Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Unazad par meseci šuška se o proslavama male mature i konačno je doneta odluka – mala matura će se, po nalogu Ministarstva prosvete, proslavljati u školama a ne u restoranima.
Ne znam da li treba da kažem da podržavam odluku da petnaestogodišnja deca onaj antićevski trenutak „opraštamo se i strašno dugim koracima odlazimo u svet“ proslave u školi u kojoj su učila prva slova, osam godina sedela sa istim drugom ili drugaricom u klupi, iskreno se nadajući da će sa tim presti i praksa sumanutih kupovina preskupih večernjih haljina devojčicama, odlasci u solarijume i na nadogradnju noktiju, svega onoga što petnaestogodišnjim devojčicama ne priliči a što roditeljima nikako da dođe do pameti samo zbog onoga – da se ne izdvaja.
Kome je prvom pala na pamet proslava „male mature“ u restoranima, nemam pojma, ali sigurno da je potekla od nekoga ko je u svemu video dobru šansu za zaradu, znam da većina nastavnika nije time oduševljena.
Nego, da ne dužim mnogo, da me neko pita založila bih se za ovo iako je moja ćerka već sa time završila, isto u restoranu, pročitah komentare da li roditelja ili zabrinutog građanstva i ko zna koji put ostah šokirana glupošću pojedinaca, stvarno je onaj Ajnštajn bio u pravu – glupost nema granica.
Problem 1
Proslava mature će se u školi završiti u neko doba a onda će se deca sama organizovati i krenuti u obilazak kafana u kojima će se napiti, povraćati, praviti gluposti. Pa moguće je, sem ako ne bude kao kada je moja ćerka proslavljala tu malu maturu, morali smo u određeno vreme da odemo po njih, bukvalno smo morali da ih preuzmemo, čime je razredni starešina sa školom skinuo odgovornost sa sebe a mi decu oko ponoći odveli na sređivanje utisaka i spavanje. Verujte da niko od njih nije ni pitao da proslavu nastave sami u nekoj kafani. Nije bilo pre sto godina, pre nekoliko. Zaključak – ne tera škola decu u kafanski provod, roditelji im to dopuštaju, kao i mnoge druge stvari koje se svaljuju na školska leđa. Mislim, najlakše je odgovornost prebaciti na drugog čak i kad je rođeno dete u pitanju. Znate kako kaže Duško Radović – vaše je samo da ih rodite.
Problem 2
Ovaj problem me bukvalo izbacio iz spavaćice.
Da li zabrinuti roditelj, ili savesni građanin, opleo je po školama, smrdljivim školskim veceima, propalom parketu, neokrečenim zidovima i zahtevao da se škole upristoje ako žele da uđu u trku sa restoranima i kafanama oko proslava matura.
Sto puta sam se prekrstila.
Dakle, njegovo dete je osam godina išlo u školu, piškilo u smrdljivom školskom veceu, saplitalo se o trule podove, gledalo u neokrečene zidove koji se ljušte, i sve mu to nije smetalo, smeta mu što će dete tih osam godina proslaviti u tom istom prostoru, a nije zaslužilo, em kreće onim velikim nogama u svet, odnosno danas u kafanske pohode, em to treba i da bude glamurozno.
Roditelji dece sa periferije, nevažno kog grada, uznemireni su što će njihova deca proslavljati maturu u školama „koje čestito nemaju ni prozore ni toalete“.
Pu!
I onda, taman kad reših da se manem budalaština, u jednom komentaru iskrsnu
Problem 3
Odluka nedopustiva u ovo krizno vreme kada većina dece nema prilike sa roditeljima da ode u restoran, mala matura im je ooodlična prilika!
Plače mi se, majke mi.
Ovaj glupi narod ne ume da stavi prst na čelo kada su im deca u pitanju, a neko očekuje da budu pametni kad glasaju.
Poslednji komentar je pobedio, definitivno. Ostavio me je bez komentara. Nije cudo sto su deca takva kada ni roditelji nisu nista bistriji.
Mi imamo danas grupni roditeljski u školi, pošto sam ja to već i sama znaš, majka tog istog malog maturanta. Presrećna sam što će to biti u školi (javili su juče na lokalnoj tv) i rečeno je da će deca sa mature moći da krenu samo u pratnji roditelja, da nijedno dete u suprotnom neće da puste da ode sa mature. Sa druge strane, vidim da ni moj sin nema ništa protiv toga što maturu slavi u školi. Čitala sam komentare na sajtu B92 i svakakve gluposti sam pročitala. Ostavila i ja jedan o svemu što mislim tamo, pa ne bih da se ponavljam ovde.
na kolegijumu smo doneli odluku da raditelji moraju da preuzmu decu u ponoc i da time naravno skidamo odogovornost sa skola i nastavnika i prebacujemo na roditelje. Posle mogu i na Mars…
Takodje, dogovor je da istovremeno u istom danu sve skole organizuju maturu kako ne bi bilo setanja dece medju drugare iz drugih skola i na taj nacin pokusavamo da smanjimo moguce neprijatnosti …
Nema alkohola, a u dogovoru sa roditeljima, klopa po zelji, kao i muzika.
Kod mene je drugacija situacija jer imamo najbolje uslove pa se nece mnogo razlikovati ugodjaj od najboljih restorana ali ce biti problem sa kibicerima iz okruzenja koji ce sigurno biti dosadni…
U svakom slucaju, ovih par pitanja i jos gomila drugih od kojih mi se vrti u glavi kad ih cujem kao i od najglupljih „argumenata“ da se ide u restaran.
E sada, ovim nasim dogovorom u Boru najgore je restorainam koji su trljali ruke, muzicarima koji ne mogu istovremeno da budu na desetak mesta kao i fotografima i jos nekima…
Jbg, sta da radimo sada?
U svakom slucaju, podrzavam ovu „preporuku“ ministra. Verujem da ce sve biti lepo i da ce nastavnici i roditelji i deca biti kreativni pa ce im maturska zabava biti zabava a ne opterecenje i izdatak…
Ako treba da glasamo kao kod Olje Beckovic ja stvarno ne mogu da se odlucim ni za jedan predlog 🙂 Ali roditelji su u svakom slucaju glavni krivci za bilo sta sto moze da se desi. Kako (ne) naucis dete da se ponasa tako ce se i ponasati.
Lepo je cuveni Jaganjac rekao: „Kupuju vam sladolede, seru vam dzeparac, navlace vam tange za male mature. Mrs!“ negde na 0:50 http://www.youtube.com/watch?v=sG1_tmQFQUg&feature=relmfu
Ja sam od tih nerazumnih i glupavih mama. 😀 I stojim iza tvrdnje da će vreme pokazati koliko je odluka bila loša. Pošto oni koji imalo na brdu stoje više vide od onih pod brdom, smatram da smo na brdu mi roditelji osmaka koji se ovih dana suočavaju sa sledećim situacijama. Moje dete maturu slavi u subotu i još uvek ništa ne znamo, ni kako ćemo je slaviti ni kako ćemo se organizovati. Škola niti sme niti ima sredstava da organizuje sama proslavu mature. Savet roditelja kaže da odluče roditelji osmaka. Roditelji osmaka su podeljeni u više frakcija (bar u našoj školi)
-Oni koji smatraju da se matura mora održati u restoranu, makar je mi sami organizovali
-Oni koji smatraju da se ne treba ni organizovati ništa, kad ne može restoran, ne treba ni u školi da je slave
-Poslednja i najmanje brojna je ona kojoj i sama pripadam koja kaže „ljudi, sila Boga ne moli“ dajte da bar probamo da deci bude lepo, pa nema veze što je u školi
Frakcija koja misli da je najbolje za decu da proslave maturu u školi ne postoji. Medju roditeljima osmaka nije bilo nijednog koji je zagovarao tu opciju. (Razgovarala sam sa prijateljima u drugim školama i situacija je identična ili vrlo slična)
Ono o čemu zagovornici proslave male mature u školama treba da razmisle, a što smo mi roditelji istakli kao problem na brojnim sastancima koje smo imali:
-škole nemaju nikakav pribor za jelo i piće (na roditeljskom sastanku razmatrali smo opciju u kojoj svako svom detetu pakuje kesicu sa ličnim priborom za jelo, iznajmljivanje pribora, proslavu bez ičega za jelo i piće…
-činjenicu da škola nema nikakav mehanizam kazne za decu koja izrevoltirana odlukom Ministarstva reše da naprave problem i da se „osvete školi“ zbog loše ocene iz fizike, zbog loše ocene iz vladanja ili jednostavno zbog činjenice da su prva generacija u poslednjih 25 godina koja maturu slavi u školi- rešenje koje smo našli kao jedino prihvatljivo je da mi roditelji platimo profesionalno obezbedjenje
-Svake godine ispred škole u vreme mature se sakupi veliki broj ljudi da vidi i isprati decu (to su prijatelji i rodjaci maturanata, bivši djaci, deca iz drugih škola sa tradicionalnim prijateljstvom ili neprijateljstvom i bilo koj NN lice koje nadje da mu je to interesantno) Ranijih godina deca su jednostavno sedala u autobus i odlazila, a rulja se razilazila, sada ta rulja ostaje da se vrzma po školskom dvorištu i ispred škole (rešenje – angažovati dodatno obezbedjenje)
-Da. Škole su nam jadne i bedne i oronule i 8. godina smo se mi roditelji i uprava škole borili da to dovedemo u prihvatljivo stanje i donacijama i ličnim angažovanjem i molbama i preklinjanjima opštini… Rezultat je da škola izgleda poput onih smešnih bakica kojima teška šminka samo dodatno istakne svaku boru. Naša sveže okrečena trpezarija samo ističe koliko su zidovi potklobučeni i ispucali… Možda su deca morala da provode 8 godina svakodnevno u takvoj atmosferi jer mi roditelji nismo imali drugog izbora, ali dajte da im bar rastanak sa drugovima i nastavnicima učinimo malo lepšim (predlog roditelja koji je usvojen je da mi roditelji platimo profesionalnu dekoraciju)
Epilog je da ćemo mi roditelji platiti istu sumu novca kao da dete provodi veče u restoranu, ali da ćemo za te pare dobiti mnogo manje. I moraćemo te pare da damo u roku od tri dana, a ne na tri mesečne rate, kao roditelji čija su deca slavila maturu ranijih godina. I devojčice koje nadogradjuju nokte, idu u solarijume i nose haljine inspirisane grandom se spremaju i ove godine.
Ono čega ranije nije bilo, a čega će ove godine biti je desetostruko veći rizik da deca dobiju salmonelu, da sakriju flašicu sa pićem u nekoliko hiljada kvadrate škole, da naprave problem jer im je dosadno…
Mogla bih da nabrajam do sutra, ali ionako je komentar dvostruko duži od posta…
Nije važno koliko Vam je dug komentar, otvorili ste mnoga pitanja.
Prvo je – ovo je kao i svaka druga odluka u ovoj zemlji polovična.
Da ne sitničarim puno, prošla sam kroz malu maturu svoje ćerke a i onu veliku. I danas mislim da je ta mala matura bila bespotrebna i da je to moglo da bude osmišljeno na mnogo drugih načina prilagođenim četrnaestogodišnjacima i petnaestogodišnjacima.
Šteta što škole nemaju uslova da organizuju pompeznu proslavu male mature u školama (često to viđamo u američkim filmovima, uvek je to proslava u školi, ali oni imaju, zar ne).
Moram da Vas pitam koliko je koštala ta jedna večera sa zakupom sale, muzikom i fotografom, šta već podrazumeva proslava kad se to plaća u tri rate?!
Da li znate da većina te dece to veče provede u toaletu, devojčice dorađujući šminku i nameštajući sve ono što im spada i ispada a dečaci povraćajući i da tamo nemaju nikakvu kontrolu što se alkohola tiče, mogu u restoran da unesu sve ono što i u školu.
Moja ćerka nikada nije pomenula tu proslavu mature kao nešto čega se seća sa nostalgijom, dok o maturi posle srednje škole, koja jedino i ima smisla, priča i danas, posle četiri godine.
Ono što je loše u vezi svega je što se ta mala matura uopšte slavi. Moj stav, naravno.
Isto mislim o matruskim ekskurzijama u tri zemlje tokom kojih deca od 7 dana četiri provedu u autobusu. Ali to je dobar izvor dodatne zarade…
Kako god, ova odluka je trebalo da bude doneta na početku godine, do sada bi svi već znali šta i kako, ovako razočarana deca, roditelji sluđeni, škola u „nebranom grožđu“ a restorani na gubitku…
Svakako vam želim da nađete idealno rešenje za decu iako se i dalje ne slažem.
Organizovana matura u restoranu nije toliko skupa koliko je naš standard loš 🙁 Cena u restoranu koji je izabrao naš Savet roditelja je bila 2400 dinara, tu je uključeno sve (hrana, bezalkoholna pića bez ograničenja, zabavljač, obezbedjenje, prevoz…) Organizacija mature u školi će nas koštati oko 1900 dinara, ministarstvo nam je uštedelo čitavih 500 dinara, ali smo zato izgubili 10-ak sati na sastancima, u medjusobnim dogovorima, pregovorima i pokušajima da sve to organizujemo kako treba. Deca se oblače svečano kao što su i planirala, tako da argument onih koji tvrde da više neće biti nakaradnih spodoba otpada.
Što se alkohola tiče, u našoj školi zaista nikada nije bilo napijanja na maturi. Sve je bilo tako organizovano da to zaista nije bilo moguće. Roditelji bi dopratili decu do autobusa, u autobusu bi ih prihvatili nastavnici, u restoranu je bila apsolutno zabranjeno točenje alkohola. Svake godine je par roditelja prisustvovalo maturi da bi se uverili da sve protiče kako treba. Zato smo i zabrinuti jer sada bilo ko može detetu dodati kroz prozor wc-a u prizemlju šta god hoće, da ne spominjem desetine žardinjera, vodokotlića i drugih mesta u kojima maštovito dete može sakriti šta god poželi u petak pred maturu.
I ja čeznem za američkim salama i nemam ništa protiv takve proslave mature u školi, ali napraviti nekakvu žurkicu sa grickalicama, meni nema mnogo smisla. Takvih proslava su imali desetak tokom školovanja, mislim da ipak rastanak sa nastavnicima i drugarima treba da se obeleži svečanije. Moja sestričina, koja je ovih dana proslavila veliku maturu mi je rekla da joj je mala bila lepša i važnija baš zato što sa 15 godina nije još počela da izlazi uveče, tako da joj je sve bilo novo i fascinantno.
Na kraju ovu odluku ministarstva doživljavam kao još jedan jeftin politički potez. Stvari se ne lome preko kolena. Poseban problem je što taj zakon nije izglasan i što je u našoj zemlji moguće da ministarstvo da odluku koja obavezuje, a da ne postoji zakon na koji se oslanja! Kada su roditelji na sastanku rekli da ćemo mi roditelji sami organizovati proslavu u nekom restoranu, direktorka nam je rekla da im je na sastanku direktora rečeno da niko od zaposlenih u školi ne sme da se pojavi na takvoj proslavi, jer će se smatrati organizatorom i biti kažnjen!?! 😯 (Dobro došli u 1946. ili u Zonu sumraka). Profesorka geografije nam je rekla da bi ona došla ako je pozovemo, a onda bi se do kraja života sudila sa državom oko toga po kom je osnovu kažnjena, ali ostali nastavnici nisu smeli (i ne zameramo im)
Tako da i to vidim kao ogroman problem, ministarstvo prosvete izgleda ima prava da odluči gde nastavnici i profesori smeju, a gde ne smeju da idu u svoje slobodno vreme… Tuga, čemer i jad.
P.S. Opet se izvinjavam zbog predugačkog komentara, ali jako sam ljuta i izrevoltirana, jer se još jednom sve lomi na roditeljskim i dečijim ledjima. Restorani nisu izgubili svoj prihod jer nam oni donose hranu (i pribor i stolice), škola je oprala ruke i rekla mi ne smemo protiv odluke ministarstva, a mi smo ostali u nebranom groždju tri dana pred maturu…
Proslavu male mature treba ukinuti potpuno. Moja je bila pre 13 godina i uvek sam mislila da je to potpuna glupost. Deca treba da budu deca, a roditelji bi trebalo najzad da nauče da ne bacaju novac na seljačenje, uključujući tu i proslave 18. rođendana, već da pruže deci nešto inspirativno. U Srbiji se novac stvarno rasipa na gluposti. I slažem se i za matursku ekskurziju, žao mi je što sam uopšte i išla na nju.
Kasno vidjeh, i očigledno kasno počeh da čitam ovaj blog. No dobro. Moj stav je da nema nikakve potrebe za slavljenjem male mature. Ja je nisam slavila i tad je niko nije ni slavio, a ni prije mene je generacija je nije slavila. Uopšte nemam pojma kad je počelo to slavljenje male mature. Ali vidim svašta me očekuje kroz desetak godina.
ja mislim da mala matura treba da se slavi kod kuce sami sa roditeljima