Nešto sam razmišlj’o…

Kad je moj otac otišao u penziju i kad smo svi mislili da će biti normalan penzioner koji će po parkovima da hrani golubove i igra šah, on rešio da postane IPePejac (Individualni Poljoprivredni Proizvodjač). Selo je dotle video samo na proputovanju, a koliko se razume u posao prosečnog seljaka da vam ne pričam, uporno tvrdi da se onaj što čuva krave i vodi ih na ispašu zove kauboj.

Kupio plac da napravi ’’kućerče’’ kol’ko da ne kisne. Nikla kućerda od sto i kusur kvadrata sa sve mermerom i etažnim grejanjem. Videsmo mi da bez obzira na njegovo pra, pra, pradedovsko gradsko poreklo u njemu čuči neka seljačina (Seljačine su oni koji više ne nose opanke – VIB). U dnu dvorišta nik’o i poljski wc, ako ga pritera, deset ari placa je ipak teritorija koja treba da se osvaja a u slučaju nužde je to mnogo.

Preživesmo.

Na tri ara je zasadio sve do čega je uspeo da dodje, od bugarskih papričica do holandskog krompira. I sve mu radja k’o i svakom baksuzu. Beli luk kupujemo iako dobro rodi, ne da ni za živu glavu, treba mu da zasadi iduće godine. U žardinjere sa lalama svakog proleća pobada luk tako da smo patentirali lale sa mirisom mladog luka.

Ima jednu pomoćnu prostoriju koja je čas letnja kuhinja, čas svinjac ili pilićarnik, zavisno od godišnjeg doba. Ima i ptičara kome je kavez okružio kavezom sa kokama nosiljama. Jadno kuče ima sve simptome šizofrenika.

Da sam u gaće povijana prvi put je konstatovao kad je dao naredbu da oplevim šargarepu a ja zevala u ono zeleno u zemlji ne znajući šta je šargarepa a šta korov. Njemu je sasvim logično da znam.

Drugi put je to isto konstatovao kad mi je rekao da ’’napojim’’ gliste u nekoj kanti koje je spremio za pecanje a ja ih podavila. Ko da ja znam koliko vode je potrebno glistama. Doduše, ja pecam al’ na gotove crve iz prodavnica za ribolovce.

Kupio ćuriće i hteo da crkne kad je pola njih pocrkalo. Ono što je preživelo utovio je za Ginisa. Kad je došlo vreme klanja uz’o ćurku, stavio je pod neku ogromnu vanglu, rek’o da sednem odozgo i naredio da ne mrdam. Kad joj je otfikario glavu ćurka i mene i lavor prevrne i onako obezglavljena počne da manijači po dvorištu. Tad je zaključio da nisam ni za šta. Sve mu polomila nešto što je gajio mesecima. Jedva sam pretekla.

Kupio ovcu i vezao je za drvo. Kako je stručno vezao tako se ovca odvezala i počela da galopira oko kuće. On jurca za onom ovcom i arlauče na mene da je ’vatam, ja stala na gotovs, al’ djavola, pojma nemam kako se ’vataju ovce. A i strah me, brate, meni je ovca isto što i ajkula. Kad god mi se približila ja sam elegantno izmakla dupe u stranu. Čim je uhvatio i danuo dušom re’ko da će prvo da zakolje mene pa nju. Jedva su me spasli.

I tako je, davnih devedesetih, u vreme nestašice svega i svačega došao i rekao – Jebi ga, ovoj deci treba mleko, kupićemo kozu. Moja jadna majka odmah izjavila – Ako si me od koza doveo odma’ tamo da me vratiš, jebala te koza; ja pretila samoubistvom; brat konstatovao da ga treba odvesti u planinu da umre al’ sve to nije vredelo. Kupio kozu. Kad je privezao za drvo ja rekla da u dvorište više ne izlazim. Majka uzela hoklicu i lonče, sela na sigurnu udaljenost i pokušala da je pomuze. Bilo je k’o da Marko Kraljević cedi suvu drenovinu. Iskakale oči i njoj i kozi.

Uveče kučni savet doneo odluku da se mater familias pošalje na ubrzani kurs ’’Kako pomusti kozu bez psovanja i plakanja’’.

Posle mesec dana smo konstovali da nam je majka glupa, da skraćeni kurs nije pomogao i da će ili ona nama da umre ili mom ocu koza pa je bio prinudjen da je pokloni. Bilo je predloga da zemenimo majku al’ nismo pristali.

Tih dana je konstatovao da sam zamenjena u porodilištu jer od njega uspešnog ipepejca ovakav kreten kao što sam ja nije mogao da nastane. Elem, da bi se iskupio kod majke za neuspešno gajenje koze poveo je na neki vikend a mene pozvao da mu hranim neke piliće i prasiće, ako da bog da mu svi dožive klanje. Oni otišli, ja zabila nos u neke džakove i došla do zaključka da pojma nemam šta jedu pilići a šta prasići. Kad se vratio rekao mi da idem i da mu više ne dolazim.

Danas me pozvao i rekao:

Nešto sam razmišlj’o da kupim…

Ja se u trenutku preznojila i rekla mu kako mi nešto kipi na šporetu.

Ceo dan i, evo, dobar deo noći, se psihički pripremam da ga pozovem i čujem šta je razmišlj’o.

Ima da bude nešto što meni ne bi palo na pamet.