Totalno besan post – zakoni, zaaakoni i zaaakoni jebote!

Od decembra prošle godine primenjuje se novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, malo da ne ginemo više kao Turci a malo da smanje korupciju u redovima sabraćajaca pošto je opšte poznato da će većina saobraćajaca za ‘’brate, za turu piva’’ da zažmuri na oba oka i kaže – aj’ teraj.

Akali su i bukali kao nenormalni najviše o onim flourescentnim prslucima, ne sme da ima da ga nema i o tome da je zabranjeno voziti i telefonirati, odnosno da svako ko će da crkne ako ne razgovara dok vozi ubuduće mora da ima ‘’hends fri’’ uredjaj, da bi mogao da trtlja bez angažovanja ruku, jelte. To bio problem!

Svi, ali svi, telefoniraju dok voze a voze madjioničarski jednom rukom čas drže volan, čas menjač. Saobraćajci ne reaguju. Il’ je kiša il’ je upekla zvezda, mož’ samo da ih vidiš kako čuče ispod nekog drveta.

Da ti neko stane na pešačkom nema teorije a ako stane lepo vidiš kako mu se mrdaju usta u – jebemtidatijebemsadsinašladaprelaziš! Sa’ćutezgazimkopevackokošku! Trčiš preko pešačkog k’o bez duše, šta znaš koji ludak sedi u kolima a opšte poznato je da su u Srbiji svi ili ludi ili žure da gledaju Farmu.

Na Autokomandi jedna stalno ordinira izmedju vozila i nudi one flourescentne prsluke za kol’ko daš. Na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Kraljice Natalije ordiniraju Romi, isto tako izmedju vozila i čiste šoferšajbne dok na dvadeset metara od njih saobraćajac gleda sa koje strane prolazi više vozila, na njih i ne obraća pažnju, valjda računa jedan Rom manje više, kakve veze ima. U Takovskoj tako jedan, isto izmedju vozila, prodaje ‘’jelkice’’ sa mirisima egzotičnih ostrva i još udaljenijih i Srbinu nedostižnih predela. Niko ga ne dira, to je čoveku radno mesto.

Nego, od kako smo krenuli u Evropsku uniju mi saznadosmo da postoje zakoni. Dotle su služili da budemo kao uredjena država, kad neko pita – Je l’ imate? – mi da vrisnemo – Imamo! – Šta radite s njima? – Kako šta, služe nam za korupciju!

I tako danas imamo eurospke zakone sa kojima nemam pojma šta da radimo al’ usvajamo ih kao blesavi, neprilagodjeno, samo zato što su ovi iz Evrope dosadni. Da nisu mi bi kao horda divljaka, kakvi inače jesmo krenuli tamo da sredimo stvari i svakom Evropljaninu kad nas opomene da nešto nije po zakonu odgovorimo – Ma jebeš zakon, daj nešto da popijemo.

Ti zakoni… dakle imamo tri vrste:

Zakone – to su oni koji ne sankcionišu nego štite svakojake ludake koji su već zaštićeni poslaničkim, političkim, rodbinskim, kafanskim imunitetom. Trista svedoka može da ima i video zapis postavljen da ga vidi ceo svet, u Srbiji ne možeš da dokažeš da je neko nešto uradio kad je on Neko!

Zaaakoni – su oni koje sprovode raznorazni inspektori i saobraćajci koje su isterali na ulicu da rade svoj posao a oni ga rade tako što viču – beži, sklanjaj se i neću da razgovaram sa tobom. To možete da vidite kad god rasteruju ulične prodavce, reše problem trenutno i mrzi ih da objašnjavaju.

Zaaakoni jebote – su zakoni za sitnu boraniju kao što sam, naprimer, ja. Meni se desilo da sam prelazila ulicu pet metara van pešačkog prelaza dok je bilo zeleno svetlo i da me jedan ščepao zvišdeći u pištaljku toliko da sam odmah dobila nagon da bežim. Prelazila sam tako jer na toj raskrsnici kad se upali zeleno svetlo imate tačno 28 sekundi da se izborite da predjete ulicu sudarajući se sa svima onima koji istu prelaze u cik-cak, krenu desno pa se predomisle, pa bi kroz vas, pa im nešto ispada, traže nešto po tašnama, telefoniraju, samo što ne piknikuju. I tako mene taj uhvatio i pitao ‘de sam pošla na šta sam ja odgovorila – MoooliM! Pola sata me maltretirao gde sam pošla na šta ja nisam htela da odgovorim, šta tebe boli uvo gde sam ja pošla, nije ti to pos’o, pretio mi k’o da me uhvatio na Plavom mostu i ja jadna na kraju počeh da se smejem. Onda me optužio da hoću da ga zavedem i tek onda sam se isprepadala, ćuti Mahlat, ovaj neki ludak, možda te i privede što ga zavodiš a možda je to i kažnjivo, ćut’ kad ne poznaješ zakone. Na kraju sam izvadila ličnu kartu i rekla mu – piši! Piši, bre, šta ‘oćeš, vidim da tamo kod vas upadaju bez pregleda. Još nisam dobila prijavu, ima tome godinu dana. Znači, ludaku bilo dosadno, zamajavao se sa mnom dok su ostali ludaci radili šta su hteli. Onu kaznu što sam istovremeno vozila i sedela iza same sebe pa u vožnji otvorila vrata sam već platila, pisah o tome. Ne možeš ti u ovoj zemlji da dokažeš da ne postojiš u duplikatu i da istovremeno ne možeš da sediš na mestu vozača i iza vozača kad je tako izdiktirao sudija za prekršaje. U mom slučaju to može i prekršajno je kažnjivo jer jedna od nas dve nije poginula ineče bi ona druga ja, koja je pretekla, sad negde ljuštila krompir.

Ovih dana, pošto pedantno sprovodimo Zakon o bezbednosti saobraćaja i kad su kao svi kupili flourescentne prsluke, ‘’hends fri’’ uredjaje i mirišljave jelkice, dosetiše se kako još jednom da uzmu pare pa izmisliše da već postojeće kutije za prvu pomoć nisu to, ni po bivšem JUS-u a ni po ovom SRPS-u a boga mi ni po europi i narediše kupovinu novih. Po tom istom SRPS-u samo najnovijem i najmodernijem.

Zato sam pobesnela. Ovde možete da vidite šta je sadržala stara kutija za prvu pomoć a šta nova i da nama žileti sa jahačem služe za pranje odela. E, to sve ne važi, po novom standardu u kompletu za prvu pomoć treba da bude:

* Sterilna gaza
* Trouglasta marama
* Hanzaplast
* Lepljivi flaster
* Kaliko zavoj
* PVC kesa
* Izotermalni prekrivač
* Makaze sa zaobljenim vrhom
* Zihernadle
* Zaštitno sredstvo za davanje veštačkog disanja
* Papir i olovka
* Uputstvo o pružanju prve pomoći

Ovde ne piše al’ morate da imate i specifikaciju proizvoda a ako možete da nabavite dobro bi bilo da imate i deklaracije, ako je kojim slučajem neki proizvod iz uvoza, šta znate, sa sve tarifnim brojem, jer vam je to vrlo važno kad nekome pružate prvu pomoć. Čuh da treba i ćebe. Volj’ vam Ambasador, ono starinsko, volj’ vam neko od mikro fibera, manje mesta zauzima.

I sve mi je jasno, mislim pravim se da mi je jasno samo mi nije jasno šta će vam papir i olovka. Da napravite koncept odakle da krenete? Da ‘vatate beleške? Da povredjenom ako nije sposoban da govori date da vam napiše gde ga boli? Ako je za to vi lepo pročitajte ako uspete da dešifrujete rukopis nekoga ko je teško povredjen pa se sklonite iza žute trake, zapalite cigaru da smirite živce i natenane pročitajte uputstvo za pružanje prve pomoći. Kako da je pružite ako nemate pojma. Ovaj povredjeni će valjda umeti da pričeka.

Ja sam, ustvari, toliko više besna na zamajavanje, bezbraznu vlast, zakone koji se ne sprovode isto nad svima i glup narod da mi, bre, sve smeta. Postadoh baksuz a nisam bila.

Sve ovo u kutiji za prvu pomoć služi samo tome ako se neko ogrebe ili lakše povredi. U slučaju da je teže povredjen svi lekari apeluju da povredjenog ne treba dirati da ga ne povredite još više nego da sednete pored njega, pokušavate da ga zagovarate da drži oči otvorene i čekate hitnu pomoć.

Ma samo bih da vidim tog običnog vozača koji zna da da’ veštačko disanje, garantujem da bi udavio povredjenog.

O čemu se radi, stvarno?

Jer dok zamajavaju javnost SRPS standardom, ljudi ginu na najneverovatnijim mestima.
Juče se desila tragedija u Beogradu u kojoj je jedna žena, stojeći na trotoaru sa svoje dvoje dece, izgubila nogu. U jednoj od najprometnijih ulica. Od onih koji su izazvali ovu tragediju jedan je nedozvoljeno skretao, drugi je vozio ‘’prilagodjenom brzinom’’ za popodnevnu gužvu od 70, 80 km/h.

Takvih ima koliko hoćete, niko ih ne zaustavlja.

Šta je tu pomogla kutija za prvu pomoć odredjenih dimenzija? Po SRPS-u?