Ne diraj lava dok spava

Jednog dana, a koliko se piše o tome biće da je taj dan prekosutra, ljudi će se iskrcati na Mars. Samo još da utvrdimo možemo li tamo da dišemo bez škrga ili ne. Ako bude ne, ugradiće nam škrge, to je bar lako, mislim nauka napredovala do onog stadijuma – nema šta ne možemo.

Jednog dana će biti pronadjeni i lekovi protiv neizlečivih bolesti samo što taj dan neće biti prekosutra, ne isplati se, ono što ne izgine u ratovima i ne crkne od gladi mora da bude podvrgnuto nekoj drugoj selekciji.

Jutros razmišljam, šta će ljudi na Marsu… Kog djoku tamo traže kad ovde nisu uspeli u mnogim stvarima. Sve nešto mislim kad bi bog, bilo čiji, najzad rešio da se prikaže i kaže ljudima – Aman, zaman, gledam vas odgozgo i sve čekam ka’ ćete, ka’ćete, sve ste, bre, naopako pročitali, protumačili, upropastiste mi delo – ljudi bi ga gledali k’o krava mrtvo tele misleći il’ da je budala (koliko god da mu se klanjaju teško da iskreno veruju da zna bolje od njih), il’ da je popio nešto pa ne zna o čemu govori, ili bi mu rekli – aj’, ’leba ti, idi odakle si doš’o i ne kvari nam igru, ovako igramo vekovima, što ranije nisi doš’o, sad je gotovo.

E, šta god ljudi uspeli a više stvarno nisam fascinirana, postoji ta viševekovna igra kojoj pravila ne možeš da promeniš pa ne znam šta da bude.

Dakle, još jednom o večnoj temi – muškarci su nad bića a žene su pod bića, kud ih bog napravi.

Ja tvrdim da su i žene ljudi al’ ne vredi, žene nisu ljudi. Žene su… nemam izraz, ja sa ovakvom jezičinom… nešto izmedju amebe i brdsko planinske koze ili majmuna.

Znate, dočepam se tako nekih novina za modernu ženu, na prvoj strani pročitam kako treba da mi stoje sise u četeres i nešto, da niko ne primeti da imam tih četeres i nešto, na drugoj da ne biram izmedju dece i karijere jer savremena žena je zmaj žena, na trećoj u koju čokoladu da potpim dupe, opet zbog onih četeres i nešto i taman kad počnem da žalim što nemam ’smederevac’ da odmah presudim ovoj gluposti, obrnem stranu i naletim na ovo – ne diraj lava dok spava jerbo lav ako se okrene i rikne, usraćeš se u gaće.

Ako se bude stiglo do Marsa, stići će muškarci, mi ćemo ovde da ostanemo da nas edukuju kako da se ophodimo prema njima kao prema lutkama od porcelana dok nas definitivno ne pretvore u majmune.

Put metamorfoze žene u majmuna

Slobodna interpretacija bez odstupanja od teme:

Muški i ženski mozak se suštinski razlikuju što dovodi do toga da mi žene ništa ne razumemo muškarce a ako želimo da budemo voljene ne bi bilo loše da pokušamo da razumemo, dešifrujemo i viknemo Eureka!

Usran golub

Ako želite iskren razgovor sa muškarcem i očekujete da vas gleda u oči a on se vrti kao usran golub po kući, to nije zbog toga što ga boli uvo nego ima urodjenu frku od razgovora pa bi bilo dobro da ga ne nervirate i tražite da sedne, možete da se gledate u oči i sa zidovima. Ja inače očekujem da me gleda i u oči i u čeonu čakru što znači da sam diktator, tako nešto.

Ma voli te, samo se pravi

Ne kukajte što vam ne govori da vas voli, to je zato što je veza centra za govor i centra za osećanja u muškarčevom mozgu 40% manje razvijena od onog u ženskom, znači prirodno su hendikepirani, ograničavaju se samo na izgovor onoga što smatraju bitnim. Ženo, daj pivo u prevodu znači – kako da te ne volim, ko bi mi doneo pivo.

Osedećete čekajući

Kad pogreši (kad, bre, kad su bezgrešni) ne očekujte izvinjenje koliko god da ga očekujete. Žene se izvinjavaju jasno i glasno a muškarci ne mogu da prevale izvinjenje preko usana, ’’pada im samopouzdanje’’, pazite sad ovo- oni se izvinjavaju govorom tela! Kojim, bre, delom? Tela, mislim. Na šta da obratim pažnju, na srednji prst ili na mooda, šta ne razumem kako treba?. Popuši mi ili zabole me?

Vi ste možda sedmoglave aždaje, oni su dvoglave, jedna im je zakržljala

To što žene istovremeno mogu da telefoniraju, mešaju ručak, preslišavaju i misle bogsvetiznanašta, garant’ na nešto nedozvoljeno, ne znači da mogu i oni. Oni su prosta bića, mogu da se koncentrišu samo jednu stvar pa vam je savet da ne dirate lava dok spava ili dok nešto radi, naprimer arlauče na levonogog fudbalera i sudiji psuje sestru.

Sad gledajte ovo – u Srbiji je nešto ispod 7% fakultetski obrazovanih ljudi. Neka dve trećine budu muškarci, jel’te, od te dve trećine 1% je onih koji se bave naučnim radom, donose ’posao’ kući i te stvari. Šta, bre, da ga ne diram dok radi? Da ga ne pitam ništa dok pušta vodu, mož’ biti da mu remetim intelektualan pos’o! No, odmah dobih objašnjenje – ne zanovetajte gde ćete na vikend nego budite strpljive pa kad se napije vode vi pitajte. U zemlji Srbiji! Gde većina nema para da ode u rodjeno selo! Al’ dobro ovo ima veze sa nečim drugim a ne zatupljivanjem žena, ovo je zatupljivanje kompletne nacije.

Ako ste stigli dovde pretpostavljam da vam se digla kosa na glavi, isto kao meni.

Ostadoh u dilemi – ko su amebe, muškarci ili žene?

I koji ćemo moj na Marsu kad ovu misiju vraćanja u pećinu još nisu završili?

Ovo o čemu sam pisala pročitala sam u Blic ženi, broj 309 od 18.10.2010. Pisala psiholog kojoj ne mogu da razvlačim ime po internetu a i boga pitaj jesu li napisali ono što je rekla ili prilagodili kozama. Tekst se zove ’’Nije lako sa muškarcima’’. Znate li vi koliko žena ovo čita? Da se prestraviš?

Nikada svojoj ćerki nisam rekla na šta ima prava a na šta ne, meni je normalno da ima na sve, čovek je. Ali, možda će se udati za nekoga čija mama mnogo bolje poznaje muškarce i zna gde joj je mesto što znači da bi joj zagorčala život. To sam već videla, par puta.

Da ne zaboravim, ne prekidajte ga dok govori, kuvajte ono što voli, ne tražite objašnjenja, ne pitajte, ne gazite mu na senku, ne trepćite, bićete srećne.

Ako vam se učini smešnim način na koji sam vam ovo prevela – ovo je tužno, strašno, ponižavajuće…