Mi ovde seremo u šljivaru ali po evropskim standardima

Ponoć prošla, taman sam rešila da se umuvam pored ljubimca kad ono medjutim.

Pročitajte ovu vest – Nije da Srbi nemaju pare nego ne umeju sa njima.

Dakle, ova vlast je ozbiljno počela da utiče na moj seksualno život, posle ovakvog, seljačkog seksa, od onog seksa nema ništa.

Prekrstih se. Pa još jednom i ukapirah da nemam dovoljno ruku da bih se prekrstila onako baš, da me bog pogleda.

A onda ovo – U laži su kratke noge al’ je dupe u istoj fotelji.

Zamislite da čovek koji je rekao da nas je lagao za one akcije samo da bismo imali najlepšeg predsednika u regionu a i šire, kaže da neko treba  da plati za svoju laž. Ste zamislili?

E, a onda, pošto danima mislim gde je lepotan, u koju se mišju rupu sakrio i što ne zucne nešto, pročitam ovu vest – Ko je rekao da će nas ostati za pod jednu šljivu?

Vidite vi, čovek kome se ’ladno jebe za sopstveni narod, otišao da štiti prava srpskog naroda u regionu. Sad mu ostaje ono šire pošto on voli to ’’u regionu a i šire’’, na primer da skokne do Čikaga, da malo proanalizira situaciju i popiše Srbe, da vidi ko im je na žulj nagazio, da, bre, imaju ista prava kao mi ovde, na zdravu pamet, objektivne informacije i te stvari.

Srbi u dijaspori, rasejanju, istočno i zapadno, gde god da ste, gledajte si svoja posla, ako ovaj počne da brine za vas, najebali ste d’ izvinete. I volite svoju zemlju, naravno, samo to nikakve veze nema sa ovim. Mislim, ste pročitali da u Srbiji milion ljudi nema kupatilo? Ni wc šolju.

Mi ovde seremo u šljivaru ali po evropskim standardima. I živimo u statistici. A naročito u perspektivi . Kakva je perspektiva ne mogu da vam kažem, to se menja zavisno od toga na koju je nogu ustao predsednik, ali tamo negde, za jedno sto godina možda ukapiramo.

Perspektiva iz koje ja posmatram stvari je žablja. Čučim dole, kreknem povremeno no odmah pročitam da krekećem protivustavno. Ako niste znali, Ustav je najviši ukaz jedne države, u ostatku sveta. U Srbiji ustav ima samo jednu rečenicu – Evropa nema alternativu. I šta god vam padne na pamet to je protivustavno. Ustavno je samo da pitate – izvin’te koju pozu danas da zauzmem?

To što seremo u šljivaru nema nikakve veze, imaćemo jednoobrazne poštanske sandučiće.

E, kad predsednik bude turio to jednoobrazno, da se ne postidimo kad udjemo u Evropu, jebeš sranje u šljivaru, ja ću predsedniku da pišem pisma. Od blogovanja nema vajde. I napisaću mu: jebala te Evropa, alterntiva i perspektiva, planovi, regioni, integracije, pravda, ni po babu ni po stričevima, usvojene strategije, jebalo te sve da te jebalo, kako te nije sramota! Poserem ti se u sanduče. Apsolutno te jebali!

Ako mislite da mi je sad lakše, ono kao istresla sam se. Nije.

A i bez seksa sam ostala, zaspao mi ljubimac.

Eto u kakvoj zemlji živim.