Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Nismo rekli ništa pederima … i onda su nam podmetnuli homoseksualce.
Šta god da su oni nama rekli, koliko god da su nas pravili budalama i koliko god da smo toga bili svesni.
Nismo rekli ništa.
Ni kad su zatvarali fabrike, ni kad su silan narod ostavili bez posla, ni kad pojedini godinama nisu dobili plate, ni kad su ljudi sami sebi iz očaja sekli prste, ni kad su nam uvodili raznorazne poreze, ni kad su zamrzli plate, ni kad su delili bednih 5 000 dinara pomoći čime su pokazali da se prema narodu odnose kao gomili socijalnih slučajeva, ni kad su propale one silne vakcine…
Hoćete još da nabrajam?
Ne kažemo apsolutno ništa kad pročitamo kolike su plate direktora propalih firmi. Ni na to kolike su plate funkcionera svih vrsta u državi u kojoj ne funkcioniše ništa.
Ćutimo kad nam polupismeni političari, biti političar uopšte ne zahteva da budeš i obrazovan, govore da će biti bolje. Godinama čekamo da bude bolje. Smejemo se njihovim izjavama umesto da kukamo najgrlatije što možemo.
Predsednik vam se ujutru umije, kaže: Dobro jutro, lepotane – i zavrti globus pa onako na slepo ubode prstom da se ne muči mnogo oko biranja u koju će zemlju otići da kaže: Srbija se od srca, raširenih ruku i nogu raduje investicijama koje ćete uložiti u nas. Srbija je, što bi naš narod rekao, ’slepica kod očiju’ kreten nesposoban da napravi bilo šta.
Razbucali su zemlju.
Nismo rekli ništa.
Mladjan Dinkić se potajno nada, svaki put kad sklopi oči, da će dobiti Nobelovu nagradu za ekonomiju. Odmah mogu da mu dodele IG nobel!
Duško Radović, onaj divni Duško je rekao: ’’Ako vam se neka ptica posere na glavu, obrišite se diskretno i pravite se ludi, kao i uvek kad su vas posrali.’’
Tako mi živimo. Posrani. Nadajući se da to neko neće primetiti što uopšte ne bi bilo strašno. Strašno je što se uporno pravimo da nismo posrani.
Ubila sam se pišući o tome da je politika kurva.
I pošto nismo rekli ništa, vlast pametna kako jeste, rešila da nam podmetne Paradu ponosa, Gay paradu, kako hoćete, da nam zamažu oči i prenesu težište na nešto drugo, da ne vidimo kako loše živimo.
Kako da nije!
Dokle, će bre, da vam bude kriv neko drugi? Dokle ćete čekati da vam svane? Dokle mislite da čučite u svojim malim životima i nadate se da će neko od Onih da vam donese bolji život. Sve što rade rade da bi što duže ostali tamo gde jesu, da bi dogradili svoje lične imperije i od ovog naroda i ove zemlje isisali i poslednju kap?
Svi koji nemaju posao, kojima kasni plata, kojima je mala plata, koji su gladni i žedni, kojima su bušne cipele, koji su dužni, pritisnuti teškim životom –
Da li vam se sve to dešava zbog toga što će se u Srbiji održati Parada ponosa i da li se to neće promeniti zbog toga?
Ili zbog toga što čekate da vas onaj odozgo pogleda, kukate mu svakodnevno šta ste mu skrivili…
Ne paradiraju samo gay osobe. Paradiraju i mnogi drugi, svi oni koji misle da nešto treba i mora da se promeni. To se ponekad zove štrajk, ponekad protest, ponekad pobuna… svejedno je kako se zove, bitan je cilj.
Ko je izabrao da sedi i da kuka nemoj da mi se buni protiv onih koji su rešili da se kreću.
Nije vama loše što se oni kreću nego zbog toga što vi stojite u mestu.
Ovo je moj komentar na prethodni post. Bila sam mnogo fina.
Tvrdnje iz teksta bez problema stoje kao licni stav, sve dok se ne dodje do zakljucaka. Taj deo je neprecizan pa ga je tesko prihvatiti bez napomena, pogotovo u svetlu aktuelnih kretanja.
„Ko je izabrao da sedi i da kuka nemoj da mi se buni protiv onih koji su rešili da se kreću.“
Zavisi zasto se krecu. I nacisti su se jedno vreme kretali. Nije svaka kretnja za podrzavanje.
„Nije vama loše što se oni kreću nego zbog toga što vi stojite u mestu.“
Lose dolazi od manjine koja se itekako krece, ali pogresno.
Lose je i mnogima koji se krecu. Cesto i gore, jer se danas kretanjem izvesno lakse i vise gubi a daleko manje i redje dobija.
Kad bi se svi kretali bez jasne zajednicke ideje nastao bi haos.
Kretanje, samo po sebi, nije uslov da neko ima pravo da analizira.
Pa vidi, možemo ovako da teoretišemo do prekosutra šta je kretanje, šta se sve i kuda kreće, tek da obesmislimo ovo što sam napisala. Rekoh da treba imati cilj.
A i lepo napisah na kakvo kretanje mislim, ono suprotno od sedenja i čekanja da bolji život padne sa neba.
Ovo jeste moj lični stav i zaključak je vrlo precizan – uvek ima onih koji ništa i nikoga ne podržavaju pa ni same sebe.
Ma apsolutno! Znas da se kod nas mesecima kobajagi kuvalo, pisalo se na e-stavu i Borskoj inicijativi (ne znam da linkujem, izvinjavam se), delili se materijali, svi nezadovoljni, svi spremni. I? Na zakazanim protestima pojavila se sacica ljudi, bukvalno. Od svih onih koji su pretili, obecavali, kukali, srali. Tako je svuda. Strah, ocaj, depresija, zatupljenost, jebem li ga sta, uglavnom, izgleda da ce ovo da nam potraje. 😥
Samo kazem da iz zakljucci zvuce kao: ako ti je frka da se bunis sto su hijade ostale bez posla, a frka ti je jer mogu i tebe da oteraju, pa neces imati od cega da zivis, onda nemoj da se bunis ni protiv parade.
Kako sam komentarisao u prethodnom postu, moj utisak je da paradu forsiraju isti koji eksploatisu i dave zajednicu zbog svog interesa a parada je samo jos jedan metod.
Bunis se tamo gde jos mozes a ne tamo gde si unapred propao.
Ako teras na kretanje kao iskljucivo merilo pozitivnosti akcije, onda protiv kretanja koje se zove parada, dobijes kretanje koje se zove premlacivanje ucesnika, pa ti vidi da li je svako kretanje za podrsku!
I zaboravih malopre da te pitam-jel si ‘tela nesto da kazes onom namrgodjenom slikom gore?!
sviđa mi se.
svi paradiraju, aman ljudi neka i njih, sta im je zapelo ko da ce ih jebati?
Fina? Čuj, „fina“…ubila si boga u njima i raspalila k’o maksim po diviziji.
Ovo se može primeniti na stvari koje nemaju veze sa politikom, seksualnom opredeljenošću i sl – ovo je princip koji bi trebalo primeniti na ceo život. Umesto „jadan mali ja“, svako treba da postane jedinka neke rogate marve koja šutira u dupe, ali samo onda kad treba.
Pročita mi misli, pa da C/P komentar na prethodni unos, da utvrdimo gradivo:
Kako se, majku mu, udružuju svi po svetu da se bore za svoja prava, da stupe u generalni štrajk ako žvake poskupe dva posto, a mi samo seremo bre, i džvanjkamo protiv nekog, i sve nam smeta, od proleća do parada. Ko bre nama brani da se samoorganizujemo?
Sa’ću da ti kažem: pričala moja baba – “pojelo mu dupe dušu” iliti stra’ od Nemci. Svi se plaše za svoje guzice. I bukvalno i figurativno. Uverismo se onomad, je l’, kad krenusmo o ministru. Svi junaci…se uplašiše da ne izgube posao, pa onda da nikad neće dobiti posao, pa da im mama i žena ne vide ime slučajno, pa da neće doktor da ih pogrešno leči zato što su protiv…
Prema tome, mislim lično, i treba bre da paradiraju ljudi. Kad umeju da se organizuju. Kad su svesni svojih potreba. Kad ih nije strah da se bune.
Što ne naučimo nešto od njih?
Ovde uopšte nije važno da li ste za ili protiv, smeta li vam što je neko homoseksualac ili ne. Ovde se radi o pravu na samoorganizovanje, pravu da se kaže nešto…toliko ćutimo da ćemo onemeti a da nećemo ni primetiti…
I jeste, živimo posrani, a pride se useremo kad kod se pomene da se podigne glas i glava. Toliko. 👿
ne znam da li sam dobro ukapirala poentu ovog teksta, ali moj stav po ovom pitanju je: ne smeta mi ni da se krecu, ni da se ne krecu, smeta mi sto se to kretanje zloupotrebljava da se zamazu oci i skrece paznja. hleba i igara!
Sanja, slika samo dočarava kako izgledam kad prisednem da čitam o rajskom životu 😉
Iva, bila sam fina.
Magi, nema stvari koju vlast neće zloupotrebiti, na nama je da filtriramo šta je zloupotreba, na šta se baca akcenat a šta se gura pod tepih, vidiš većini je potrebno, kako kažeš, hleba iigara, to ne zahteva uključivanje procesa razmišljanja, zato smo tu gde jesmo, generalno.
Kod nas se narod tesko odvaja od vlasti koju izabere. Dozivljavaju politicare k’o rod najrodjeniji, ne daj Boze da im nadju manu. Pa se onda to prenosi s koljena na koljeno… Trebace nam jedno 20 godina, minimum, da pocnemo da protestvujemo, setamo, prestanemo da glasamo za ovu vlast.U medjuvremenu cemo se krpiti od prvog do prvog, tu vjestinu smo odavno savladala.