Lakat u renis, zabole te penis

Ili da li su učenje i studiranje isto.

Pa odma’ da kažem da nisu – učenje je da se dobije petica ili preko petice, samo da se ’’prođe’’ – ćuti, bre, važno da si skinuo s vrata, uču sledeće, kako ne razumeš, ako ne razumeš uči napamet, a studiranje je savladavanje materije – uđi u materiju, ne preskači, polako, postupno – zato se i zove studiranje.

Zbog nerazumevanja ove razlike imamo onu pojavu da mnogi decu ispraćaju u školu da budu dobri đaci a ne učeni ljudi.

Dobri đaci u većini slučajeva uče napamet, istorija ih ne interesuje – šta me briga šta je bilo u prošlosti, nek’ mi kažu šta će biti u budućnosti, za takve svaki proizvod do žive sode ima etiketu – nije za kupanje, piće i zalivanje cveća, veruju da je zemlja okrugla kad su im već tako rekli ali im je opet sve ravno, ne sekiraju se što ne razumeju, uvek ima nekoga ko će razumeti umesto njih, spavaju sa knjigom ispod jastuka da im lekcija u toku noći uđe u glavu jer se noću dešavaju nemoguće stvari. Imaju uredne knjige. Na kraju ih familija ponosno predstavlja kao one koji su grejali stolicu i imaju fakultet.

Budući učeni ljudi se bave razumevanjem i otkrivanjem zašto je Pi baš 3,14, ne umiru od smeha što je Arhimed viknuo ’’Eureka’’ i go iskočio iz kade, ni što je Kolumbo bio glup pa zalutao i pronašao Ameriku, ni što je Tito Staljinu arlauknuo istorijsko NE, uče o prošlosti da bi razumeli sadašnjost, spavaju i oni sa knjigom ali ne ispod jastuka pošto znaju da jastuk nije provodnik znanja, već smandrljanom ispod sebe pošto ih usred studiranja bilo čega savlada san. Imaju knjige kupusare. Oni završavaju fakultete studirajući.

I tako imamo te što imaju fakultet i one koji su završili fakultet. Ogromna razlika. Prvi se hlade diplomama drugi lepezama, ako im je baš pretoplo. Od prvih odmah saznaš da imaju fakultet čisto da znaš koji su nivo i odmah sebe da postaviš na mesto koje ti pripada da bi mogao da konverziraš sa imaocem fakulteta i oni nisu čuli za dijalog, monolog Ja pa Ja im je jedini način komuniciranja. Drugi konverziraju. Govore i slušaju. Tačka.

Najveća razlika izmedju imaoca fakulteta i onih koji su završili fakultete je mesto u društvu. Oni koji su završili fakultete dobro znaju da ih posle savladane teorije čeka praksa i da bez nje mogu da se slikaju sa diplomom, dok se oni bave praksom, imaoci fakulteta se bave laktanjem. To je jedino što dobro znaju – nabij nekome lakat u renis, promuvaj se preko reda do neke fotelje a onda može da te boli penis. I mogu da ti pljuju pod prozor, šta te briga kad ćeš uvek imati nekoga ko će za tebe ’’dizati’’ Windows, dok se ti ogledaš u lakovanim cipelama, ima ko će da gleda kroz prozor u svet.

Od Nušića do danas – zamislite more koje nikad niste videli i na tom moru lađu koju nikad niste videli, pa od te lađe samo dim jer zemlja je okrugla, prvo morate da vidite dim da biste videli lađu i u celoj priči koja treba da objasni da je zemlja okrugla je najbitniji dim.

Od tog dima danas ne vidimo da su oni koji su završili fakultete skrajnuti, negde nešto i svašta rade, vrlo stručno, za opšte dobro ali mnogo dobro vidimo one koji imaju fakultet i laktove a, bogami, i partijsku knjižicu. Oni ne znaju padeže, ne umeju da hodaju zemljom već lebde, ponose se članstvom u upravnim odborima propalih firmi koje daju ekstra bonuse, spinuju stvarnost i obećavaju da će jednog dana da svane. Ako ne i prekjuče. Mi što smo glupi pa ne vidimo – to je naša stvar.

I šta sam htela da kažem… sedim i razmišljam šta ti je bitnije u životu, mozak ili lakat, znanje ili laktanje, i dodjem do zaključka da je bitniji lakat. Je l’ bolje da imaš fakultet ili da si završio fakultet, to jest, prostudirao šta je trebalo i opet dođem do zaključka da je nad mozgom dominantan drugi organ, odnosno dupe koje je umelo da zagreje stolicu. I da je dupe, bre, mnogo važan organ, prvo te doveo do toga da imaš fakultet a drugo – dupe nema obraz što je u direktnoj vezi sa laktanjem.

I tako u nekim foteljama sede neki što pojma nemaju i ne treba da imaju, što bi pa imali kad su radili ono – lakat u renis, zabole te penis, imaju si oni ’’ispod’’ sebe one što imaju pojma. Al’ na sve to što oni imaju pojma ovaj mora da stavi potpis i pečat što ga, jelte, čini, overivačem tuđeg znanja. Ima čovek fakultet. Zbog toga i imamo ovoliko nebuloznih projekata, planova i ostvarenih ciljeva. Ovi ispod znaju al’ ne smeju, ovaj gore ne ume al’ hoće kako on kaže i kako mu članstvo nalaže. Da pitaš  nekog overivača nešto u čemu je stručan ima da zove od sekretara do savetnika i na kraju da kaže – evo, čovek će da vam objasni. Il’ će da se raspita koje su mu nadležnosti pa će obavestiti jerbo obično nemaju pojma koje su im nadležnosti.

Na kraju, da bih skockala kakvi ljudi sede na važnim mestima  donose važne odluke, imam partiju, lakat, dupe, mozak, renis i penis.  Od toga vam se sastoje oni što vedre i oblače i krče put u svetliju budućnost. Malo za celog čoveka. Fale, dve ruke, logika, obraz, čast, znanje, stručnost  i slično.

Nego, ne mogu čudom da se načudim kako takvi dobro zapamte ovo – lakat u renis, zabole te penis. Mislim, samo je jedno slovo u pitanju, kako ne pobrkaju i kako uspevaju da ovu vaspitno karijerističku prenose s kolena na koleno.

Propadosmo.

Foto: centrouniversitario.it