Moj živote da l’ si živ

Ako jesi, dolazi ‘leba ti, ne umem sama. Pa da se zagrlimo i zapevamo jednu k’o dodole kad prizivaju kišu.

Pisah jednom o onim našim lepim narodnim pesmama, onim što im se zagubio stihotvorac pa se vode kao narodne, isto ka poslovice. U njima uglavnom ona raspliće kose i čeka da se on vrati il’ iz kafane il’ iz pečalbe il’ je udaju protiv njene volje, sve neka golema tuga. Il’ crkava što se on našljemao prethodne noći pa ga danas boli glava a ona mora da kopa za oboje. I još da peva.

U njima dominiraju:

– pust sokak – njoj oči ispadoše buljeći u pomrčinu
– prazan krevet – ne mož’ celu noć da zaspi, ’ladno joj
– kafana koju kune, ko je izmisli crk’o dabogda, u kojoj njen dragan kiti čočeci
– neuzorana dedovina – dedo ti se u grobu prevrće
– tuga što se uopšte rodila – kog se djavola radjala kad život provede čekajući
– duge kose – što za igranje, što za splitanje, što za čupanje, ovisi
– jeleče – samo puca umesto neko da ga rastrgne
– bakča – svaki cvet je podseća na njega
– žal’ za mlados’ – bila sam mlada & glupa, sad sam pametna al’ matora
– kopanje groba sebi za života – pre ću mlada u zemlju crnicu neg’ tebe da prevarim
– stomačni problemi – nit’ jede, nit’ pije, opevano ’nako suptilno
– pogled uprt u daljinu – gleda u prazno s namerom da ga vidi preko sedam gora i četrn’es mora
– pretpostavke – on’ garant’ tamo juri sojke dok ona ’vamo ne sme u tudje muško ni da pogleda
– samopovredjivanje – sama će sebi oči da iskopa, noge da prebije, dušu da pocepa na dve ’’pole’’, jezik da iščupa, ne treba joj niko drugi
– sitan vezak – veze da ne misli a u stvari misli na svašta nego ne sme da ’lane
– šljivar – mitsko mesto u Srbiji, mesto na kome se dešava i što možeš da zamisliš i što ne možeš
– stara nana – nešto slično crnogorskoj baba Vukosavi
– taraba ili plot – ne sme preko ni da gvirne, odma’ će je potegnu nečim zavrat
– izvor – takodje mitsko mesto u Srbiji odakle se ona vraća trapavija nego kad je pošla, il’ razbila krčag, il’ dovukla kući nekog ranjenika a na vodu zaboravila
– delija – Apolon made in Srbija
– sirotica – lepa al’ bez gaća
– suparnica, ružna k’o akrep al’ bogata
– prerano sazrevanje – još sam mlada i zelena

Onda foršpil i velika završnica – šta je pevač ’teo da kaže. Al’ lepa muzika.

Nego, danas pročitah ovu vest i tvitnuh je pošto sam i ja malo k’o one dodole naricala – jebote ’de se rodih, il’ je pogrešna zemlja il’ sam pogrešna ja, neko jeste. Normalno, tvintuh ovu izuzetno važnu vest sa napomenom da se obrati pažnja na razloge zašto je ovaj čovek zaslužio da bude u Upravnom odboru PTT-a. Zadužio nas, zna da peva ’iljadu pesama a možda i više.

Da l’ zbog ovog tvita il’ misli isto, gos’n SadClown tvitne ovo, kad malo bolje razmislim, u pravu je čovek. Bolje ne zaslužujemo a stih je glup skoro isto kao sve ono što izjavljuju oni koji već jesu u raznoraznim upravnim odborima a i na nekim višim mestima.

Normalno, odma’ mi proradilo ludilo pa malo potražih bisere uz koje se seku vene, rone suze, vade pištolji i pada pod sto. Kak’i narod – takva i muzika. I obratno

Čitate na sopstvenu odgovornost:

– Moj živote da l’ si živ
– Grom nek me pogodi, strela nek me obori, nek i mene jednom žena prevari
– Svi bi pićem da te časte mada niko nije žedan
– Neće moći ove noći ni sad ni nikada, mnogo sam ja takvih imala
– Ja bi’ čak i sad pevala zbog nas a ti si ukrao moj dobar glas
– Stidim se, za oproštaj da molim jer foliram, kad kažem da te volim
– Ja sam žena razvedena al’ nisam jedina
– Pričaš, sve pokvareno kvariš
– Na meni fina, crna, tanka haljina koliko li sam njih na nju odvojila
– Laka biću ove noći baš takva svom bolu ću pomoći
– Da imam dva života jedan i po da ti dam, barem ono pola tebe da se nagledam
– Ja imam čega nemam
– Hoću susret u četiri oka dodji sama, ne traži svedoka
– Ne da piješ, nego ubijaš, daj prestani ako Boga znaš
– Borci se bore, heroji ginu, od tebe neću nista na brzinu
– Mini, mini, mini suknja lepo ti stoji, nosi je stalno, zima, leto, vruće, hladno
stoji ti maksimalno
– Milicijo, puške na ramena, u poteru, pobegla mi žena
– Ja po, ja poznajem pos’o u nijanse ’de ja, gde ja krojim drugi nema šanse
– Posle svadbe otac reče ponosim se tobom sine, i tvog sina tome uči čuveno je naše ime
– Drugi voze kola, uzdignuta cela…

I tako dalje i tako bliže.

Sad možete nešto da popijete.

Novom članu Upravnog odbora PTT-a srećno upravljanje želi Mahlat pesmom koju i sam peva:

“Na stanici harmonika svira
moja draga i peva i plače
voz polazi, ljubim se sa svima
srce lupa sve brže i jače
žene mašu i okreću glave
rukama bi voz da zaustave.“

Mis’im mašem i ja al’ pevam onu – “Jeb’o te voz koji te don’o.“ I tebe i onog što te predložio.