Nekad su roditelji vaspitavali decu – završi školu pa da se zaposliš, ništa da ne radiš, bog da te vidi.
Danas oni koji su završili škole rade kao portiri, kafe kuvarice, pizza majstori, perači kola, raznosači… evenutalno odlaze u inostranstvo gde rade sve to isto samo što ih manje ponižava.
Zaključak – bog je obnevideo.
Nekad su roditelji vaspitavali svoju decu da budu pošteni i časni ljudi.
Danas ih vaspitavaju da se snadju.
Zaključak – poštenje je prevazidjena kategorija. Pošten = glup.
Nekad su roditelji učili decu da je ružno lagati, da onaj ko laže i krade.
Danas je laž umetnost. Jesam, slagao sam al’ dokažite, uostalom svi lažu.
Zaključak – cilj ne bira sredstva.
Nekad su roditelji učili svoju decu da završe škole da bi pobegli ’’sa zemlje’’ da ne budu seljaci kao oni.
Danas ih upozoravaju da se ugledaju na najveću seljačinu u ’’selu’’.
Zaključak – danas je sramotno biti seljak i pohvalno biti seljačina.
Nekad su roditelji učili decu da je politika kurva koja radja ljude kurve.
Danas moraš da biraš hoćeš li biti ulična kurva ili politička.
Zaključak – ako već moraš da se prodaš gledaj gde se više plaća.
Nekad su roditelji učili decu da nije lepo psovati, pljuvati, tući se, mrzeti…
Danas se sve to promoviše kao model življenja.
Zaključak – ko tebe kamenom ti njega još većim, ko tebe hlebom taj je glup.
Nekad su roditelji vraćali svoje ćerke da se pristojno obuku.
Danas ih silikoniraju i budže za reli zvani – koja uhvati što boljeg sponzora.
Zaključak – u nešto se mora investirati, bolje u sise nego u školovanje, sa diplomom nemaš ništa, sa sisama možeš da imaš sve.
Nekad je ’’lepa reč i gvozdena vrata otvarala’’.
Danas ta ista vrata otvaraju gore pomenute sise.
Zaključak – važno je da su se vrata otvorila.
Nekad su muškarci zakazivali tuče – jedan na jedan.
Danas se ubijaju u sačekušama.
Zaključak – nekad je bilo važno izaći kao pobednik iz fer play-a, danas biti visokopoštovana pizda u uskim krugovima – brate, svaka ti čast, jebo si mu kevu, nije ni trepnuo.
Nekad su se političari plašili novinara.
Danas se novinari plaše političara.
Zaključak – u se i u svoje kljuse.
Nekad je policija bila narodna.
Danas je policija sistemska. I opet im je mala plata.
Zaključak – nekad je bila iluzija.
Nekad smo išli na koncerte, u pozorište, na književne večeri.
Danas slušamo besplatne opštinske koncerte najsilikoniranijih pevaljki koji se zovu – bogat kulturno – umetnički program.
Zaključak – izmedju knjige i golog dupeta nema razlike jer mnogi nisu ni čuli za knjige.
Nekad nismo ’’imali svest’’ o raznoraznim stvarima iako smo imali škole.
Danas nas prosvetljuju na ulicama.
Zaključak – škole služe za tuče i dilovanja.
Nekad je u školama dežurao ’’dežurni učenik.
Danas dežuraju policajci.
Zaključak – kad nema autoriteta dobra je i policija.
Nekad su postojale stvari kojih smo se stideli a niko nas tome nije učio.
Danas nas uče da se ne stidimo ničega.
Zaključak – i od tebe ima gori, šta te briga.
Nekad ste mogli da upozorite roditelja da je njegovo dete pogrešilo.
Danas ne smete, roditelj će pred vama podržati svoje dete i svesno od njega praviti sve ovo što je sad, neće mu napomenuti – nekad… sramotno je i izmodelo.
Zaključak ne postoji.
Postoji pitanje.
Uffff….jeste
„Nekad su roditelji učili decu da je politika kurva koja radja ljude kurve.“
S ovim se ne slažem. Politikantsvo na ovim prostorima nije izmišljeno juče i vazda je bolje prolazio onaj koji je u partiji.
„Nekad su se političari plašili novinara.“
Ni u ovo ne verujem. Ako su svi mediji bili državni, kako su mogli da budu nezavisni?
Ostalo stoji.
Duchesse, ne slažem se ni ja ali nekad si mogao da “prodješ“ i ako se ne kurvaš, nisu svi morali da budu opredeljeni i nije samo to bila karta za dobar život.
Što se ovog drugog tiče, plašili su se, bilo je onih od kojih su se plašili samo se rešavalo na neke druge načine a ne bombama na prozor ili pod auto. Razlika je. Nekad se samo atakovalo na pisanje a sad se atakuje i na život.
Uvek ima novinara od kojih se plaše “nedodirljivi“ drugo je to što ima više režimskih. Oni su vidljiviji.
Nda, to jeste. Nekada, ako nisi na nivou zadatka, letiš iz partije, gubiš privilegije, a sad gubiš život. Jbg, takva su vremena, živimo brže, moderne komunikacije omogućavaju širi pristup informacijama, ne mogu ljudi da se bakću nekim popravno-vaspitnim metodama, jer dok one upale, eto velike štete. Rešiš se problema bombom, maximized efficiency. Generalno, život u Srbiji ima malu vrednost.
Nekada su ljudi obracali paznju na sve ovo sto je napisano.
Sada ih to ne zanima, ravnodusni su prema svemu.
Zakljucak: Na bolje nece ici.
I kada god spomenem NEKADA oni mi kazu da sam u krizi srednjih godina i da pocinjem da starim, to im dodje dokaz, a ja im onda kazem da su goveda i oteram u pizdu materinu. I, nije mi lakse.
To danas, traje dvadeset godina.
na ovo nemam sta da dodam… sve si rekla…
Jeste, mnogo dugo u Srbiji traje danas, na svim poljima, nikao da osvane sutra…
e, fascinira me kako si uspela da sakupis sve ovo !
samo da moze nekako da se objavi da veliki broj ljudi moze da procita…
🙂
Dupe mogu da čitaju i nepismeni.