Svako bira kom će se Bogu moliti

Onaj jedan Bog za koga većina još nije ukapirala da uopšte nije na nebu, da ne sedi na oblaku i da nije svemoguć bar kad su ljudi u pitanju, nikada nije bio dovoljan. Taj Bog je stalno bombardovan onim pitanjem: ‘’Bože, šta sam ti zgrešio’’ i, jadan, stvarno ne može da odgovori svima koji misle da su nepravedno rođeni tamo gde ne treba, da žive na mnogo gorem mestu nego što zaslužuju i među mnogo nižima od sebe. Čudo jedno! I, onda, naravno, ima mnogo onih koji imaju i svog ličnog ‘’Boga’’ ovde, na zemlji, pri tom zaboravljaju da Bogovi ne hodaju zemljom a iako su nekada hodali to je bilo odavno i ne na ovim prostorima.

Ovo, valjda, spada u slobodu verospovesti. Oni kojima je potreban još jedan Bog dobro prouče od kog ‘’Boga’’ ima najviše vajde a onda mu se ulaguju, bilduju mu mogućnosti i ego, mole mu se što rečima što klečeći ispred njega. Da bi uopšte dobili priliku da kleknu ispred njega i mole mu se do njega moraju da stignu – neko hodajući, neko na kolenima, neko puzeći, sve po sopstvenom izboru. Ovo samo pokazuje da svi oni koji žele da se prodaju imaju i neku svoju cenu. Dostojanstvo odavno ima svoju cenu. Isto kao i mišljenje – većina misli onako i onoliko koliko je plaćena i u interesu onih koji ih plaćaju.

Oni koji se usude da misle svojom glavom i javno izgovore svoje stavove koliko god da to ne mogu da unovče su obavezno prodane duše, izdajnici, strani plaćenici i domaći špijuni, uglavnom neka izdajnička sorta koju ovi, koji imaju ličnog Boga, nit’ razumeju, nit’ shvataju ozbiljno. Uglavnom im služe za ironiju najniže vrste. A ironija najniže vrste vam je ona ironija kad neko želi da bude ironičan al’ ne ume.

Jedan Britanac je, pritisnut obavezama i nezadovoljstvom, pre par meseci, dao oglas da prodaje ženu koji otprilike glasi ovako:

Žena na prodaju, samo priča a ništa ne govori, neprekidno prigovara, skupa za održavanje, malo zardjala, bez poreza.

Pa šta bi falilo da i mi damo jedan takav oglas:

Vlast na prodaju, samo pričaju a ništa ne govore, samo obećavaju a ništa ne sprovode, uvek imaju dobru strategiju, precizan plan i konkretne ideje, skupi za održavanje, korodirali po sredini i krajevima, bez poreza. Mnogo prešli, registrovani do 2012. ako se u medjuvremenu nešto ne promeni. Prvi vlasnici. Obavljen prvi, i drugi, i treći i… tehnički pregled.

Kad se javiše ovom Britancu, javiće se, vala, i nama neko.

Pa kad otvore kupljeno a iz paketa počnu da iskaču ministri, ministri, ministri… i pitaju nas šta da rade sa njima mi da im kažemo – Ma sve vam to super radi kad se dobro navije samo mi nismo umeli da ih navijemo.

Mi smo mislili da je problem u podmazivanju pa smo podmazivali, podmazivali, podmazivali…

I više nemamo čime da podmazujemo.

A vi vodite računa kako će vas da mažu.

Juče je Beograd bio upadljivo očišćen od ljudi.

Upadljivo je na ulicama bilo više pripadnika policije.

A nije bio policijski čas.

Zvanično.

Ako radnicima iz unutrašnjosti padne na pamet da dodju pred Vladu bolje da ne dolaze. Zgrada je u centru a odluka je da ko dodje u Beograd može samo da dodje na sunčanje.

Na tom mestu koje je odredjeno za okupljanja, skupove i proteste može malo i da se pase trava.

To oni koji još nisu primetili da im je zeleno oko usta.