Samo je jednom u jesen proleće…

Arhivski post izvučen zbog Moosheminog tvita.

U jesen proleće je onda kad vaš prvačić polazi u školu, znate ono “poletarac poleteo iz gnezda“. Ovih dana viđam roditelje kako, sa puno ljubavi, svojim prvacima kupuju prvu školsku torbu. Poželela sam da napišem nešto lepo… setila sam se tog dana, našeg dana,,, i onog izraza lica moje ćerke. I radost, i strah, i širom raširene oči. A sve to što je trebalo mojoj ćerki da bude “od kolevke pa do groba… “ meni se vrlo brzo ogadilo.

Prvi razred je nekako prošao. Drugi i treći razred je njen učitelj, sa kompletnom prosvetarskom postavom tadašnje zemlje (jebem li ga kako se zvala – za to moraš da budeš istoričar), štrajkovao, štrajkovao, štrajkovao. I tražio od nas, roditelja, da potpisujemo neke podrške, čemu – nije uspevao da nam objasni jer smo skoro svi mi (roditelji) bili na nekim prinudnim odmorima do ukidanja sankcija koje su trajale, trajale… Četvrti razred je protekao u skloništima, bilo je bombardovanje. Šesti, sedmi i osmi razred su protekli uglavnom u pretnjama. Dakle, prosvetari su pretili da će, ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi, ponovo stupiti u štrajk.

Dragi, poštovani, roditelji, ovoseptembarskih prvaka, kao što vidite, prete i sada.

Nisam uopšte htela da se bavim njihovim ovogodišnjim zahtevima. Čekam kad će već jednom da traže povećanje plate i ukidanje đaka pa da svi, najzad, ‘danemo dušom.

Dragi roditelji, ovoseptembarskih prvaka, šta god da tražili, ispunili im zahteve ili ne, štrajkovaće ponovo a vas čeka sledeće:

Uvaljivaće vašem detetu raznorazne zbirke, didaktička sredstva, kasete koje je snimio jedan od profesora, šta god im padne na pamet a na čemu će moći da zarade, to jest gde će moći da se ugrade . Vaše dete će usplahireno utrčavati u kuću i vikati da to “moooora“ da se kupi, vi ćete ga ubeđivati da ne mora ali ćete pokleknuti i dati novac kad vam saopšti, kroz plač, da su svi ostali već kupili. I kad to jednom unese u kuću nikad ga više neće izneti – uspostaviće se da to što je “moooralo“ uopšte nije potrebno.

Posle jedno desetak dana moraćete da date školski dinar. Taj školski dinar nikad nije dinar, suma varira od-do, zavisno od škole i dogovora. U taj “dinar“ će biti uključeno i osiguranje. Ako pitate od čega, reći će vam od eventualnih povreda pre, za vreme i posle nastave što podrazumeva da to osiguranje pokriva eventualne povrede vašeg deteta i na času i na školskom odmoru. A ako vaše dete, ne daj Bože, bude povređeno ne nadajte se nikakvoj isplati pomenutog osiguranja. Učiteljica neće imati pojma, ona uvek pije kafu kad se deca guraju i biju, direktor/ka, kao po običaju, tek nema pojma ni o čemu. Danima će vas ubeđivati da vaše dete laže, ko zna gde se smucalo, uključiće psihologa i pedagoga posle čega ćete vi morati kod neuropsihijatra i ozbiljno ćete razmišljati da dete ispišete iz te škole i upišete ga u neku drugu.

Imajući to u vidu, dobro razmislite da li ćete pustiti dete da ide na Zlatibor (ili u neki smeštaj na Zlatiboru) , Taru ili Kopaonik (i ovo zavisi od škole). Sedam dana vašeg deteta na čistom vazduhu će vas koštati više nego da ste to sami uplatili preko neke agencije. Kad je školsko zimovanje u pitanju nema ono “dete ima manje od 12 godina“. Ima da platite kao da ste poslali dete u hotel sa pet zvezdica. Tamo će od sedam dana, vaše dete, najmanje tri biti bolesno i ostavljeno samo u sobi, a iz tog “hotela“ će se, obavezno, vratiti ili sa nekom infekcijom ili sa vaškama. Može se desiti da vaše dete bude toliko bolesno da morate da odete po njega ali ćete, bez obzira na to, ako dođe do promene cene autobuskog prevoza morati da doplatite iako se dete tim autobusom nije vratilo. I nemoj da je neko rekao da je ovo nemoguće jer je moguće, mene su zvali i zvali, i zvali, sve dok nisam platila i to pod pretnjom da nećemo dobiti knjižicu. Pa vi vidite.

Da vas utešim – ova zimovanja moći ćete da plaćate na rate sa kojima nikako, ali nikako, ne smete da kasnite. Za to što vama možda kasni plata ili dečiji dodatak, ili koji god razlog da imate za kašnjenje prosvetni radnici, naročito oni kojima je mala plata i koji ne mlogu da idu na Sejšele, nemaju ni malo razumevanja. Zbog toga što ne platite onda kad oni kažu da mora prozivaće vaše dete i pred celim odeljenjem ga optuživati da je neodgovorno, zaboravno i glupo.

Ovo vam je ono osnovno i ponavlja se već godinama. Osećaćete se, sve dok vaše dete ne završi školu kao kompletan idiot, verujte mi na reč.

Ako imate bilo kakav porodični problem ne poveravajte se učitelju/ci svog deteta ni u ludilu. Majka jedne učenice četvrtog razreda (osnovne škole) rekla je učiteljici da je otac pomenute devojčice u zatvoru. Učiteljica je pažljivo saslušala a kad je majka otišla kući pozvala je devojčicu-predsednicu odeljenjske zajednice i sve ovo joj prepričala uz upozorenje da obavesti ostalu decu da se prema devojčici ponašaju pristojno. Kako je ovo dete prošlo možete misliti, zna se kako su deca u tom uzrastu surova. I dan-danas kad sretnem tu pametnu učiteljicu-pedagoga dođe mi da je sapletem, da padne i da sve zube polomi pa da, kad već ne zna šta i kome treba da kaže, ćuti po moranju.

I tako… videćete već. Ako imate mlađe dete ne nadajte se da će moći da nasledi knjige od starijeg brata ili sestre. Kol’ko sledeće godine plan i program će biti promenjeni tako da od ta posla nema ništa, moraćete da kupite nove. I tako svake godine. Mora još neko da zaradi lovu u ovoj zemlji. A zna se da ne možete da birate, to jest da morate da kupite. Knjige će biti apsolutno iste, biće promenjena samo boja korica. Eventualno može da se promeni gradivo iz istorije ali tome već moraju da prethode radikalne promene u ovoj zemlji čemu, takođe, ne treba da se nadate.

I nećete moći da birate.

I ne nadajte se ni razumevanju ni pristojnosti od strane prosvetnih radnika.

Da su pristojni ne bi bili tu gde jesu.

P.S.
Iskreno izvinjenje svim onim učiteljima/cama, nastavnicima/cama i profesorima/kama koji još uvek, bez obzira šta se dešava, znaju da su oni u učionici zbog dece a ne deca zbog njih. I da roditelji njihovih đaka nisu idioti.

To je vrsta u izumiranju.