Home / Politika je kurva / Ne prihvatam izvinjenje za devedesete

Ne prihvatam izvinjenje za devedesete

„Kada je reč o partiji čiji sam predsednik, smatram da treba da sagledamo sve ono što je bilo pre 2000. i izvučemo pouke kako se to više nikad ne bi ponovilo. U tom smislu mogli bismo da se izvinimo građanima zbog problema koji su nastajali u to vreme, zbog kojih smo možda delom bili krivi mi, delom opšta situacija u kojoj smo se tada nalazili“, Ivica Dačić – b92

Samo da vas podsetim za šta se izvinjava ovaj čovek.

Jula 1990. godine SK Srbije i Socijalistički savez radnog naroda Srbije osnovali su novu partiju, Socijalističku partiju Srbije, za predsednika izabran Slobodan Milošević. Sa ženom mu, samo to tad još nismo znali. Otpočeo je politiku da svi Srbi žive u jednoj državi i da gde god pogledaš jednog dana bude Srbija . Srbija je bila u ratu i nije bila u ratu. Na teritoriji Srbije se nije ratovalo, srpski vojnici su Srbiju branili na nekim ratištima van Srbije. Tako je ostalo i danas – imamo ratne vojne invalide iz ratova koji nisu postojali.

Ti neutvrđeni, nedokazani, najgori ratovi koji su ikada mogli da se des,e su me naučili mnogo toga. Naučila sam da, naprimer, ne postoje Bosanci. Da nikada nisu ni postojali. Da su tamo gde sam mislil,a jer su me tako učili, da žive Bosanci živeli Srbi, Muslimani i Hrvati. I da oni u stvari nikada nisu živeli u slozi, bratstvu i jedinstvu kako su me takođe učili. Morala sam da prestanem da budem Jugoslovenka. Evoluirala sam, evoluirala i postala Srpkinja. Najzad!

U julu 1991. godine, Bata Živojinović, najpoznatiji partizan srpske kinematografije i tadašnji poslanik obavestio je drugove poslanike – Gospodo, narod je stigao u skupštinu – i otvorio vrata majkama vojnika koji su se nalazili u Sloveniji gde ’’kao nisu dali da se otcepe oni koji kao hoće da se otcepe’’. Od tada, u narodnu Skupštinu mogu da udju, pored ‘’stalno zaposlenih”, svi sem naroda.

Srbiji i Crnoj Gori su 29. maja 1992. godine uvedene sankcije, sa njima redovi, kriminal, šverc, ubistva, poniženja, isplivao je šljam, zemlja je postala ružičasta, nepismeni su pretendovali na ministarska mesta, školovani su se povlačili u dobrovoljne kućne pritvore.

Tih, devedesetih godina, gradovima je kružio recept za tortu bez jaja, pili smo kafu prženu i preprženu od ko zna čega a pušili šta smo našli. Benzin smo kupovali na decilitre i nosili ga u plastičnim flašama, u cegerima, zajedno sa zelenišem sa pijace. Na tim istim pijacama smo kupovali bugarske lekove i rumunske sapune. Trovali smo se alkoholnim pićima pravljenim u kućnoj radinosti. Šta je sve Srbin uspeo da napravi u sopstvenoj kuhinji ostalom delu sveta će uvek biti nejasno. Najveći luksuz tih godina bilo je biti bolestan a bolestan je smeo da bude samo onaj ko ima para.

Godinama sam bila na nečemu što su nazivali “prinudan odmor” a plata za taj odmor je bila tolika da nisam ni odlazila da je uzmem. Devedesete su nam donele najezdu latinoameričkih serija. Bake su, umesto da čitaju bajke, unukama čitale, prepričavale i objašnjavale sva ona čuda koja se u tim serijama događaju.

Srbiju su preplavili gatari, vračari i beli magovi. Gledalo se u pasulj, kafu, karte, u šta se stiglo.

Preko noći su se pojavili neki ljudi koji su pokušali da nam prodaju “muda za bubrege” to jest pojavili su se oni koji su nudili život na kamatu. Ovaj narod je još jednom dokazao da majka koja rodi ne znači ništa, da je uvek potrebna još jedna. Suđenja još uvek trju.

Godinama sam živela u getu.

Posledice devedesetih osećamo još uvek. Osećaće ih generacije.

Izvinjenje je nepotrebno, ovom čoveku je oprošteno onog trenutka kad se vratio na velika vrata i bio onaj bez čije stranke nije mogla biti formirana vlada. Danas rukovodi onima koji su batinali narod za koji je njegov vođa svojevremeno rekao da niko ne sme da ih bije.

Ja nisam oprostila i neću nikada.

Vi oprostite. Imate više života, zašto ne biste.

 

Pročitajte i

Drugovi Hrvati, Tito je deo i vaše istorije

Svet u 21. veku radi na tome da ljude pošalje na Mars, usavršava bioničku ruku, pokušava da otkrije tragove inteligentnog života van ovog sistema, vama je najveći problem kako da se nosite sa sramotom ako popijete kafu, pardon – kavu na Trgu maršala Tita.

14 komentara

  1. Ne volim da ostavljam Bravo ili svaka čast. Ali to je to. Još si bila i blaga.

  2. I

    …evo ja necu da budem blaga…moj licni skor je 3 : 2 : 1 – tri autoimune bolesti, izgubljena dva nerodjena deteta i do sada ni jedno rodjeno…eto tako…

  3. Ne znam da li me je nešto skorije toliko porazilo kao njegova sloboda da se izvinjava. Nema zaborava! Ja sam bila praznično lenja da mu se posvetim kako dolikuje, a nije trebalo.. Bravo, Mahlat!

  4. Prvo kao pripadnik vojske posle policije moj brat je isao da ‘ratuje’ samo on zna gde. Dobijao je po Beogradu tokom demonstracija jaja u glavu, bezao od razjarenog naroda uz koji je uvek bio. Dok ovaj i njemu slicni…moreeeeeeeeeeee.
    Izvinite drugovi i drugarice, taj ocaj, beznadje i strah se ne moze zaboraviti.
    Serem ti se na izvini!

  5. Ptisak mi ne da mira!
    Sto nije bio policajac devedesetih pa da sada nesto kaze!
    Sto nije bio narod!
    Predizborna trabunjanja, pu, pu i pu!!!

  6. p

    Bravo!

    Postoji samo jedan problem: on se ne izvinjava. On bi „mozda mogao“ da se izvini za stvari za koje su „mozda delom bili krivi“. A svi mediji prenose pod bombastičnim naslovom „Izvinio se…“, valjda im se mozak izvinuo te ne primećuju razlike…

  7. b

    Ma mi živimo bre u jebenom srtanom filmu. Ništa me više ne čudi. Da mi je da skupim kintu i da odem odavde da se ne okrenem. Pokušao sam sa menjanjem i sebe i sistema (ovo mi sad toliko glupo zvuči ali imajte obzira da je 2000-te postojao neki entuzijazam međ narodom), ali rezultata bez. Dok god se ovakvi budu izvinjavali misleći da je to dovoljno ovom narodu nema spasa.

  8. Preslicavanje, ma da, mogao bi ako se duboko zamisli.

    Za sve gluposti u ovoj zemlji, mediji su krivi isto koliko i ljudi koji su gluposti pravili a mediji ih tapšali po ramenu.

    Jutros nešto razmišljam, seća li se iko petog oktobra, kako je mogao da izgubi glavu jer mu je sve draže od istine…

  9. J

    isuviše nežno je ovo 🙁

  10. Blaga si bila, ali teško je tu strahotu preneti u reči, treba vremena za to.

    Uništili su sve čega su se dohvatili, tada, sada su im omogućili, petooktobarci da nas dokusure.
    Rasejali se po Srbiji i dovršavaju započeto.

    Krade se nemilice, ukradeno se otkupljuje na očigled policije. Mi smo dužni da ćutimo, da nas ne bi šamarali.

    Ono što mi možemo da uradimo je da deci pričamo o tome, kada dovoljno porastu da shvate i da nikada ne zaborave.

    I da, k’o onomad moj komšija dok nam je lopov skidao krov, uzme motku i krene da batina, tačnije, da se spusti na taj nivo i da uprlja ruke. 🙁

  11. M

    Teško je suočiti se sa istnom, ako do nje uopšte možeš da dođeš.
    Uvek nam je neko drugi kriv. Kriv je i onaj koji je glasao, kao i onaj ko nije glasao, da u naše ime odlučuju oni koji nas predstavljaju.
    Ko treba da se izvini. Da li smo svi koji glasanjem izabrali one koji nas vode ili mi stariji svojoj deci i potomcima što smo se opredeljujući se za promene doveli da danas posle više od 11 godina imamo više od 50% radno sposobnih ljudi koji nemaju ni jedan dan penzijskog osiguranja, ne mogu da svojim znanjem nađu posao dostojan čoveka.
    Nema amnestije ni za koga koji je sudionik svog doba.
    Pa sada Ti vidi šta imaš od toga što se nikom nećeš izviniti i ako niko to ne traži od Tebe.

  12. B

    Koje poruke danas imamo?

    Budite optimisti (omogućili ste nam sve što smo vam obećali);
    Ne ispravljajte krive Drine (mi ćemo napraviti most expensive, 3 u 1);
    Radite na sebi i menjajte se (mi nećemo, prilagodite nam se);
    Zadovoljavajte se malim stvarima (za nas su rezervisane velike);
    Ukinuli smo vam vize (mi ćemo da putujemo);
    Svi ste vi hejteri, uradite nešto sami (ali po našim pravilima i ako vam mi dopustimo);
    Izađite na izbore, pa neka vas narod bira (ali po našim zakonicima i medijima);
    Svaka zemlja je prošla kroz ovo, to je tranzicija (znate, vi, šta je hohštapleraj);
    Ako imate još nekih dilema, pratite naše medije u kojima ćete saznati šta da činite ako je predugačak.

  13. n

    nije Sloba kriv,…

Ostavite komentar