Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Ne znam odakle da počnem ali se nadam da ću uspeti da kažem šta mislim.
Jutros sam, kako sam već napisala na Twitteru i Facebook-u, prisustvovala sceni kad bahato matoro stvorenje hoće preko reda, a mlado vaspitano stvorenje mu objašnjava da to nije lepo, i da, ako već žuri, ili šta god, treba lepo da pita. A onda matori bahati kaže da će izvaditi pištolj…
Mlado stvorenje se povuklo, pametno, ostali se došaptavali da je matoro stvorenje nevaspitano, ludo… Ali niko nije glasno izgovorio nijednu reč.
Vratila sam se kući i zarozala se… Jer ja jednostavno neke stvari ne mogu da shvatim, nemam dovoljno pameti i gotovo.
Vaspitavali su me da starije od sebe treba poštovati. I zajebali me. Mnoge starije od sebe uopšte ne treba poštovati, godine sa tim nemaju nikakve veze, poštovanje se zaslužuje i ama baš nikakve veze sa godinama nema.
Kad sam imala tridesetak, ponavljala sam da mi je jedina želja da u pedeset ne poludim i postanem sve samo ne dostojanstven čovek, na sve moguće načine. Ozbiljno idem ka pedesetim godinama i i dalje mislim isto. U punom vozilu gradskog prevoza još uvek ustajem starijima od sebe i ponekad mi dođe da vrištim iz sve snage – kako vas nije sramota, svima onima koji gledaju kroz prozor a koji su mlađi od mene. Jednostavno ne mogu da ignorišem nekoga ko stoji pored mene, to je usađeno u moj mozak i gotovo.
Priča 1:
U vozilo javnog gradskog revoza ulazi trudnica u poodmakloj trudnoći. Staje pored onih sedišta koja su rezervisana za trudnice i majke sa malom decom na kojima sede dva muškarca. Vozilo stoji, stoji, stoji… Onda izlazi vozač i kaže, bukvalno – citiram: Stoko! Kako vas nije sramota! Jel ja treba da ustanem ovoj ženi da ustupim mesto! Neću da vozim sve dok neko ne ustane!
Tako se treba obraćati, pravim imenom – stoka je stoka, a lepa reč nikada nije otvarala gvozdena vrata, bar ne u Srbiji, to je još jedna laž kojom su nas vaspitavali i pravili od nas budale, bar od mene…
Priča 2:
Žena me u pekari pita može li preko reda, samo nešto da pita da ne čeka uzalud. Naravno, kako možete odbiti nekoga ko vas uljudno zamoli. Pitala, dobila odgovor i krenula da naručuje. Odmah sam poludela, i počela sa – rekli ste samo da pitate, nema smisla, svi mi čekamo… Rekla mi je nešto – dabogdatisenogeosušile, dabogdaitebeovakokaomene, dabogdaovoono… Progutala sam knedlu i rekla joj da treba da se stidi. Može samo preko mene mrtve zato što je bezobrazna! Nastavila je sa dabogdabilakaojabolesnaumojimgodinama, dabogda, dabogda… kad je ne ubih.
Prestala sam da cenim starost. Onu bahatu starost…
Priča 3, najvažnija:
„Sudaram“ se između rafova sa starijim čovekom koji nosi štap. Krećem unazad, on kreće unazad, ja kažem – izvolite, kaže i on. Ja kažem – ne, ne, izvolite Vi.
A onda čovek kaže: Molim Vas, ja jesam star čovek, ali ne sprečavajte me da zbog toga više ne budem gospodin čovek, dama ima prednost.
Potpuno me raznežio…
To je ta izjava kojoj se vraćam i koju prepričavam.
To je ono – godine, starost, nije doba kad prestaneš da budeš gospodin, gospođa, dostojanstven čovek, to stvarno nema veze sa godinama.
Zato sve više ludim kad pominju bahatu omladinu.
Te bahate vaspitavaju bahati roditelji i iste takve bake i deke….
Ljudi se ne rađaju vaspitani ili nevaspitani, neko ih čini takvima…
Kraj!
Drago mi je sto ima i ovaj treci prilog. Zbog njega sam tu!!!
Ovih mi je preko glave… 🙁
Najviše mi se sviđa kako je odreagovao vozač, i mislim da ni jedan bus ne bi trebao da kreće sa stanice dok ne sednu ljudi koji trebaju da sede. I mislim da one bakute što trče za busom, nabiju ti lakat u bubreg dok ulaze, pa se posle žale što ne mogu da stoje treba staviti u poseban deo u busu. Sa pijancima. Dobardan!
Dobar dan 🙂 saglasna, neverovatno je kako u dva koraka mogu da preskoče celo vozilo, uvek me to zadivi…
Jednom ja tako, zurim sa postanskog saltera, ne znam gde mi je glava , i jedna baba me zamoli da joj popunim penzioni cek. U milisekundi pomislim da nemam kad a onda u drugoj milisekundi pomislim kako tako i moja majka (tad je bila ziva) ne vidi dobro i zamoli ponekad nekog da joj nesto procita ili napise, zastanem, uzmem cek i olovku.. Pocnem da citam ,jer se ne razumem u kvadratice i redove na postanskim cekovima, pazeci da nesto ne pogresim.. a baba ce nervozno „POZURI MALO, da se ne zadrzavaM!“…
Drugi primer je slican kao i ovaj tvoj poslednji u nizu, kad me bakica propusta na kasi u Maxiju „ja sam cerko penzioner i imam sve vreme ovog sveta.. “
Sto se mladih tice.. uvek to ponavljam – oni uce IZ PRIMERA.
🙂 odlicne price
Naš narod ima lepu izreku: U svakom žitu ima kukolja.
Samo ovaj kukolj teško se trebi.
I na kraju najstrašnije – 80% građana ove države se neće promeniti tek tako. Država mora da menja zakone, i kažnjava stoku, da bi je uvela u kakav takav red.
Ja nisam imala problem da starijima kažem šta mislim, ali sam zato svaki put bila sankcionisana. 🙁
Meni se desila slicna stvar pre neki dan u prodavnici. Naime, dok sam pakovala stvari u kesu (znaci ne stojim bezveze, ne zadrzavamared) pitala sam kasirku da li ce ponovo dobijati cokoladne Deda Mrazove. Idem posle Nove godine da obidjem drugaricu koja ima dvogodisnjeg sincica i pravim mu paketic sa neobicnim slatkisima, pa rekoh da pridodam i to. Dakle, samo sto sam izgovorila nervozni postariji gospodin mi je veoma glasno dobacio: „Pobogu, zeno, odrasti!“ Za sekundu su svi ucutali, ja sam ga zacudjeno pogledala, a kasirka je onda krenula da mu objasnjava da mnogo ljudi to ne kupuje za sebe nego za decu… Ja sam je samo zaustavila u prici, platila i otisla. A svasta mi je proslo kroz glavu da kazem. Sta se koga tice sta ja kupujem? Pa sta i ako hocu da ga za sebe kupim? Ali, eto, zbog onog starovremenog vaspitanja da se ne odgovara neljubazno starijima, precutah i sklonih se.
Izgleda da nasi roditelji nisu previse razmisljali sta treba njihovo dete da radi kad se nadje ovako zaskoceno drskoscu i bezobrazlukom nekog ko moze opusteno deda/baba da mu bude…