Mama, kolika je tatina piša?

Je pitanje koje će dete da vam postavi negde oko dvanaeste godine, kažu psiholozi. Vi seckate luk i razmišljate kako Mica s’ trećeg sprata ima lepše sandale a i muža i odjednom se nadjete u šoku jerbo vi jeste slutili da će vaš dvanaestogodišnjak ovo da pita al’ ste mislili tamo negde kad bude imao dva’estak, ovo je stvarno rano. Psiholozi kažu da progutate knedlu i pazite da ne počnete da seckate i prste a onda da odgovorite i to iskreno, ni slučajno da ne lažete:

a) Ne znam da li je u redu da pričamo o tati kad on nije tu – čime ćete dete naučiti da nije lepo o drugima pričati iza ledja, ko god taj bio a naročito ne o tati kad ste vi videli i bolje;
b) A što pitaš? – na šta će dvanaestogodišnjak, ako je snalažljiv, da kaže – E, ja sam prvi pitao;
c) Da kažete da ste zatečeni usred seckanja luka i da o toj temi (tatinoj piši) niste razmišljali – što je čista i bezobrazna laž;
d) Da ga zamolite a zbog zatečenosti pod ‘c’ o tome porazgovarate sutra a do sutra se informišete i nešto pročitate. O tatinoj piši!

Sad ja. Nisam psiholog. Dvanaestogodišnjaku koji živi u 21. veku, sluša sve i svašta u udarnim terminima a na internetu vidi šta mu nije palo na pamet mama treba da pokaže kako je glupa. Umesto da mu kaže najprostiju stvar na svetu da je tatina pišta veća od njegove proporcionalno tome koliko je tata veći od njega. Nego problem je što se dvanaestogodišnjaci ne razumeju u proporcije i što je mama najverovatnije čitala Frojda pa se ufrkisala da ne istraumira svoju bebu, stoga je najjednostavnije da se pravi da tata uopšte nema pišu a ako ima da ona o tome nije obaveštena što če uraditi čim prije, čim tata dodje sa posla (pogledaj pod ‘d’).

Sad opet psilolozi – kad izlažete dete imajte u vidu da izmedju vas ne smeju postojati tabu teme. Sem tatine piše.

Sad opet ja – budite pametni ali iznad svega imajte u vidu da ste vi majka sa velikim M, što znači da ste dobra domaćica, da ste dete našli u kupusu, u rode nemate poverenja i da vam neki tamo piša nije pao na pamet, ’de muškom detetu da kažete da ste to već videli.

Opet psiholozi – Imaje u vidu da je vaš dvanaestogodišnjak već saznao šta ga interesuje, to da tata ima veću pišu od njega al’ da hoće da proveri kod osobe koju poznaje i u koju ima poverenja a to ste vi. Vi odmah slažite.

Mislimmm, psiholozi, urnisaste sve još na početku. Dvanaestogodišnjaci već znaju i kako se prave bebe i da mama zna, bre, kolika je tatina piša al’ nije lepo da mama to kaže. Ima da glumi glupaču. A pošto su mame glupe, smerne i ne smeju priznati da su videle pišu postoje, jelte, edukativne radionice. Tamo rade pametne tete koje se ne stide da kažu da su videle pišu, ne baš tatinog ali nešto slično, pa će one vašem detetu da objasne i to oko piše a i to da mama nema pišu i da je hendikepirana što bi rek’o Frojd.

Pobesnela sam čitajući ovaj tekst. A kad sam došla do devojčica već sam bila spremna da se upišem na taj kurs, u tu edukativnu radionicu – saznaj Mahlat gde si zeznula stvar vaspitavajući dete, možda muškarci nemaju piše, pitaj boga šta im je ono izmedju nogu i čemu služi.

Devojčice neće da pitaju to oko piša, sramota ih. Meni baš nije jasno kako je nekoga sramota da pita nešto za šta ne zna da li je sramotno al’ ajd’. Mi se genski radjamo da nas bude sramota.

Psiholozi – mnogim majkama ne pada na pamet da ćerke obaveste da će dobiti menstruaciju! Jebooote! I onda ćerka dobije i istraumira se, a da se ne bi istraumirala vi lepo u edukativnu radionicu, sramota je da majke i ćerke pričaju o menstruaciji. Mis’im, pravite se lude, terorišite ćerke da su muškarci aždahe koje nose smrtonosno koplje u gaćama pa kad dobiju menstruaciju i iz malog mozga izvuku da su prljave neka masakriraju kompletno društvo na maturskoj večeri.

Majke, ako ne znate šta ćete i kako ćete, što ne znate sigurno, psiholozi ne uzimaju u obzir da znate, javite se Savetovalištu za mlade. Tamo će vas posavetovati a vašem detetu će precizno odrediti u koju grupu da se uključi – da l’ u grupu o pišama ili o menstruaciji. Vi srećni idite kući a oni neka vam obučavaju dete. Glupost, bre!

Kakvih dvanaest godina! Dete več oko treće godine vidi razliku. I pita. Do dvanaeste godine sve znaju samo ne pričaju. Vide da žive medju ludacima i budalama!

Sve sam pobesnela, stvarno!

Priča iz života:

Moja ćerka, tri godine, gleda u mog brata koji izlazi u gaćama iz kupatila i pita ga:

Ujko, šta ti je to?

On gleda u mene i sav sludjen joj kaže – Ribica!

Moja ćerka: Uuuuu, kolika ti je!

Kad je dobila menstruaciju, radosno je utrčala u kuću da mi to saopšti. Vodila sam je na ručak, proslavljale smo sva fizička i emotivna odrastanja i promene

Vodila sam je na ručak i kad je ušla u ’’svet odraslih’’, da proslavimo. Kako je mojoj majčiskoj duši bilo nije za priču.

I možda ja nisam normalna. Al’ dete mi je normalno.

Ni ona ni ja nismo išle u Savetovalište za mlade. Ja naročito!