOBAR FRAJER….kao da to donosi neku posebnu životnu beneficiju, kao da donosi život pošteđen životnih ćorsokaka i problema. U redu je želeti izgledati lepo, ali NE lepo kao neko drugi.
Lepota je magična stvar, to vidimo po lepoti zavejanih ulica, zalascima sunca, divnim pejzažima. Priroda nikada nije pravila nešto od sebe što nije. Nije pumpala svoje zvezdano nebo i jače bojila cvetove.Dok brišu znoj od fitnes treninga ili dok vas gledaju ljubomorno, ponavljaće kako je unutrašnja lepota bitna. Ponavljaće i sutra, i svaki put kada im se ukaže prilika. Dok jr njihova unutrašnja lepota nagrižena suvišnim kompleksima. nikako da zavole, da se pomire sa sobom. Istina je da lepota dolazi iz nas. Istina je da se nalazi na našoj površini. Samo ne treba ići u krajnost.
izvinjavam se za dug komentar, inspirisao me post 🙂
Pa… kako ko.
Sunjam da su tebe upalili na te fore pa ti sad juriš da izgledaš kao avion… mada… možda i izgledaš svakako… nismo se nikada videli… različiti muškarci vole različite stvari.
A ni moja žena se nije baš puno uzbuđAvala zbog toga. Niti sam ja nešto propustio.
E, sad, kao što ima onih koji vole uvek one od 20 do 30, ima i onih koji vole starije.
Recimo, na porno sajtovima ti je sada najposećenija rubrika „MILF“… što je američka skraćenica za žene srednjih godina. Domaćice, sobarice, kuvarice…
Znači, svako ima svoje „tržište“ :).
Nameću se nama preko medija razne stvari, ali ne prolazi sve.
Ovo jeste prošlo, ali ne mislim da se na to pali ogromna većina žena.
Ili ih ja nemam u okruženju.
A možda i grešim…
Lepo je to napisano zaista i slazem se s vecim delom teksta… ali je jos samo jedan ‘analiza drustva’ clanak i mozda, po mom misljenju, losu grupu targetira.
Nije stvar u medijima, koliko je stvar u roditeljima i odnosu roditelja prema deci. Gospodja koja se gleda u ogledalo nakon sto je rodila naravno da ce misliti o svom telu ovako ili onako, jer joj se telo naglo promenilo i nije svakom lako da se pomiri sa tim, ali tome nisu razlog iskljucivo mediji, ne u ovoj meri u kojoj Vi govorite. Niti muskarci, ne znam zasto se uvek lomi na muskarcima sve. To ima veze sa vrednostima koje nam roditelji grade tokom naseg odrastanja (kojeg god pola bili), koliko dobro su te spremili da se nosis s odredjenim „promenama“ i posledicama necega, kao i spremnost da se nesto s cim imas problem resi radom/ trudom, a ne monstruoznim hitnim zahvatom. Hirurgija je ok, ako je ono sto to ta devojka/momak zaista treba. Moja prijateljica je estetski hirurg, cesto sa njom popricam i kaze kako je hirurgija nekad nekome zaista vetar u ledja za pocetak promena. S druge strane, nekome je, to sto Vi govorite, imidz koji je postavljen kao standard od strane drustva. Ali ako si vaspitan da imas svoju skalu vrednosti i da je obrazujes po svom sistemu ili sistemu roditelja…mediji ne dopiru do tebe tako snazno, niti ako ste zena, ce neki muskarac/zena da vas potrese losim epitetom. Ako ce dete da ima neki medijski uzor, uci ga da mu radije uzor bude Audrey Hepburn, umesto Marilyn Monroe. S toga bolje neka se svakom novom roditelju skrece paznja na to sta radi sa svojim detetom, umesto medijima (koji su oduvek takvi bili i bice…) i muskarcima koji su takodje nekad bili deca. Jer ako cemo iskreno i mi zene (i mediji) njima takodje postavljamo itekako odredjene standarde. Ne moze neko ko nije naucen da voli sebe od strane roditelja (ili uz koga god odrasta) da promeni nacin na koji sebe posmatra i da voli sebe nakon sto procita bilo kakav tekst, a po mom misljenju, iz ovoga moze samo (opet) da okrivi Njega i Medije za mrznju prema sebi. A polaziti od ‘tamo nekoga’, nije najbolji start za introspekciju.
Uh, kakav post.
I koliko smo mi daleko od mentalne higijene..