Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Sve dok vlast ove zemlje ne prizna, jer ona jedino može da prizna, da je Srbija izgubila Kosovo, da Kosovo više nije srpsko, da Kosovo, nažalost, ima alternativu koja se zove – guzica u fotelji, Evropska unija, šta god, hoću da znam:
zašto vlast manipuliše ljudima koji žive na Kosovu
odakle Borisu Tadiću predsednička i demokratska hrabrost da sa narodom sa Kosova razgovara preko medija, da im upućuje apele i savete iz Beograda
koliko je Kosovo udaljeno od Beograda, u kilometrima, svetlosnim godinama, vekovima, svejedno
kada će se završiti agonija naroda na Kosovu a samim tim i agonija svih nas koji smo taoci ove nesposobne vlasti i politike koju vode
da li je normalno da se u skupštini raspravlja o predlozima zakona o održavanju stambenih zgrada, o komunalnim delatnostima i o rudarstvu i geološkim istraživanjima dok narod na Kosovu plače zbog suzavca nemoći
da li diplomata nad diplomatama, Vuk Jeremić treba neprekidno da bude u kontaktu sa “međunarodnim činiocima” a da ignoriše domaće činioce
odakle svim činiocima ove vlasti da stanu ispred nečega što se zove državni organ?
Danas, umesto da ode i bude sa onim narodom na Kosovu, mislim, jel to u opisu predsedničkog mesta ili je u opisu samo dizanje tri prsta na teniskim mečevima, predsednik ove zemlje je položio cveće na spomenik oslobodiocima Beograda i Crvenoarmejcima, i razgovarao sa đacima beogradskih škola, negovao kult druga Tite. U knjigu utisaka, uspomena, zahvalnosti, kako se to već zove je zapisao:
Slava onima čiji je život prestao da bi naš počeo.
Predsedniče,
kada će ljudi na Kosovu moći da kažu, bilo kome – hvala vam što je naš život počeo ponovo, stajao je tako dugo…
Da se slučajno ne plašite, predsedniče, da biste na Kosovu prošili kao na onoj utakmici na koju niste otišli a na kojoj su skandirali Putinu?
svaka cast
Organ k’o organ. Vrši neku funkciju. Ili disfunkciju. Predlažem am-pu-ta-ci-ju! Za svaki slučaj 🙂
Svaka ti je na mestu! Ali džaba! Naši političari su navikli da narod drže za taoca svoje karijere, da seju laži, a žanju naše džepove, vreme, energiju, pa i naše živote, na kraju krajeva! Populizam se preferira u odnosu na realizam, kukavičluk da se neosporne činjenice priznaju, glupost da se ne uči na tudjim i svojim greškama, indoktrinacija u odnosu na emancipaciju!
Otvarati (ili bolje reći zatvarati) temu Kosova (i Metohije) je rak-rana, i teško da sada imamo političara koji ima hrabrosti i obraza da nas pogleda u oči (a da pri tom ne laže), da rizikuje, jer bi sa ovakvim narodom (takvi smo, ne vredi pricati) zna da je to ravno političkom samoubistvu! Povremeno se neko odvaži da baci mamac i proveri da li riba grize, ali još niko neće da zagazi u vodu i gurne ruku ispod kamena!