Narod zna

Ili, kako sam postala vo.

To jest kako ću postati vo. Samo ako dozvolim sebi da se opustim.

Mirno veče u domu Mahlat. Vreme predizborne kampanje. Bilo kad. Idila živa. Mahlat upravo žvaće vest nekog lidera kako narod zna ko su u ovoj zemlji lopovi, ko strani plaćenici a ko domaći izdajnici. I da narod pamti. I da će narod kad tad takvima krvi da se napije. Odmah posle toga na’vataju nekog od tog naroda koji zna i priupitaju ga šta misli da l’ je normalno da radi a ne prima platu, o uvođenju porezna na mobilnu telefoniju što, logično, znači da su mobilni telefoni proglašeni luksuzom a još logičnije da su nas time vratili deset godina unazad i ovaj odgovori – Pa ništa, preživeli smo mi i gore.

Mahlat ukapira da narod zna al’ da ne misli i da ona nema pojma.

Promeni kanal. Neko priča o svetoj glavi kneza Lazara i o tome da narod zna Lazarevu kletvu i da je narod apsolutno, bespogovorno, ma nema pojma da neće, spreman da krene na Kosovo. Mahlat se preslišava u sebi – ‘’Ko ne doš’o na boj na Kosovo…’’ i ukapira da njoj neće da rodi ‘šenica bjelica. Šanse nema.

Al’ narodu hoće. Garantovano. Ako ne bude suše.

Opet promeni kanal. Arlauče neki o tome kako Ona udara u glavu k’o šampanjac dok nasmejana voditeljka sebe udara u glavu čašom glumeći Nju. Mahlat pomisli – Uuuuuuuu, jebote, ko, bre, ovo gleda. Sutradan pročita kako su piplmetri perthodne večeri poludeli i da je svaki Srbin u svetu, i onaj na vr’ Mont Everesta, gledao to udaranje šampanjca. I da narod zna šta je dobro.

Mahlat ponovo ukapira da ona nema pojma.

Gos’n Give me Five izjavio da je društvo ogrezlo u korpuciji. Mašala! I rek’o – Narode, ja vam kažem, odgovaraće svi koji su korumpirani. I članovi Demokratske stranke. Ako se utvrdi da oni imaju neke veze s tim.

Mahlat već oseća blagu mučninu al’ se raduje što je gos’n predsednik otkrio tajnu i podelio je s narodom. Svi nasmejani. Mahlat pljuje i šapuće sama sa sobom. Saznaje usput da će Demokrtska stranka ubuduće svoj propagandni materijal da štampa na glinenim pločama. Kriza je!

Mahlat gleda zasedanje skupštine. Saznaje da predsednica nosi Miu Miu cipelice, lider LDP-a patike od najmanje osam ‘iljada eura a da je neki tamo mafijaški premijer toliko zas’ro da oni sad ne mogu da povade zemlju iz govana. Dok se ne utvrdi ok’le predsednici cipelice Miu Miu a lideru LDP-a patike, nema napretka u Srbiji.

Mahlat ukapira kako narod zna gde leži istina, valjda u cipelama. Ona mislila u izgovorenoj ili neizgovorenoj reči. Mahlat isto tako zna da bi onaj mafijaški premijer koji im je kriv što je postojao ne može da ustane iz groba. Nažalost. Ali da može, trčeći bi se u njega vratio.

Na sve što Mahlat kaže saznaje da toga ima i u Evropi. Šta ona misli? Da toga nema? Ima brale! i korupcije, i lažljivih političara, i neodgovornih lekara, i korumpiranih sudija, i ludih zakona i pedofila, i pljuvanja po ulici. Što Evropa da ima a mi da nemamo. Mi smo Evropa! Još tamo mora da se radi. Da sedi Mahlat i da ćuti. Da ne muti bistu vodu.

Kad Mahlat kaže – pustite homoseksualce na miru – odgovore joj – Nije ti ovo Evropa da se pederi šetaju okolo. Ovo je, bato, Balkan! Odma’ je poklope da 78% Srba ima doktorsku diplomu i kategorično tvrde da su pederi bolesnici i da kapljično prenose svoj pederluk. Opasnost po naciju. Usput sazna i da se u Srbiji stvarna bolest – narkomanija – ne leči kako treba nego izolacijom i lopatanjem u duhovno religioznim centrima. Ukapira da je glupa ko som!

Ako jednog dana dobije tuberkulozu, sidu ili nešto slično, ‘ladno može da ode u neki duhovni centar, podmetne dupe i kaže – Udarajte sve dok ne isterate đavola iz mene. I da povede muža ljubimca da ljubi duhovniku lopataru ruku. i da izjavi za sve TV stanice – Samo oni mogu da mi spasu Mahlat.

Mahlat saznaje da srpska snajka, brazilska manekenka, koja je brzom procedurom, što u Srbiji inače ne postoji, postala srpska državljanka jerbo je lepa i raznosiće glas o Srbiji po svetu. I jer donosi miraz od 8 miliona dolara! Kad ga preda u ruke svekru i svekrvi sa sve mekim stvarima a svekar i svekrva ga razdele narodu, imaćemo dolar po glavi stanovnika. I po neke tanga gaće.

Svi euforični. Zna narod šta za Srbiju znači snajka manekenka.

I tako… svake večeri Mahlat saznaje da narod tačno zna a de je ona glupa k’o noć.

I svake večeri rešava da krene da pase travu.

Pametnije bi joj bilo.

Kad već ne ume da postane narod koji zna.

Kad ne ume, glupača jedna, da se raduje kad objave da je gos’n Give me Five naručio još dva mosta.

I samo da se osmehne i kaže – Evo odma’! S šlagom ili bez šlaga?