Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Oko preminulog patrijarha se od juče skupljaju lešinari.
Tudja smrt je u Srbiji uvek bila nečiji politički poen.
Istorijski dokazano.
Svi Srbi su od juče ujedinjeni u licemerju.
I nikoga nije sramota.
Patrijarha proglasiše za sveca a od juče ga skrnave.
Ali, većina Srba nije čula za svetogrdje.
Samo zato što nikada ni u šta nisu iskeno verovali.
Nažalost, patrijarhova smrt je samo još jedna ružna slika patetične Srbije.
Ko veruje u boga ne bi smeo da bude ovoliko licemeran.
Dosadiće bogu praštanje.
Nekoliko puta sam se oko iste teme od juče libio da upotrebim reč „lešinari“ koju ste vi upotrebili u naslovu. Plašio sam se da neko to ne shvati za svetogrdje, ali mi je sada drago da su i drugi došli do zaključaka koji jednosmernom ulicom vode do reči „lešinar“. A ti lešinari su se okupili oko lika, dela i prestola Patrijarha Pavla još dok je bio živ, ne poštujući ni njega, ni pravoslavne kanone, nego pre svega sebe i svoje interese!
Eto, sad procitah i ovo i ne razumem sta je u cemu si prepoznala licemerje i skrnavljenje.
MM, zašto libio? Da se neko od njih ne oseti uvredjenim?
Aleksandar, ako ih ti ne prepoznaješ biće da nas dvoje stvari gledamo različitim očima pa je besmisleno da obrazlažem gde sam videla, kako sam videla i kako prepoznala.
Licemerje je bilo kada su moji roditelji isli u skupstinu izvedeni s posla da obilaze Titov kovceg, a mi kasnije sa skolom da obilazimo kucu cveca. Nikome to nije bila zelja, vec moranje. Firme su stajale tih dana po naredjenju.
Mislim da i u drugim drzavama rade isto, sta bi kada je umro Majkl Dzekson, princeza Dajana, o drugima da ne govorim.
A sto se tice Boga, on oprasta svakome ko se iskreno pokaje za ucinjene grehe i nedela. I ima strpljenja za sve.
Meni se bukvalno povraćalo dok sam slušao toliko očigledno glumljen plač Amfilohija ili Tadićevu izjavu o „ličnom gubitku“.
I to smo samo juče imali prilike jedno pedeset puta da vidimo.
Pa onda ono ogavno kako „niko nije smeo Noletu da saopšti tu vest pre meča u finalu teniskog turnira u Parizu“. Jebote… i za njega bi bio „lični gubitak“ možda?
Mamicu im onu bezobraznu… kad moram da psujem.
Sreca pa to ne cuh 😯
@Mahlat
„Libio“ zato što je reč „lešinari“ ipak prejaka rač, kada su sveštena lica u pitanju, mada, ovde je reč o licima koja bi trebalo da budu „sveštena“, tako da možda i nema greške!
@zelenavrata
Titov kovčeg su obilazili lnogi koji su morali, ali i mnogi koji su ga zaista žalili. Kovčeg Majkla Džeksona niko nije morao da obilazi, ali je licimerje bilo u prvom planu, pogotovu medju članovima njegove porodice koji su plakali medjusobno na ramenima, tešili se, držali za ramena i ruke, da bi par sati kasnije (i ranije) osipali optužbe jedni protiv drugih, ko je kriv, ko ga više voli…
Kad su javne ličnosti u pitanju, izgleda da su ovakve stvari neizbežne!
Što reče autorka u prethodnom blogu, i smrt ti ogade!
Epilog, nismo mi Srbi najgori a ni jedini.
Nekadašnji, po mom mišljenju najbolji patrijarh SPC German rekao je: „Trudite se da vam reči budu blage, a dokazi jaki.“
Patrijarh Pavle je rekao:“Budimo ljudi iako smo Srbi.“
Mudro zborili mudri ljudi. Samo nije imao ko da čuje.
Slažem se Mahlat – lešinari.
Kada je patrijarh Pavle izabran na novi način biranja na Crkvenom saboru, svi su bili zadovoljni osim njega. Čovek je bio pametan, okrenut prema Bogu i znao je šta ga čeka. Bio je na čelu Crkve, ali nije vodio Crkvu. Nije mogao da obuzda svoje mitropolite i druge sveštenike. Lešinari tada – lešinari danas.
@ Zelena i Tito kad je umro nije bilo moranje da se ide u skupštinu Jugoslavije da se poseti odar. Ti si bila dete, ali ja sam tada imao 20 godina i znam da smo svojevoljno išli da se „poklonimo“ odru „najvećeg sina“.
Meni je više degutatntno otkazivanje kabloskog programa, ili primoravanje malih privrednika da puste svoje zaposlene da prisustvuju sahrani. A tek govor političara i drugih „javnih ličnosti“. Užas.
Nažalost tek se Rasim Ljajić setio da neki ljudi ne mogu da nahrane decu (koji su tu istu decu krstili u Crkvi za 50 evra po komadu) i obišao ih pri njihovoj blokadi pruge. Dok budete čekali u redu da se poklonite pokojnom patrijarhu, pogledajte u levo vozni park džipova naših crkvenih velikodostojnika. Zato, mislim da je Pavle, Bog da mu dušu prosti, otišao tužan sa ovog sveta, ali sada će barem biti bliže Bogu pa će možda moći da više utiče na njega da obuzda svoje predstavnike na zemlji.
Hvala na ovom komentaru.
Ovi sa voznim parkom koje si pomenuo, nemaju nista sa bogom iako se pozivaju iskljucivo na njega, ili bar imaju mnogo manje nego svi mi.
Uporedjivanje sa Titom, Dajanom, Dzeksonom… prosto mi smeta, ne zato sto je uporedivo ili neuporedivo nego ne mogu nam stalno poredjenja biti opravdanje za sve gluposti koje mozemo da cujemo.
Gledaj danas, svi objavljuju kako gradjani mirno i u tisini cekaju da odaju postu, kao da to nije normalno kad su vec tu. Sta bi bila vest? Da se biju ko ce pre?
Sve je toliko pateticno da nemam reci.
Kakvi mu „sinovi“ vode crkve, srecan je sto je pobegao da ne mora vise da ih gleda.
Oni to preuzeli na sebe da mi ostanemo čisti… novac kvari ljude.