Najčuvanija tajna

Ako ste pomislili da sam provalila ko je u stvari bio Tito, da l’ su Maje u pravu i da od 2012. neće da nas bude, ko je bio Džek Trbosek i da l’ smo bube zlatice dobili s neba od mrskih Amerikanaca ili da l’ je Hitler skončao još onomad ili ga negde kloniraju – niste u pravu a na početku da upozorim da muškarci ovo ne čitaju, ništa neće razumeti.

Gde je bog sakrio raj od ljudi takodje nisam otkrila.

Obraćam se isključivo ženama, sapatnicama u božijem prokletstvu ‘’ Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš decu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvog, i on će ti biti gospodar.’’

Nekako se izborismo, kako koja i kako gde, da nam volja naša ne stoji pod vlašću muževa naših, jes’ da je koštalo, ne dadoše nam da radimo, manje nas plaćaše, ostavljaše nas, proglašavaše kurvama, nosismo slova srama, spaljivaše nas, kamenovaše, udaraše maljem u glavu, odsecaše klitorise, zašivaše vagine i sve to još rade u pojedinim delovima sveta.

Ono što nismo uspele da promenimo, unapredimo i olakšamo su porodjajne muke.

Part One

Elem, ja sam tokom trudnoće razmišljala da l’ za brzi voz da se hvatam ili da sačekam porodjaj pa da umrem onda. Bila sam ubedjena da to neću da preživim za šta su se dobro pobrinule one koje su se porodile pre mene sve tešeći me – blago tebi, tebi je prvi put, ne znaš šta te čeka. I ja tako mislila da me čekaju samrtne muke. Tokom onog čekanja da porodjaj krene kad god me je lekar pitao boli li me ja odgovarala da me ne boli. A bolelo me samo što nije bilo za umiranje pa sam računala i da nije neki bol. Sam porodjaj… šta reći, par minuta u kojima misliš da će telo od struka da ti se odvoji i ode na svoju stranu a glava da ostane da Evi sve po spisku, šta se kog djavola muvala sa zmijama i podmetala Adamu, mogao je i slep da živi, svima bi nam lakše bilo. Ono što Sizif gura uzbrdo i hukće u znoju lica svog nije ništa naspram toga koliko duva i diše u ritmu žena koja pokušava da se porodi dok svi oko nje imaju svoju priču i svoj savet a doktor koji nije rodio ni buba švabu a koji bi na zrno peska koje bi morao da izbaci iz bubrega garantovano umro, kao da je šestoro dece rodio teši da to nije ništa. Pročitao u knjizi. I bolje od tebe zna koliko te boli, slatko da ga uhvatiš za mooda i počenš da stežeš ko Marko Kraljević kad cedi suvu drenovinu pa da mu govoriš, dok mu oči iskaču, da je razmažen, da je kukavica i da ti savršeno dobro znaš da to ništa ne boli. I da mu vičeš – samo diši duboko i misli na nešto lepo.

I dobro, jeste to bol koji se najbrže zaboravi, u jednom jedinom treptaju oka, onog trenutka kad ugledaš svoje dete, toliko se zaboravi da bi većina žena na pitanje – Hoćeš još jednom? – rekla – Hoću!. Bar bih ja. I na stranu sve, u životu nas mnogo toga boli a ne rodi se ništa, ovde, koliko god da boli znaš zašto te je bolelo.

I nema tu mnogo pomoći, što bi rekao onaj taksista – Seko, samo se ti opusti, priroda sve dalje radi sama.

Ove novokomponovane se danas poradjaju sa epiduralnom anestezijom jer je, kako jedna od njih reče, prirodan porodjaj strašno ‘’nehumana stvar’’. Rekla joj prababa, ona što se porodila i odmah se uhvatila za motiku. Nego, danas vam je kod porodjaja najvažnije da slučajno ne krenu silikoni pa da sve moraju ponovo.

End of Part One – boli.

Part Two

Porodjaj ne mora da boli. Ako ste pomislile da može biti bezbolan a da vam nisu ništa zabili u venu – niste u pravu. Postoji i orgazmički porodjaj. To vam je ta najčuvanija tajna, da se 20% žena u svetu poradja u orgazmičkim trzajima – Joj, da me vidi moja mila majka!

Zašto je ovo tajna pa još najčuvanija nije mi jasno al’ mi se prevrće želudac od ludaka, kretena, budala, svih nedovršenih ljudi kojima nije važno kako, važni je samo da se o njima negde nešto priča i da ih usnimi neka kamera. A i da bude budala koje će na to da se pale.

Sedim ovde i čudom se čudim kako sam sebi dozvolila da me boli kad sam lepo mogla da orgazmiram gledajući u svog doktora koji je ličio na kasapina, eventualno se ljubeći sa njim i da stignem do nekog dokumentarca.

End of Part Two – nema čoveka a naročito nema žene koja za dobre pare neće od sebe da napravi budalu.

Koja se još nije poradjala neka vežba i pokuša dok joj oči iskaču da svoj porodjaj gleda iz nekog drugog ugla i neka orgazmira i smeška se umesto da glumi ženu koja pokušava da napumpa balon za letenje.

Vi koje ste se već porodile, kad vas molim, ako ima neka koja je tokom porodjaja doživela orgazam neka mi kaže. Odma’ da idem da se obesim što sam bila glupa. Mislim, ako hoćete da odate tajnu.

Ako niste sigurne jeste li ili niste, pogledajte kako to izgleda mož’ biti da jeste a da nemate pojma.

Bože, ako si ti sve ovo napravio, aj’ od početka. I s’ razumevanjem.