Parada, Jeca Karleuša, 90% Srba, LDP i moje veličanstvo

Prolog, mada ovo nije dramska radnja:

Šta mislim o gay osobama znaju svi koji čitaju šta pišem. Prvi moj tekst o tome je objavljen 2006. godine, masakriran tasterom ‘delete’ urednice koja je na to imala pravo, mogla sam da mislim šta hoću ali nisam smela da zaludjujem čitaoce. Dakle, ni kolumna vam nije oslobodjena tudjeg prepravljanja ako su osetljive teme u pitanju.Ta ista urednica je danas proevropski nastrojena, ukapirala je da mora da prati modu.

Ne razumem šta peva JK, ne svidja mi se kako izgleda, to jest, kako izgleda kad se pojavi da reče koju, ali mi ne smeta što postoji i fascinira me način na koji rukovodi svojom ciljnom grupom. I ne mislim da je glupa. Ovo naglašavam da ovo što pišem ne skrene na stranu – ljubomorna, voli Seku Aleksić i slično. I, svakako, ako bi mi se pružila prilika, ne bih nikako propustila da sa njom popijem kafu, negde u nekoj zabiti, jer me boli uvo što je popularna, ja nisam ni u svojim najglupljim godinama mislila da mi rejting raste srazmerno tome sa kim sedim nego sedim zato što mislim da ima šta da kaže. Hoću reći, ne slušam šta peva ali uvek slušam šta priča, to razumem.

Elem, Jeca je napisala tekst Otvorite svoj um, da znam da ne čita moj blog pomislila bih da je ukrala neki moj sa izuzetkom onog dela o mužu homofobu, moj muž ljubimac nije. Ovo je šala, naravno, normalno je da ljudi imaju slične ili iste stavove sve do onog da bog ne živi u crkvi. Pohvalio je i ko je voli i ko je ne voli, i oni koji misle da je pametna i oni koji su ubedjeni da je glupa, spekulisalo se da li je to pisala ona il’ je platila, svi su, od Tijanića do Basare, pokazali svoj ‘open mind’ – sestro, mož’ te mrzimo al’ ala si ga rekla, svaka ti čast! Sve to, isprovociralo je Jecu koja se ne da isprovocirati da se zahvali tekstom Bajka o zemlji Pandoriji u kome je rekla jedno veliko – mr’š.

Zbog svega toga lider LDP-a umal’ nije pao na dupe kad se Jeca, prethodno pozvana, pojavila na Tribini o toleranciji gde se upoznala i izljubila sa Čedom dva, tri puta, ne znam da li se ljube po srpski il’ po evropski. Dogadjaj je odmah poprimio veličinu legende i ono ‘’pao na dupe’’ nisam rekla ja nego svi mogući mediji. I to je ono što mi izaziva gadjenje.

A zbog svega toga sam danas tvitnula ovo na šta su mi odmah replicirali ovo sa Twitter naloga LDP-a, osećajući, valjda, dužnost da brane Jecu.

Jeca Karleuša je savršeno radila na svom imidžu koji se svodi na to – svi me mrze, svi me blate, svi mogu da mi pljunu pod prozor. Normalno, ovo interesuje i one koji je ne vole i one koji je vole. Klasična estradna priča, mnogo bolja od one – mene to ne interesuje, ko me poznaje zna kakva sam, koju furaju one što žele da budu deo estrade al’ da ostave utisak nivoa u vremenu pokondirenih tikvi.

A zbog svega toga ja pišem ovde pošto je mojoj jezičini 140 karaktera mnogo malo. Pa, dobacite ovo LDP-u.

Da sam pametna kao što nisam, jerbo ne znam ništa o marketingu, moj blog bi bio mnogo popularniji nego što jeste. Mogla sam samo da pustim sve one komentare koje nisam a u kojima su me nazivali glupom, kurvom, kurveštijom, muslimankom (to mu valjda dodje najveća uvreda), izrodom i slično, a od kilometara muških spolovila koje sam popušila kroz komentare bih garantovano ušla u Ginisa. I eto mi popularnosti, mislim i internet ima svoju estradnu stranu. No, ja kidala živce pa digla ruke. Oni mi kažu – ma napušiš se, ja udahnem i odem dalje. Još me jedino za pevanje nisu blatili pošto se ne čuje.

Ako vas čudi što sam ovo napomenula evo objašnjenja – moj blog je kao čitan. Neću da kažem koliko jedinstvenih poseta i otvorenih strana dnevno imam da pojedini ne bi pali na dupe i razvlačili me okolo, pošto je to osetljiva stvar u blogosferi. Oni koje najviše volim su oni koji se vraćaju na moj blog, moje lično zadovoljstvo histeriše kad vidim da je neko sat vremena na blogu ili da je otvorio 30, 40 strana. To znači da sam ga nečim ‘takla’, zainteresovala ga, nevažno je da li se sa mnom slaže ili ne, važno je da sam nešto pokrenula. Na trenutke sam, tokom nekih pisanja, imala na pameti – da li nešto da objavim ili ne – pa sam sve objavljivala zato što nemam ciljnu grupu, blog mi prvenstveno služi da kažem ono što mislim, ne bavim se dupeuvlačenjem i nemam ambicije da zaradjujem blogovanjem. Ovako sujetna i zaljubljena u sebe kako jesam, savršeno dobro znam da nisam uvek u pravu i da je mnogo onih koji se ne slažu sa nekim mojim stavovima ali vrlo često razmišljam o tome šta se dešava u glavama onih koji me čitaju. Nad svakim komentarom sam se duboko zamislila i mnogo komentara je bilo moja inspiracija ze neko sledeće pisanje. Poenta ovoga je da ja imam svoje grupe, i onu koja mi aplaudira i onu koja mi zviždi, samo se nametnulo, nisam ciljala.

Ovde moram da ubacim da postoji mnogo blogera koji me fasciniraju, da ne pomislite kako ja sad kao nešto dižem sebe, najlakše mi je o sebi da pišem. Dakle, postoji mnogo blogova koji su odlični, imaju svoje redovne čitaoce, koliko god ih bilo malo – srpska blogosfera je mala ali radimo na tome, jelte. Da je veća ja bih, (ili neko od vas), možda bila čitaniji bloger, neko čija reč nešto znači pa bi neko možda i obratio pažnju na nas, to jest, na ono što kažemo.

Ako ste pomislili da je ovo tekst o Jeci Karleuši – nije, to je bio samo prolog, sledi razrada, a u razradi je LDP. Samo mi se nametnulo.

Nisam član LDP-a, niti bilo koje stranke, ali sam njihov glasač od kako postoje. I ciljna sam im grupa. Pretpostavljam. Pred izbore. Onda obavezno pozove neka lepršava, poželi mi dobar dan i još bolju noć i zamoli me da ne zaboravim da glasam u danu koji dolazi posle besane noći – ovaj narod će opet da napravi sranje. Sve to isto uradi, par dana pre toga, LDP podmladak koji me zaskoči u spavaćici i udeli mi ceger za zeleniš i šolju za čaj na kojoj piše LDP, valjda da pijem čaj kad se poluluda vratim sa pijace i mislim na Čedu. Ali ja ne pijem iz nje jerbo već imam svoju šolju na kojoj se guzi Bart Simpson i jer me ovakve stvari do zla boga nerviraju. I jer Čeda ne misli na ‘’mene’’. Na nas kao ciljnu grupu.

Ako iz svih mojih tekstova koji imaju politiku za temu niste ukapirali za koga glasam, eto – za LDP. Ne zato što sam najbiliža onome što rade, to jest, šta govori Čeda, nego zato što su oni najbliži onome šta mislim ja. Te stvari ne kapira ni jedna politička stranka pa ni LDP. Meni je Čeda blizak i kad kaže ono – jebaćemo te, zato što bih ja u onoj istuaciji isto to rekla. Ko je mislio da Čeda ne izgovara glagol ‘jebati’, grdno se zeznuo, izgovara ga češće nego ja. Ovo je pretpostavka. Ako je normalan čovek.

Poenta cele priče je – Jeca Karleuša ima svoju ciljnu grupu i garant’ može da utiče na mišljenje te grupe, normalno je da to iskoristi. Normalno je da to iskoristi i LDP. Mislim da preko Jece dobije još glasača. Normalno je i da se Čeda izljubi sa njom.

Šta ovde nije normalno?

Nije normalno to što ‘’ja’’ za LDP ne postojim kao da neće biti izbora. Nenormalno je to što jedna stranka voli da kaže i utiče a nema vremena da čuje. Nenormalno je da ja ne bih mogla da se približim svom ‘’idejnom vodji’’ ni u ludilu iako imam malu grupu onih koje ‘’vrbujem’’ kad god se povede priča o politici a to vam se klacka na tankoj liniji sa seksom, a o ljubljenju da ne govorim. A imam grupu i na blogu.

A najnenormalnije od svega je da zbog toga što ‘’moja’’ stranka ne obraća pažnju na ono šta ja i meni slični misle, hoću reći – Jeca je Jeca ali ako samo oni koji je slušaju, ne šta priča nego šta peva, kao što vidite, sad je njen kolumnistički ispad najveću pažnju izazvao kod intelektualaca, glasaju za LDP, to je malo glasova. Da vam sad ovde ne navodim procente koliko domaćinstava u Srbiji ima kompjuter a koliko procenata tih domaćinstava ima i internet. To treba da vas interesuje.

Ono od čega mi se diže kosa na glavi – zbog toga što ‘’moja’’ stranka koristi samo moje telo u sezoni glasanja, znate ono – ja sam deo biračkog tela, što se ne trudi da pokaže da postoje mali ljudi koji glasaju za nju, ja sam deo onih 90% Srba za koje onaj vlasnik ZOO vrta u Jagodini kaže da mrze homoseksualce, da Radiša Urošević treba da bude član Upravnog odbora PTT-a jer lepo peva, da je Boris Tadić mudriji od Aristotela i da Jagodina ima veću posetu turista po metru kvadratnom nego Venecija, a nema homoseksualce. I osećam se kao poslednji idiot!

E, pa drugovi iz LDP-a, gospodine ili gospodjo, ko već stoji iza Twitter naloga LDP-a, mene interesuje što mi se ni jednom ne obratiste pre nego što ‘’potkačih’’ Jecu a, kako rekoh, nisam nju nego sve one koji preteruju, ko god to bio, u ovom slučaju medije? Vi ste, nažalost, danas kolateralna šteta mog razmišljanja. Zbog toga što vas ne interesujem i što ste dozvolili da upadnem u onih 90%. Da vas interesujem, znali biste da podržavam Jelenu bar što se ovoga tiče. I da prostim, neintelektualnim, blogovskim jezikom umem da kažem – spasite pedere. Čemu vama služi Twitter? Jer, procentualno većina onih koji slušaju Jecu nemaju internet.

Znate, ja već dugo patim od neurosis serbia zato što je politika kurva. Na vama je da me izlečite. Očekujem. Ja, naprimer, zbog Jecinog istupa neću ni glasati za vas, ni ‘’protiv’’ vas, to na mene ne utiče. Šta utiče na mene mogu da napišem a neću. Na vama je da zaključite iz ovog teksta. Ima nas koji sami umemo da mislimo, to sam htela da kažem. Ako vam je to uopšte važno. Ako nije dobićete na jednoj strani a na drugoj izgubiti. Ne zbog ovog ‘’slučaja’’ nego zbog mnogih drugih stvari. Izbori će biti. Da l’ sutra, dogodine, ili u godini kataklizme, vama bi trebalo da bude svejedno. Inače samo za džabe trošite pare u predizbornoj kampanji. Mišljenje se stiče a ne kupuje se.

Tol’ko.

Blogovanje je super stvar. Obavestiću vas koliko je ljudi pročitalo ovaj tekst.

I da, pošto smo prošli prolog i razradu ovde treba da bude epilog.

E, njega nema.

Čeka se.

Blogerka ovdašnja.