Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Primer prvi:
Vest o dilovanju droge, prodaji oružja , pretnjama i sličnom na Fejsbuku. Izmedju ostalog ima, k’o u pravom životu, telefonskog seksa, seksa na sve načine i u svim pozama. Izjava korisnice Fejsbuka:
Šaljem poruke sa svog broja telefona i dajem osnovne informacije o ceni usluge. Nisam studentkinja iz provincije koja bi želela još malo dodatnog novca, već jednostavno volim to što radim. Znam da zakon ovo ne reguliše i drago mi što mogu da radim šta god hoću.
Kako moja plitka pamet kapira devojke iz provinicije su glupače koje pojma nemaju šta je seks a još manje umeju u njemu da uživaju. Ako ga i potkače nekako to je način da se skinu roditeljima sa grbače, seks kapiraju kao dodatan posao. Honorarni. Rad po kućama, šta li. Ovce. Niža vrsta!
Ako se i jebu devojke iz provincije rade to iz ljubavi a to je demode. Tako misle ove što nisu iz provincije, rodjene na beogradskoma asvaltu, čiji su roditelji sišli s raznoraznih planina. Mislim, u Beogradu da ubodeš Beograđanina s beogradskim pedigreom od pre ratova teška posla. Oni su se prenerazili čega sve ovde ima i posakrivali se. Svega ostalog ima.
Devojke sa beogradskog asvalta su emancipovane, širokih i dalekih vidika, jebu se što vole, d’izvinete, kad naplate jebanje ne naplaćuju što im trebaju pare nego zato što su pametne pa znaju da se svaka usluga plaća i da one imaju cenu.
Primer drugi:
Čitam ja, k’o da nemam pametnija posla, priču jedne novinarke čiji se prijatelj zaljubio u devojku sa Beogradskog asvalta. Njoj se ne sviđa. To vam je onaj čuveni problem – da l’ će onaj ko vam se svidja da se svidi i vašim prijateljima pa ispadne da je mnogo važnije da l’ se sviđa njima. Ako im se ne svidi ima neprekidno da seru svom prijatelju koji će, jadan, da se deli između prijatelja ’’ruku bi dali za njega’’ i sebe. No, ovoj se ne sviđa. Ona smatra, poznajući ga takvog kakav jeste, ili kako ga ona vidi, da je on zaslužio neku “naivnu brucoškinju iz provincije“. Znači voli ga, al’ ga vidi ko soma.
Odma’ sam poludela!
Ako ima neko ko zna neka mi objasnii šta je to “naivna brucoškinja iz provincije“.
I dokle će devojke iz provincije to nositi kao hendikep? Šta im to fali? I jesu li niža vrsta u odnosu na beogradske devojke?
Koliko je meni poznato ni po čemu se ne razlikuju sem po naglasku.
Razgovor ispod mog prozora:
I ja mu, brate, kažem, ‘ajde to si i njoj rekao…
Ma, brate, on to svakoj kaže…
Jeste, brate, on misli ne zna se…
Brate, ma sto puta ti bolji onaj…
Brate se izgovara kao BrRRRateeeE.
‘’Braća’’ su dve devojčice od 13, 14 godina. One će jednog dana postati devojke sa beogradskog asvalta. Gvirnula sam sa prozora, ubilo me ovo ‘’brate’’.
Eto! Koliko ja znam provincijalke imaju prednost.
Bar kod Beograđana koji se sve više zabavljaju i žene provincijalkama.
Dosadila im plastika. Rečnik, naopaka emancipacija, prosvećenost koja je kulminirala samo u medjunožju. Glupost!
Ja sam vam živ primer!
Ne bih globalizovala stvari, sve o cemu pises je stvar licnosti. I sve zavisi od osobe do osobe.
Ne zelim da prihvatim ovo kao globalno misljenje, jer ne moze da bude. Postoji i takva strana medalje, ali i drugacija, zar ne?
Svaka medalja ima dve strane ali eto ponekad se jedna cesce okrece pa gledas u nju.
Gospodje drage, mislim da ima puno medalja, a ima i nekog sitniša, dakle – puno strana medalje i novčića, naročito onih od aluminijuma. Retka je para zlatni novčić. 😐
Mada…da budem iskrena, nisam najbolje shvatila ko ovde valja, ko ne valja. Beogradjani, Beogradjanke, provinicjalci, provincijalke? U cemu je poenta posta?
I jednih i drugih (vracam se na pocetak), ima i dobrih i losih. Stvar osobe, ne podneblja.
Ako sam pogresila, objasni mi, ne kapiram.
Ko ti je reako da si pogresila u bilo cemu.
Sto se mene tice ne valja stav da postoje Beogradjanke i provincijalke. Da su Beogradjanke dozivele orgazmicka prosvetljenja koja provincijalke nikada nece dostici jer su rodjene u provinciji. Vidis, postoje oni koji misle da ih podneblje cini posebnim.
Je l’ citas ti sta ja pisem, to jest, sta rekose oni o kojima pisah?
Ja jos boldovala 😯
E vala svaka ti cast. Sto miliona posto si u pravu, nek’ se ljuti ko koliko hoce. To bre rodjenjem u Beogradu odmah postaje vise bice u odnosu na sve druge, nema veze da l’ je nevaspitano, da l’ je glupo, da l’ prosto, neobrazovano… nije vazno. Racuna se samo da je rodjeno u Beogradu. Komentarisala sam x puta bas to sto si rekla – pravih Beogradjana nigde ni od korova. Akcenat unakazen (lepo bi bilo da cujete Goricu Nesovic sa B92 kad se sprda istim), maniri zaboravljeni, ma necu da se rasplinjujem.
Ne, ne pogadja me to sto sam iz provincije, rodjena sam Beogradjanka i po „pedigreu“, ne samo po slucajnom mestu rodjenja, al mnogo sam srecna sto mi deca rastu u „provinciji.“ 😛
Znas sta, ja se ponekad zapitam da nisam, bre, neki baksuz, mnogo serem o nekim pojavama. Sta cu kad ih vidim i kad me bocnu u oci i u pamet. Onda se zapitam da l’ uopste imam pameti i sto se vec jednom ne prepustim stihiji pa gde stignem.
Sto bi se bilo ko ljutio. Ja primetila, ja napisala, napisacu opet kad primetim.
Citah sta si napisala, ali ne razumedoh.
Boegradjnka sam, ali niti se time dicim, niti se toga stidim. Volim svoj grad i ljude u njemu, koji su deo mene, moje proslosti, sadasnjosti, zivota i ne prijaju mi negativne konotacije na temu Beograda i ljudi u njemu.
Uvek smo trn u oku svuda, ne znam zasto i nervira me to!
Nisam ja kriva sto me majka rodila u Beogradu i sto tu zivim, jel` tako?
Mali je broj ljudi kao sto je Sanja da su otisli iz Beograda u manji grad (sve vise i ja imam tu zelju), ostala vecina hoce u veliki grad. Meni do sada ni direktor, ni sef nije bio iz Beograda, nego iz ne secam se odakle. Uvodjenje novog akcenta je upravo stiglo iz unutrasnjosti, a to brate i ostalo govore devojcice u pubertetu, promenice se godinama, i ja sam izigravala frajera u njihovim godinama.
I razlika nije samo u naglasku, razlika je sto su deca iz unutrasnjosti imali mirnije detinjstvo i mladost, a mi ovde smo na oprezu oduvek, jer ovde uvek ima svega, sto urodjenog, sto donesnog. Razlika je sto mi ovde imamo uspomene, proslost, oni ne, nama znace ulice, parkovi, jer imaju emotivnu vrednost.
Koja silikonska lepotica, pevaljka je iz Beograda? Koliko direktora televizije i vaznijih javnih ustanova su Beogradjani? Koliko politicara su Beogradjani? Ko propagira sve ovo sto se desava?
Beogradjani? Tesko.
Nama, meni, niko ne smeta, ali tu se prica zaustavlja, ljudima koji nisu u Beogradu, ja smetam, mi smetamo.
Briga me ko je odakle, ako je covek.
U Beogradu, najmanje ima Beogradjana!
Ja nisam bas sigurna ali imam utisak da se ti osecas licno pogodjenom.
Gle, ja sam samo napisala o jednoj pojavi, to se desava, cesto da se devojke iz provincije anatemisu kao niza vrsta.
Nemoj molim te da mi govoris koja je pevaljka iz Beograda. Pink je u Beogradu, sve ono sto je pomerilo moral i izvrnulo kulturu naopako krenulo je iz Beograda, sa ulica stiglo pravo u TV studije koji su sirili “kulturu“ u Srbiji. Kad smo vec kod toga ja devedesetih godina nisam videla u svom gradu ni jednog sa kajlom i obucenog onako kako su se oni oblacili.
Stvarno te ne razumem, I sama znas da pojedini ljudi imaju ovakav stav. Sad ispada da si ti ostecena. Kako ti imas uspomene u svom gradu tako ih ima i bilo ko drugi iz nekog drugog grada, koja je razlika u tome.
Kome ti smetas i zasto bi ti bilo kome smetala? To sto ti ni jedan sef nije bio iz Beograda je posledica politike “moj do mojega“, toga ima svuda i to i ja mogu da kazem za Kragujevac, i tamo ne sefuju ljudi iz Kragujevca nego sa svih strana. Po nekim linijama.
Ovo sto sam napisala nije bilo usmereno protiv Beogradjana a ponajmanje protiv tebe, nego protiv stava.
Vidis, Zelena, sve je centralizovano u Beogradu,na zalost vas Beogradjana pa imate veliki priliv provincijalaca. Evo, iz unutrasnjosti se bore za decentralizaciju, ako budete imali srece, mozda se povuce vecina koja vam je donela negativne stvari.
E, sad ako bih ja pisala ovaj komentar u duhu u kom si ga pisala ti mogla bih da budem vrlo uvredjena sto ti mislis da smo vam mi, iz provinicje, doneli pevaljke, silikone, mafijase, i ostalo.
Ti i ne treba niti da se dicis niti da se stidis. Ali,isto tako ne treba da se dici a jos manje da se stidi neko ko je iz provincije. A prinudjen je da nosi taj pecat da je iz provinicje, da je zagadio Beograd svojim naglaskom, silikonima (!!!) i ostalim.
Ko, Zelena, propagira ovo sto se desava? Mi iz provincije?
To sto si ti komentarisala ja nisam napisala.
A komentarises kao vecina Beogradjana – osteceni ste akcijom nas dodjosa i nasim prisustvom. Malo ponizavajuce za mene.
Izvinjavam se, ali nisam htela nikoga da uvredim, povredim, ponizim ili bilo sta slicno tome.
Htela sam reci da i onaj ko je rodjen u Beogradu nosi pecat, kao i svako drugi rodjen bilo gde u unutrasnjosti.
Bezmalo puta sam cula, ‘ma ti si iz Begisa jebote’, pa sta? Nama je ovde lakse i lepse nego bilo kome, bilo gde drugde…ali ljudi misle drugacije.
Reagovala sam, mozda licnije nego sto bi trebalo, ali iskreno pun mi je kufer kritikovanju upucenom svemu sto je u Beogradu i iz Beograda. To je moj grad, nemam drugi, volim ga kao sto svako voli svoj i to je to. Pojave koje se desavaju ovde, desavaju se i drugde, ali se o tome ne pise toliko kao o ovoj razlici i to me nervira, zasto se uopste to potencira?
A da sam omasila temu, moguce je, rekoh da nisam razumela poentu. Shvatila sam da se pravi razlika izmedju Beogradjanki i provincijalki, a ko je pravi i zasto ne znam. Meni su ljudi, ljudi odakle god bili.
Zelena, ništa lično, ali riba od glave smrdi.
Glupave provincijalke nisu ništa same izmislile a da ih nužda nije naterala.Sve je uglavnom vidjeno od neiživljenih beogradjanki čije su majke bile brucoškinje iz provincije. E pa te koje više ne znaju šta bi sa sobom su iz nekih američkih filmova pokupile gluposti kojim su sebe isticali u društvu i time postavljale nove standarde. Nažalost nakaradne. I tako je glupost postala prevladavajuća u društvu. Tako su govna isplivala na površinu. Inače su one beogradske iste kao i one iz provincije. Ima onih koje valjaju i onih koje ne valjaju.
To važi globalno, ljudi mogu da budu dobri i loši i to ne zavisi od porekla.
A što se tiče beogradjana, njh ni svećom ne možeš u Beogradu da nadješ. Ili su pobegli u beli svet od najezde dodjoša ili su se povukli u ilegalu od tajkuna i kontraverznih biznismena.
I samo da ponovim , loš čovek je loš čovek odakle god bio, a ko ume i voli da se jebe neka to i radi a ko ne ume naučiće 😀
@Zelena,
meni se cini da smo i ti i ja i Mahlaticka na iste stvari mislile, samo se vas dve niste bas sporazumele.
Ja sam puno puta bila u situaciji da me nabedjeni „Beogradjani“ gledaju onako malo podsmesljivo kad kazem da sam iz Bora, cak mi je jedna objasnjavala sta su to kokice za mikrotalasnu i kako se prave!? Pa da, otkud bih ja iz provincije mogla to da znam, iako sam ih igrom slucaja dobila pre deset godina iz Norveske. 😛
O takvim „Beogradjanima“ smo pricale, a i sama si rekla da onih pravih nigde nema. 😉
U Beograd se oduvek dolazilo. Beograd je oduvek bio otvoreniji za došljake nego mnoge druge prestonice. Kao Beograđanka generacijama unazad, tako sam vaspitana i iskreno ne znam nijednog starosedeoca koji bi imao nešto protiv dođoša. Naprotiv. Verovatno ima i takvih, ali ima svakakvih. Oni koji se najviše pozivaju na ‘beogradski pedigre’ su ‘Beograđani’ iz Leštana, Jajinaca, Vrčina. Upravo su oni ti koji preziru svoje poreklo, stide se krajeva odakle su došli. Srećom, i takvi su u manjini.
Primitivizam je preplavio Beograd još od Drugog svetskog rata, rećiće svako ko ima baku i dedu iz Beograda. Moje lično mišljenje je da je ipak najmanje primitivizma stiglo iz srpske provincije. Pravim veliku razliku između seljaka i seljačina,kao i između provincijalaca i primitivaca.
Mislim da se o Beogradjankama zna uglavnom sve.. pa ko voli Beogradjanke, nek’ izvoli… Ko ih ne voli, ima Beogradjane 😉
(il’ dotakinje, ‘bemliga 🙄 )
Zasto niko nece da obradi temu…recimo, naivnih Zagubicanki? 🙂
Mene me to vise dotica!
Zelena, jeb’o te tvoj grad, on je sad i moj. Jes’ da sam iz provincije al racunam nisam toliko losa.
Svima ostalima, naravno, los covek je los covek, bilo gde. A lost sto rece velika je razlika izmedju seljaka i seljacina – onih koji vise ne nose opanke i provincijalaca i primitivaca. Ovih drugih ima vas svuda i mnogo ih ima.
Srnch, bonah, to sto tebew dotakinja il dotica ja ne znam al’ cu da se raspitam samo za tebe i napisacu esej o naivnosti zagubicanki. Cim na’vatam neku.
Mahlat, bona, ko je rek`o da si losa, odlicna si bre, nego da mi vidimo da resavamo Drnchu problem, to je sada bitno 😀 Odnosno Srnchu, kako ti napisa 😆
Toliko sam se obradovala kad videh Drncha, da poceh da brljam
ali srnch… 😆 😆 😆
Strasno sta sam napisala
dotakinja me sreca sto se Drnch pojavio
nisam bas sigurna sta sam ‘tela
😆 😆 😆
Hvala ti k’o sestri. Sada znam sta sam. Provincijalka rodjena u Beogradu!
Nego drnch, ko li te izlaga da su Zagubicanke naivne?
U pravu si…konacno neko da ispljune knedlu sto nam je svima u grlu…ti si izabrala pravi nacin.peace <3