Mahlat, ne umeš društveno umreženo da se ponašaš

Tekst sa malo više karaktera od 140 koliko ih može stati u jedan cvrkut. Napisan ’’prostim’’ jezikom da svima bude jasan.

Neću se baviti kritikovanjem toga kako se ko ponaša i koliko se ne poštuju pravila tvitovanja jer ih kršim isto kao većina, često se upustim u čatovanje i ’’ratovanje’’ iako nije preporučljivo, jednostavno ne možeš da izbegneš.

Navukla sam se na Twitter, šta god da radim ’’otvoren’’ je u pozadini i za mene je prvenstveno riznica raznoraznih informacija. I to je to. I zabavljam se ponekad, ne mogu da grešim dušu.

Nisam od onih kojima smetaju lični tvitovi, Twitter i jeste mikro blog, niti bezbroj uslikanih šolja punih kafe, nekome je kafa očigledno fenomen koji želi da podeli sa drugima. Recimo da su mi draži tvitovi – mislim, nego – jeo sam.

Želim o jednoj stvari koja me fascinira, jednoj koja me izbezumljuje i jednoj koja mi je krajnje glupa.

Fascinacija – na Twitteru ’’žive’’ isključivo fensi ljudi koji jedu fensi hranu, piju fensi pića, slušaju fensi muziku i prosipaju neke fenski tvitove koje ne razumem što bi značilo da nisam fensi biće. Dakle, Twitter je idealno mesto da neko od sebe stvori Jungovsku personu i gradi jedan paralelan život. A život veseo, to sve lepršavo, prosto sedim i čudim se kako je moj život jednostavan i prost isto kao pre Twittera. Mislim, idem na ista mesta, isto kuvam, isto se oblačim, nemam dva života i nije mi sve potaman. Al’, mnogo sam radosna zbog toliko srećnih ljudi, stvarno.

Na Twitteru, zahvaljujuči googlovanju, svi znaju sve naročito o najnovijim tehnološkim dostignućima sve dok neko konkretno nešto ne pita, onda se niko ne oglašava, videla ja nekoliko puta. Uprošćeno, na Twitteru svi znaju da pilotiraju al’ ne znaju kako se aterira tako da bismo svi izginuli kad bi bilo stani-pani dok oni izgooglaju.

Izbezumljnost – politička korektnost na Twitteru ili – ja tebi, ti meni. Beskrajno zahvaljivanje i retvitovanje neotvorenih linkova. Opet uprošćeno, neko linkuje pa slučajno postavi pogrešan link, njegovi politički korektni pratioci retvituju u roku od odmah. Čak i kad je link ispravan ne mogu da verujem da neko uspe da pročita bilo šta za dve sekunde. Još ništa nisam retvitovala da nisam pogledala, ne retvituju se tviteraši nego ono što postavljaju. Zahvalila sam se na retvitovanju samo jedanput kad sam zamolila da jedna informacija bude retvitovana.

Inače, moj stav je – zahvalna sam svima koji su tvitnuli ono za šta sam smatrala da treba ’’distribuirati’’ dalje pa bih uvela novo pravilo – hvala za informaciju, blog post, bilo šta nego ne umem. I kad sam kod toga, sve se završi na retvitovanju. Još nisam videla da se oko nečega, kad se Twitter već koristi za čatovanje, povela neka diskusija. Svi primimo informaciju k’ znanju i gotovo.

Glupost– unfollow-anje ili prekidanje Twitter ljubavi. Najgluplji tvitovi koje sam pročitala. Unfollow-ujem povremeno nekoga ali nikako da ukapiram zbog čega bih o tome trebala da obavestim Twitter javnost i šta koga briga zbog čega ja više nekoga neću da pratim. Još gluplji tvitovi su – Upravo sam unfollow-ao troje ljudi. I šta sad? Ave kralju! Pocrkaće od muke, garantovano ovi unfollow-ani.

I da, #FF ili pratipetkovanje, običaj kao slavljenje Nove godine. Obezvredjen opet zbog onoga ja tebi – ti meni. Pratim sve one koje sam odlučila da pratim. #FF bi trebao služiti tome da preporučite ljude a ne da se uzajamno tapšete po ramenu.

I na kraju, koliko god svi želei da budu iznad, nad i fensi, Twitter vam je odraz društvene situacije isto kao blogovi. Koliko god neko želeo da se to ne vidi – vidljivo je, samo ako neko želi da vidi. Opšta nezainteresovanost, samoljublje i ne daj se zameriti, bolje kolektivno mišljenje nego individualno. Shodno ovome je i ono da ’’prozvani’’ napiše da neće nešto javno da kaže. Onda se ne treba ni oglašavati.

Vrlo ozbiljne društvene pojave se uopšte ne pojave na Twitteru, propratim i one koje ne pratim.

Zbog toga se Twitter još dugo neće pomenuti van interneta. To vam je isto kao sa blogovima koji se tek sad, stidljivo, pominju u drugim medijima ali im se ne pridaje neki značaj.

Da ponovim – ovo nije kritika nego zapažanje.

Ono specijalno odeljenje MUP-a koje će pratiti šta se piše po blogovima i na Twitteru može samo da umire od smeha pa kad ih pitaju kakvo je raspoloženje onog dela naroda koji su internet korisnici da kažu – ma samo gubimo vreme, tamo se zajebavaju.

I na samom kraju, ako neko ovo shvati pogrešno a na mom blogu takvih ima za izvoz samo što im ne otvaram vrata – sebe nisam izvukla iz ove priče. Na mom nalogu ima besmislica ali bar razmišljam o tome.

Mogu uvek da tvitam ovako. Razlika je u guzi.