Home / Život piše romane / Hose Maria i Lusinda Kasandra, tako nešto latinoameričko

Hose Maria i Lusinda Kasandra, tako nešto latinoameričko

Malo mi što je benzin poskupeo, što su jabuke skuplje od banana i što pročitah da pored pasulja i paprika uvozimo i  spermu bika, valjda su naši bikovi kilavi, i čačkalice i puževe dok te iste puževe izvozimo, nego sam prinudjena da gledam reprizu od pre četiri godine.

Elem, kako napomenuh pre neki dan, familija mog muža ljubimca se ponovo aktivirala sa sve kumovima, pobratimima i pašenozima, ne mogu baš da po’vatam ko je šta kome jerbo ih ne poznajem, bilo im ispod časti da me upoznaju. Naveliko se raspreda da l sam kurva il’ nisam kurva i ko je prvi rek’o da sam kurva a ko tek sad, šta su čuli i od koga, očekujem da čuju da je moj pradeda vozeći se na špediteru od Niša ka nepreglednoj vojvodjanskoj ravnici, još izmedju ona dva rata, dok je pevušio ’’A što ćemo ljubav kritiiii’’, negde usput naleteo na ljubimčevu prababu koja je u tom trenutku klela djeram koj’ je na bunaru što joj kida živce dok vadi vodu pa joj namignuo. Taj praistorijski trenutak koji niko ne može da opovrgne jer su svi poumirali al’ bili glupi da prišapnu i ostave na spomen pokoljenjima će najverovatnje biti razlog da moj i ljubimčev brak budu proglašeni za rodoskrvnuće i nevažnim. I ako ikako može da mene strpaju u tamnicu i okuju u devet lanaca jer ja sam garant’ znala nego sam se pravila blesava. A mogu i nadamnom da izvrše obred egzorcizma, zlu ne trebalo.

Ja svašta naučila pa iz naučenog izvukla teze i sad bih nešto da priupitam pa ako ispadne da sam ja svoje dete pogrešno vaspitavala odma’ da idem i bacim se pod neki brzi voz ako takvi još uvek kreću sa beogradske železničke stanice.  U Savu ne mogu da skočim pošto umem da plivam, preživeću pa ponovo moram da se ubijam.

Dakle, naučila sam –

rodiš dete

školuješ ga da ima parče ’leba

ako slučajno neće da upiše školu koju si ti nameračio proglasiš ga za kanibala koji te živog pojede

napraviš mu svadbu što se zove – oženio/udao sam onu moju budalu

sedneš mu na glavu da ti rodi unuče pre nego što umreš

sve što kaže svom detetu ti kažeš suprotno jer ti unuče više voliš nego tvoje dete rodjeno dete

prema zetu/snaji se ponašaš kao da je krvni neprijatelj tvom detetu i u njohovom prisustvu pričaš on/ona

sve bolje znaš od svog deteta a naročito od zeta/snaje

snaja nikad neće umeti da ispegla gaće kao ti, zet je brisao nos dok si ti jurio sojke od Vardara pa do Triglava

mešaš se detetu u ručak, krevet, radno vreme i godišnji odmor, kumstva, prijateljstva, u šta god stigneš

malo, malo pa se setiš da ti odavno, neka tri dana, nije reklo hvala pa ga podsetiš da ne bi ni postojalo da tebe nema

ne miriš se sa odlukama svog deteta, budala, povuklo na nekoga iz familije

sve što si stekao nećeš da odneseš u grob al’ naredjuješ šta će sa tim biti i posle tvoje smrti jer ti ne možeš baš skroz da umreš.

Na svako iskakanje deteta iz plana koje s ti isplanirao podsećaš ga da će jedog dana da te pravi od blata, da će da vidi nevidjeno kad umreš, da ne postoji niko koga treba da voli više od tebe, da su mu svi neprijatelji, da si mu ti jedini pravi prijatelj i od jutra do sutra kukumavčiš kako je to nešto mogao da ti uradi, kako nije mislio na tebe, na šta je mislio, sve u svemu rodio si dete da radi ono što usrećuje tebe a ne njega. Ima vremena kad će biti srećno, ako bude pametno kao ti, pa jednog lepog dana, od svog deteta pravi kretena, to nevidjeno usrećuje.

Pa eto, to sam htela da pitam, jeste li svi vi rodili decu da žive kako vi hoćete, rekli im ono – To ti je tako! – a na pitanje – kako tako? – odgovorili – Zato što ja tako kažem – ili ste rodili decu da imaju svoj život i žive svoj život kako najbolje umeju i onako kako oni žele.

Molim za odgovor da bih mogla da se preispitam i rešim dilemu il’ skakanjem pod voz il’ smirajem duše.

Inače stvarno uvozimo spermu od bika. Nema veze sa ovom pričom al’ ja ovih dana nigde vezu ne ’vatam ni sa čim i ni sa kim pa eto.

Kiša i dalje pada.

To tek nema veze.

Pročitajte i

Priča o mami koja mora dugo da živi

Adam i Jovana su moja sreća, tuga, radost, moja krivica.Ja sam im dala tu bolest i celog svog života se nadam da moja ljubav to može nekako da ispravi, pomogne, izleči.Nikada nisam ni pomislila da odustanem od njih.

9 komentara

  1. Ne razumem to… Stvarno. Ako budem toliko srecna da ih rodim, rodicu ih da zive svoj zivot do daske, da budu slobodni. I onda kad udaraju u zid bicu tu da ih pridrzim, i koliko god me bude jezik vukao da kazem Jesam li ti rekla, precutacu. Sto rece cika Dusko, dovoljno ce im Zivot sam otezati, ne moram mu ja pomagati.

    Al’ ja nemam djecu, pa se moje misljenje vjerovatno ne vazi. 😐

    I sta kazes, uvezlli smo spermu od bika? Samo da krave budu zadovoljne, za narod cemo lako. 👿

  2. Nemam djecu. A razumijem te šta pišeš. To su sve budale. 🙂

  3. Svi su budale
    Smrt čovečanstvu.
    Tol’ko

  4. s

    Imam decu. Dobru decu. Vaspitanu onoliko koliko smo ih mi, moj muz i ja vaspitali.Inace, podsecaju na nas :wink:.Odlicni su djaci, ne brojimo petice, a ni ostale ocene. Poturim im kknjigu, onako kao slucajno i gle cuda, prihvataju, citaju, za rodjendan traze enciklopedije. Ja volela da idu u muzicke i plesne skole. Rekli Fuj, ja odustala.Hoce na fudbal, ja bih da idu na karate, treniraju fudbal. Kada im se ne ide u skolu, ponekad, ja ih ostavim da spavaju. Moze i to ponekad, sto da ne, cisto da mi u starijim razredima ne beze is skole, nego mi lepo kazu da danas zele da ostanu kuci iz tpg i tog razloga. Opsuju povremeno (a i ne psovali pored mene!), ja ih pogledam i kazem: Nemojte, nije bas pozeljno, al’ bas kad’ mora… I gle cuda, ne psuju skoro nikada. Pitaju me kako su se rodili, ja lepo nadjem jednu enciklopediji za decu skolskog uzrasta gde je sve objasnjeno i stavim pred njih. Deci sve jasno, malo im porodjaj odvratan, al’ muski su, pa nece oni radjati, tako kazu, majke mi. Objasnila im sta je droga, sida, sta su pederi i lezbejke (culi u skoli, pa poceli jedan drugog zvati pederu). Moja prijateljica se zgrozila i pocela govoriti:Pssssst, to nije lepo! Ja ih lepo pred sebe i sve lepo objasnim. Oni popadali od smejanja, jer su i jedan i drugi zaljubljeni u drugarice iz odeljenja, sta znaci da nisu pederi. Tati su odmah saopstili tu radosnu vest, na sta je ovaj ostao bez teksta.
    Sto se tice svega onog sto si gore navela…ismejala sam se kao luda. Nazalost sve je tacno. Ali hvala mojoj mami, koja nadam se pociva u miru, srecna sto sam udala za onog koga sam izabrala, bez moranja, bez pritisaka, bez optuzbi, bez mesanja familije. Hvala JOJ sto me je onako ponosna, uspravna, mila, vredna, samostalana rodila i hvala joj na jednoj recenici, koju pamtim vec 25 godina; Moj sin da ozeni i najgoru, meni ce biti najbolja. Nazalost nije uzivala ni u nasem sazrevanju, a kamoli u nasim udajama i zenidbama.
    I hvala tata, sto ga zoves SINE,sto smo nas cetvero tvoja deca , kako ti to volis da kazes. A i ona tvoja:Eeee cero, nemas pojma koliku si srecu imala sto si se udala za ovakvog coveka!…ovo me nervira, ali ‘ajd dizi mu malo rep, ne smeta mi.
    I Mahlat, sta ono htedoh reci…hahhahahahhah
    Nema veze s mozgom, jel’da? I kisa pada. Ja radim. Koristim te da malo predahnem, a tema me pogodi.

  5. s

    Ih, sto sam ga sastavila. K’o da dete pisalo sastav.hahahahhaha

  6. S

    Za sada imaju punu slobodu, koliko to njihove godine dozvoljavaju. Nadam se da nece da me tresne neko ludilo u glavu, da posasavim, pa pocnem da im jedem dzigericu. 🙄

  7. Alta, jes’ u pravu bio čika Duško kad je rekao – Volite decu i kad su kriva jer će ih život kažnjavati i kad nisu

    Milko, sve, od – do

    Ivana, smrt, no kome život :mrgreen:

    Sandra, sve sam te razumela, ne brigaj 😀

    Sanja i ja se nadam da ću ostati pametna (ako jesam) i da niko nikome neće jesti džigericu, naročito da neću ja 🙄

  8. Pitam se ponekada, da li se deci prenosi svesno ili nesvesno primer roditelja? Da negde ipak u vaspitavanju svoje dece licimo na roditelje i radimo sve ono sto je nas kao decu izludjivalo.
    Ja uhvatih takvih par primera, nisam roditelj i ne znam kakav bi bila i lako mi je srati i pametovati.

  9. Ma jok, ne treba da se ubijas. Ja kad’ ti kazem.

Ostavite komentar