Proklet bio izdajica svoje domovine

Gde bismo bili

Koliko bi nas bilo

Koliko grobova bi manje bilo

Koliko mržnje bi manje bilo

Koliko manje bismo pričali o toleranciji, rezumevanju, poštovanju

Još uvek umem, zatvorenih očiju, da nacrtam kartu Jugoslavije

Šta god ko govorio o ondašnjoj zemlji, znalo se ko je ko, ko je šta, ko je čiji

Svi smo bili Titovi, Tito je bio naš

Jes’ da je bilo nelogično da pioniri budu Titovi a Tito njihov sin al’ ko te onda pitao za logiku

Logično razmišljanje o istorijskoj logici, najnelogičnijoj učiteljici,  nas je kasnije i dovelo dovde

Ne zna se ni ko je čiji sin, ni ko je kome deda, ni ko je kome drug, samo se zna da je to mnogo važno

Inteligencija se vodila kao poštena

Danas se ne vodi, uglavnom se tera, po onoj narodnoj nit’ se tera nit’ se vodi

Svi se podsmevaju onoj partijskoj knjižici i o njoj govore kao o skarletnom slovu, kao da im je ova, bilo koja, bolja i čistija

Nekad je, ona zemlja, na današnji dan, dobijala tortu za rodjendan, ako vam se iz ove perspektive čini glupo, samo razmislite koliko danas ima glupljih slavlja

Mnogo više mi se gadi što današnja slavlja  ne mogu da prodju bez pečene svinje kojoj je u usta tutnuta jabuka, nikako da provalim u čemu je fora pošto ni jedna pečena svinjska glava nije progledala

Iz jednog od Titovih govora:

“Mi danas imamo ono što mnogi nemaju. Mnogi imaju ono što mi nemamo. Ali to nije važno!“

Još uvek na znam šta imamo ali dobro znam šta nemamo

Kad od jednog praviš dva, četiri, šest… to se zove deljenje a ne množenje

I svako nastalo nema vrednost onog celog

Kad počnemo da sabiramo vidimo da smo u minusu

Valjda je to logično

Jugonostalgičarka