Guziti – glagol (spolna radnja koja nema veze sa seksom)

Ujutru izbauljam iz kreveta gledajući na jedno oko k’o gusar. Skuvam kafu i uključim televizor. Otvorim mejl. Tri ponude da kupim viagru. ’Oću. Čim bude prestao da mi se diže. Pe’šes’ pozivnica za seminare raznoraznih vrsta i podvrsta, uglavnom – kako uspešno voditi sastanak ili kako biti uspešan menadžer. Ovo drugo odbacim odma’, u ovoj zemlji ima toliko menadžera da ne moram da budem i ja. Mejl iz Minhena. Svako malo. Hvali me čovek i moli da zadržim isti nivo u zemlji koja je ostala bez nivoa, da sam mu jedina svetla tačka u gastarbajterskim danima. Svaki put mi dodje da kukam kad vidim kol’ko jadan pati za Srbijom medju šljivama. Otiš’o čovek odavno, nema pojma da mi ovde više ne živimo medju šljivama. Njih izvozimo a živimo medju jabukama iz gornjeg toka Nila. Kol’ko koštaju mora da ih gaje u nemogućim uslovima.

Odgovorim mu na nivou – dobro smo što i vama želimo. Eto nas skoro kod vas. Šljivu nisam vid’la ne pamtim, to ovde nije fensi pa ako natrčite na neku koju smo izvezli pošaljite. Makar suvu. Ja ću je stavim u vodu da nabubri.

Tu već progledam na drugo oko. Pročitam ponovo kako se najbolje osećao dok je nosio jelek i opanke. U P.S.-u mu napišem: Ja ne znam kad ste vi otišli i koliko godina imate al’ mi ovde ne nosimo jeleke i opanke ima jedno 100 godina i ne znam gde mogu da se kupe. Onda obrišem da ostanem na nivou i napišem da ću da se raspitam. Ako ništa drugo sama ću mu izvezem jeleče pa nek’ ga ponosno šeta po Minhenu.

Na pitanje da l’ u Srbiji padaju one iste kiše još nisam smislila šta da mu odgovorim. Padaju kiše, čoveče, k’o da živim u najkišovitijim predelima Indije.

U tom trenutku zbog lekovitog delovanja kafe na moj uspavan i košmarima izmučen organizam počinjem da čujem. Na sve uši. A tako slušajući ukapiram da uopšte ne živim kako treba. Živim naopako. To mi poručuju svi ovi s televizije ’’tri ti turam, dva ti vadim, čik pogodi šta ti radim’’. I ukapiram da ću tek posle krize dostojanstveno da živim. Neće da mi naplate vizu, turiću je u džep pa ću da uzoravam njive. To uzoravanje njiva je glavna fora još od zadnjih izbora, imamo a ne uzoravamo, osetim se hendikepiranom što ja nemam šta da uzoravam. Kako se njive uzoravaju d’izvinete veze nemam al’ ću d’uzoravam ko i sve patriote. Sve će biti besplatno – lečenje, obdaništa, ma sve. Samo ćemo dotle porez da plaćamo po sistemu – da l’ da platim il’ da odem da krstarim Mediteranom.

E onda krenu reklame a ja tek tad ukapiram da naopako živim, to jest da uopšte ne pratim uputstva za upotrebu raznoraznih proizvoda.

Prvo, kad dobijem menstruaciju ponašam se neprimereno i kilavo. Uglavnom se vucaram po kući k’o da mi je neko prebio rep i režim na sve živo što mi se približi na manje od dva metra. U stvari – treba da ronim, skačem bandžijem, planinarim, eventualno skočim iz aviona moleći se da se padobran otvori i u elegantnom letu ateriram na zamišljenu crvenu tačku. Ako me baš mrzi treba da navučem tanga gaćice, obučem bele pantalone koje mi je oprala Marija i izadjem s prijateljicom na kafu. Kad udjem u kafić treba s vrata da se zaletim na prvu stolicu, rušeći sve pred sobom, i da ne sednem k’o što inače sedam nego da rknem četvoronoške na nju k’o da su me s neba bacili. Ako to ne uradim treba debelo da se zapitam da l’ ja imam menstruaciju uopšte.

Dok pijem tu kafu treba da mlatim glavom kao da me je napao roj pčela jer sam prethodno oprala kosu nekim šamponom od koga više nemam perut pa ne moram da se stidim a on, neki, će poželeti da mi se udvara. I da zabije nos u moje ruse kose. A prekrštene noge da ne držim ispod stola nego onako damski sa strane da svi vide kako mi od stručne depilacije u kućnoj varijanti više po nogama ne rastu dlake nego poljsko cveće.

Drugi blok reklama – svi domestosi, feriji, cifovi i ostali preparati za skidanje masnoće, kamenca i bakterija koje na reklamama izgledaju k’o rode peru onako sami. Samo prospeš i posmatraš iz prikrajka šta se dešava. Sve te preparate ne treba da pijem, da dodirujem, da dajem maloj deci a naročito da ne ronim kroz njih. Ako mi se desi da mi prilikom ronjenja upadnu u oči treba odma’ da ih ispljuskam vodom i zovem hitnu pomoć. Isto treba da uradim i kad popijem. Prvo da se otrujem pa da zovem hitnu pomoć. Ovo kretensko uputstvo stoji na svim sredstvima, prosto te mame da popiješ domestos i da vidiš šta će da bude. Lično mislim da neće biti ništa. Kad nije ništa kadi što bi bilo meni.

Treći blok reklama traje letnji dan do podne i svodi se na – ne mrdaj dupe, kupuj iz fotelje. Ako za vreme trajanja reklame kupim depilator za nosne i ušne dlake dobiću na poklon dasku za seckanje. Ako u roku od 5 minuta kupim dva dormeo jastuka dobiću potpuno besplatno (kod nas inače to postoji – besplatno i potpuno besplatno) treći kojim mogu da potegnem ljubimca kad god me iznervira. Ako kupim krevet na naduvavanje dobiću besplatno otvarač za vino a ako naručim komplet šerpi dobiću tronožac na koji mogu da se popnem kad kačim zavese. Ako sam pametna sve ću ovo da uradim četiri puta pa ću na te tronošce da popnem auto da ga ne odnese poplava. Da l’ isporučuju i dizalicu uz te tronoške ne znam. A možda dobijemo besplatno teretanu pa se ljubimac nabilduje i digne sam. Razmišljamo o ponudi.

A onda najgenijalniji pronalazak još od točka – poptuno prenosivi lakoperući aparat za brijanje! Odma’ su mi privukli pažnju. Potpuno prenosivi!!! Ne mogu da verujem. Al’ kakav je onaj koji moj hazbend već ima i koji nosa i prenosi po kući sa sve penom jer uvek ima nešto važno da mi kaže dok se brije. Je l’ od tog potpuno prenosivog neću da arlaučem što pena kaplje po kući ili brije na suvo.

U tom trenutku nekako opet dodjemo na ono da treba da uzoravam njive. Kol’ko od iduće godine.. A dodje i vreme spremanja ručka pa ja jedno pola sata razmišljam da l’ da dinstam luk na ulju il’ na domestosu, šta bi mi bilo pametnije? S ulošcima il bez njih? Depilirana il’ neizdepilirana?

E, al’ onda već stigne mejl sa viagrom po najpovoljnijoj ceni. Dodje mi da popijem, kunem vam se.

Kad se od toga svima diže, i onima koji su zaboravili kad to zadnji put beše, valjda će i meni. Onda će valjda da me boli uvo i za reklame i za njive i za menstruaciju i da l’ sam ronila kroz domestos il’ kroz reklame. Ima mi bude sve jedno! Samo ću da gledam koga da u’vatim i naguzim k’o što mene guze svaki božiji dan…