Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Srbija medju svetovima.
Ovde završiš osnovnu, srednju pa fakultet sve usput idući na proteste i onda s tim iskustvom, ako nisi član, možeš da duvaš u pištaljku. Samo što se to ne plaća.
Obijaš pragove, pišeš molbe i šalješ CV i na kraju se zaposliš kao ulični prodavac sladoleda.
Onda te na’vataju s neke televizije i naprave reportažu kako nisi izgubio volju, kako radiš na sebi i ne odbijaš poslove, kako posao prodavca sladoleda ima nevidjeno mnogo prednosti u odnosu na rad u klimatizovanoj kancelariji, kako tu, na ulici, možeš da sretneš ljubav svog života, ako je i ne sretneš možeš da gledaš u lep i srećan narod zemlje Srbije, sve tako nešto.
Onda tu reportažu montiraju u studiju, primete valjda koliko je glupa al’ TV vreme mora da se popuni i začine je sa:
NN je prodajući sladoled dobila priliku da stekne nova saznanja o ledenoj poslastici!
Blago NN!
Ona će možda jednog dana sa tim novim saznanjima o ledenoj poslastici da otpočne svoju proizvodnju.
Ja odma’ odbijem osobine hilti bušilice, zabuljim se u jednu tačku i pitam se da l’ ću pre da probušim rupu u zidu il’ će ovo ludilo – nema zemlje do Srbije da prestane.
I biće da ću da se zaposlim ko hilti.
Ti bi mogla da piseš haiku poeziju. Znam jednu pesmicu: Jeste da nam je vetar odneo krov, ali sada lakše gledamo u nebo! To je apro po prodavca sladoleda. Juce šetam kejom i cujem jedan mladi tata prica svojoj izabranici, a govori stranim nam jezikom, crnogorskim, jedva ga razumeh, kako sestra nije htela da ga posluša i da dodje ovamo da se lijepo zaposli, nego osta tamo u ekološkoj, evropski orijentisanoj i nadasve naprednoj zemlji, nezapošljena (tako se kaze na tom stranom jeziku)! Znaci, on TACNO ZNA da bi po toj liniji, crnogorskoj, ona ovde SIGURNO pronasla posao, kao i svi oni koji dodju ovamo, a naša, domorodacka deca, odlaze po belom svetu, jer ovde za njih nema mesta! Tugo moja!
Bolje je sa sladoledom, bes’ hilti…
Stvarno jos gledas televiziju??? Ili skupljas ideje za postove sa faking televizije…
hehehe dudoelixir to je najveca predrasuda o djeticima u Vojvodini 😀 ja sam ti zivi dokaz da pored 1/3 djeticke familije nisam uspela u Vojvodini da se zaposlim.. 😉 Moja struka je tamo rezervisana za domorodacku decu raznoraznih sudija i advokata bezobzira sto su tokom sve 4 godine studija pokazali i dokazali da su totalni duduci, al’ posao ih ceka…kad jednom zavrse
I ne moras se brinuti za sve one koji dodju tamo, vratice se odakle su dosli vrlo brzo 😉
Mahlat, ako ti bude trebao poslovni partner, ili PR (to je, u obecanoj nam zemlji, sada najmodernije)za hilti busilicu, odma’ cu ti poslati CV
7. mesec nisam zaposlena u struci…al’ ko ih jos broji…rece preCednik onomad kod Olje in black da svi nezaposleni ne mogu da ocekuju da im drzava nadje posao, vec da treba „da rade na sebi“, upisu kurs racunara, nauce neki jezik.. doslo mi, majke mi, da nazovem pa da pitam je li dovoljna fakultetska diploma, poznavanje dva jezika, i 13 punih godina svakodnevne upotrebe tih jebenih (da ‘prostis)racunara? Il’ treba jos da naucim japanski, arapski ili kineski pa da procitam makar jedan oglas za posao koji nije namesten.. 👿
A onda kada dodjes negde i znas sve to, kazu ti da si prekvalifikovan…
Na sadasnjem poslu x puta mi je dolazilo da dam otkaz, onda se setim, najpre da imam dva maloletnika za koja odgovaram, a onda da u poredjenju sa gorkim iskustvom obijanja pragova, pretvaranja da si nesto sto nisi, proklinjanja sudbine sto ti tata nije neki faktor a stric neka vazna faca u ovoj ili onoj stranci shvatim da mi „malo“ rasulo u firmi, nepostovanje kvaliteta, uravnilovka i demotivisuce radno okruzenje i ne deluje tako strasno…
Lepo meni rekla moja komsinica sa 2 razreda osnovne: „Ste teli demokratiju? Evo vam sad!“
Evo nam ga, bas. 😕
Dudo, to je pravilna raspodela, i nase devojke rade u Crnoj Gori, narocito leti, narocito na svim onim poslovima na kojima Crnogorke nece ili ih ne pustaju detici, tako to ide.
Deda, bolje k’o hilti, sladoled imas na svakom cosku, za hilti moras da se pomucis
rainbowica, vec sam pisala o toj izjavi predsednika da treba da poradimo na sebi, pribogu kao sto je on na sebi pa da nas vide i bog i on. A taj tvoj rodjacki lobi izgleda nije dovoljno jak il’ si im se nesto zamerila. I uci te jezike koje ne znas! Prosetaj malo po sajtovima ministarstava pa da vidis kako su svi ministri, drzavni sekretari, pomocnici i ostali poliglote, svi govore najmanje dva jezika medju koji ubrajaju i srpski a kad progovore taj srpski ti ukapiras da ih nista ne razumes.
Ti si sad u prednosti, mozes da razdvojis srpski i crnogorski 😆
Linga, sva popenta je u tome sto su nas naucili da cuvamo to steceno radno mesto k’o oci u glavi, koliko god da nam nije dobro jer se drugog necemo docepati. Vise ne postoje nacini.
Sanja, ako je ovo demokratija ja sam traktor ferguson.
Htedoh reci, ovo sve vise lici na totalitarni rezim.
Jos samo da pocnemo da spremamo sletove.
E ovako: onomad, dok sam bila pri kraju studija, javih se na oglas, posteno raspisan u jednoj beogradskoj firmi; pozovu me na razgovor, a ja sva srecna odem, dabome. Sacekam svoj red i udjem kod gospodina na razgovor. Prvo sto je izgovorio, bilo je: a ti, mala, zapela bas u Beogradu /ne umem da akcentujem na stranom, crnogorskom, jeziku, ali vi to ucinite sami/da nadjes pos’o. Sta je bilo dalje necu da vam pricam, to zamislite. A……rodjena sam u Beogradu, i moj otac, i moj deda…..piskila sam u beogradski pesak, zavrsavala raznorazne skole, bavila se svim i svacim……………..posao nisam dobila, potresao se covek od moje jezicine i rekao mi da sam agresivna i sklona tuci i sada sam gastarbajter u ovoj vukojebini, evo, vec dvajes godina. Jebiga, to je posteno. Ko me jebe kada imam i mozak i jezik…nadrkane trepavice nije ni primetio.
Uf, opet me ubode!
Odma’sam zamislila
a ti, mala, zapela bas odje u BeOgrAd! 🙄
A sta da recem, jadna ne bila 🙄
Da si isključila taj televizor podhitno, da ne dolazim ja da ti ga isključujem! Il’ da ti pustim dvd sa sleta! Šta fali sletovima? Deca ne idu u školu po mesec dana, zajebavaju se, razvija se kolektivni duh, i tako to…misliiiiim, meni, poštenoj skojevki ti sad tu po sletu! 🙄 😆
@Mahlat, upravo! Bila sam ponosna na sebe sto sigurno necu dozvoliti da se grcevito drzim jednog posla, a onda shvatis – racuni, vrtic, benzin, klopa… pa ti bato rizikuj ako smes. Plus, sto kad zagrebes po povrsini, vidis da su ti sjajni i ulickani govnj… spolja kao i ovi od kojih bezis.
Isla sam na nekoliko razgovora u skorije vreme. Sto po preporuci, sto preko oglasa.
Postoje neke kljucne tacke gde se „njihovo“ interesovanje za mene zaustavlja.
1. Ako spomenem nedajbozeslucajno decu, tudju ili jos gore, svoju
2. Kad odgovorim na pitanje o ocekivanoj plati(a samo izbegavam da jednu mizeriju zamenim drugom)
Pa dobro, vrućina oko nas. Baš razmišljam kako bi dobro bilo pojesti sladoled. 💡