Pokaži šta znaš

1964. godine, na današnji dan, Colin Bosher sa Novog Zelanda postavlio je rekord u brzom šišanju ovaca. Za jedan radni dan ošišao je 565 ovaca. Da l’ je neko posle oborio taj rekord nemam pojma ali ja ću da predložim za Ginisa vladu Srbije koja je postavila medjuplanetarni rekord u šišanju ovaca sve po sistemu – ‘’ovce bleju makaze zvekeću’’. A niko im nije pomagao k’o Stojadinki Radiša. Ovce same stajale i same pridržavale džak da u njega vunu meću. I igrale u ritmu muzike za ples – zvec, zvec…

Sinoć je naš vodja bio gost na televiziji. Izmedju dva putovanja protkana uveravanjem. Ostalo mu je još samo da poseti Papua Novu Gvineju i da ga i tamo uvere da će se boriti da udjemo u EU i da su nam prijateljski narod iako nisu susedni.

Ja sam stvarno sinoć htela pažljivo da odslušam predsednika i da se zaljubim u njega pa da noćas imam prljave seksualne snove al’ sam imala goste koji su mi pokvarili scenario. Sve sam ga slušala na preskok. I šokirala jadne mi goste pošto sam dok je on pričao istovremeno vršila oralno seksualnu radnju – psovala sam, samo pucalo. Na srpskom jeziku i jezicima naroda i narodnosti.

Rek’o predsednik da više nema, brajko moj, ono po političkoj liniji, da te zaposle pa da te štite, pa da možeš da vršljaš i sereš gde hoćeš i da ti ne bude ništa, da šetaš okolo usranog dupeta a da niko ne sme da ti kaže da si se usr’o. Normalno, sve su ih već zaposlili. I svi su se već usrali. Ako baš bude prigustilo naći će oni neku rupu al’ za nešto sitno, na primer da zaposle nekoga da bude stariji savetnik mladjem Krkobabiću.

Onda je rek’o da ova kriza, ova svetska, naše više ne računamo, može da dovede do protesta radnika. Al’ ne treba da se protestuje primitivno k’o do sad, nego mirno i demoktratski. I odma’ posle toga mirno i dostojanstveno da se razidju i konkurišu na nova radna mesta. Ovde sam ga d’izvinete već jebala iako ne maštam o tome pošto nije rek’o na koja radna mesta kad su sve prodali a ono što je ostalo zauzeli i popiškili se da obeleže teritoriju, prići ne možeš.

I rek’o kako ćemo da budemo stabilni. Al’ na mikro nivou. Citiram druga vodju:

“Ali, s druge strane, nešto moramo da uradimo za sebe. Hajde da nešto malo popravimo na sebi. Ne možete da postanete nešto, ukoliko nešto još malo ne naučite, ne ovladate nekom novom veštinom, ne steknete neko novo znanje.’’

U tom trenutku sam dobila sadističke nagone. Šta, bre, da popravimo na sebi? Sise neću da operišem, svidjaju mi se ovakve, i moje dupe mi se svidja i oči i kosa, ništa neću da popravljam! Šta si ti popravio na sebi? Od kako sam te videla prvi put, isti si.

Šta mu znači da ne mogu da postanem nešto. Ja i nemam nameru da postanem nešto. A neko sam već postala. i neću više da učim! Naučila sma svašta i što mi treba i što mi ne treba i nemam pojma šta sa tim da radim pošto mi vi ne date da radim. Kojom još veštinom da ovladam. I kojom si veštionom ti, bre, još ovladao od kako si se popeo tu gde jesi kad ni retoričku nisi savladao? Meni Šaper nije savetnik a pričam bolje od tebe! A i pevam bolje, videla na Youtube. A ne moram ni da pijem ni da grlim bilo koga. I aplaudiraće mi. Spontano.

Koje znanje ja još treba da steknem i kojom veštinom još da ovladam?

Ajd’ lepo mi kaži.

Mogu, eventualno, da naučim da igram oko šipke. I da izvodim striptiz. Pa kad god vama padne na pamet da me svlačite do gola to izvedem sama i još da dodam tom svlačenju umetničku crtu. Da ostavim dojam. Da me gledate k’o striptizetu. A ne ko ovcu.

Il’ da naučim da blejim.

To stvarno ne znam.